Национални парк Дунав-Ауен

Национални парк Дунав-Ауен
Национални парк Дунав-Ауен
IUCN категорија II (национални парк)
	Дунав-Ауен код Хаинбурга
Мјесто	Аустрија
Најближи град	Беч
Координате	48° 8′ N 16° 55′ E / 48.133° С; 16.917° И
Површина	9.300 ha
Основано	27.10 1996. године

Национални парк Донау-Ауен (нем. Nationalpark Donau-Auen) обухвата 93 квадратнa километра у Бечу и Доњој Аустрији и једно је од највећих преосталих плавних подручја Дунава у средњој Европи.

Немачка реч Aue (варијанта Au) значи „речно острво, мочварно земљиште, поплавна равница, обалска шума“, тј. култивисани пејзаж у приобалној зони. Речи Aue и Au јављају се у великом броју немачких места - укључујући Donau, немачку реч за реку Дунав - и односе се на шуме, ливаде и мочваре у речним и поточним низијама и поплавним равницама. Национални парк Дунав-Ауен штити велико подручје низијских шума, ливада, мочвара и других обалних станишта дуж Дунава, одмах низводно од Беча.

Парк је проглашен националним парком IUCN категорије II и обухвата подручја Беча (Лобау), Грос-Енцерсдорф, Орт ан дер Донау, Екартзау, Енгелхартштетен, Хаинбург, Бад Дојч-Алтенбург, Петронел-Карнунтум, Регелсбрун, Хаслау-Мариа Еленд, Фишаменд и Швехат.

Стварање националног парка

До 19. века Дунав је био нетакнута река. У 19. веку екстензивна градња је драстично променила природни баланс речног пејзажа. Многи бочни канали су преграђени бранама, тако да носе воду из Дунава само у фази поплаве. Све интрузивније инжењерске интервенције биле су праћене деценијама интензивног коришћења шума у многим деловима низијских шума. Педесетих година 20. века почео је развој готово непрекинутог ланца хидроелектрана и припадајућих брана на аустријском делу Дунава.

Године 1984. планирана изградња хидроелектране Хаинбург, одмах низводно од Беча, претила је да уништи један од два преостала дела слободног тока Дунава у Аустрији и његове приобалне шуме (други преостали део слободног тока у Аустрији је узводно, близу Вахауа). Незадовољство група за заштиту животне средине и природе изазвало је протесте широм земље против пројекта. Оператор пројекта електране занемарио је протесте и започео је рад на чишћењу подручја. Протести су се појачали, што је на крају довело до окупације хаинбуршких мочвара хиљадама људи свих старосних доба и професија (тзв. "Хаинбуршки покрет"). Након што је полиција неколико пута покушала да склони демонстранте са тог подручја, у децембру 1984. године, савезна влада прогласила је паузу за разматрање. У јануару 1985. аустријски Врховни суд забранио је даље крчење шума. У марту 1985, такозвана Конрад Лоренц-Фолксбегерен (петиција), коју је потписало 353.906 људи, затражила је забрану изградње великих електрана као што је Хаинбург и успостављање националног парка на подручју Хаинбурга. 1. јула 1986. године Административни суд је донео решење о поништавању права на воду планиране електране.^[1]

Тада су направљена опсежна научна истраживања о том подручју, са изненађујућим открићима. Уочено је више врста риба него што је то било познато у време планирања електране.

Најважнији резултат ових студија био је да је подручје дунавске низије (Донау-Ауен) на истоку Беча одређено да је достојно да постане национални парк. Такође је утврђено да изградња електране на том подручју неће бити компатибилна са статусом националног парка у региону. 27. октобра 1996. године потписан је Државни уговор између Републике Аустрије и савезних држава Беч и Доња Аустрија. Тим уговором званично је отворен национални парк Донау-Ауен.

Флора и фауна

На подручју Националног парка постоји више од 700 врста виших биљака, више од 30 сисара, 100 врста расплодних птица, 8 гмизаваца, 13 врста водоземаца и око 50 врста риба. Међу најкарактеристичнијим становницима мочварних подручја Националног парка убрајају се дунавски велики даждевњак, европска корњача, европска риба белица, орао белог репа, евроазијски водомар и евроазијски дабар.^[2]

С обзиром на разноликост инсеката који живе и на копну и на води и на другим бескичмењацима, укупан број врста у националном парку Донау-Ауен процењује се на најмање 5.000.

Река

Главни ток Дунава био је одвојен од његових бочних канала мерама за контролу поплава које су изграђене око 1900. године. Последица је била већа брзина струје у главном току, што је резултирало продубљивањем корита реке, док у бочним каналима - који више нису имали проток воде кроз њих - струја воде више није уклањала песак и иловачу. У природном приобалном екосаставу дрвенасте биљке и мртва шума имају снажан утицај на динамику природног тока, стабилизацијом обала, смањењем ерозије и стварањем подручја смањења или повећања протока, те на тај начин утичу на то у којим се подручјима таложе или уклањају седименти. Велика дебла дрвећа и акумулисање мањих наплавина узрокују стагнацију воде и пад струје воде, што доводи до повећане седиментације.

Да би се супротставили ефектима мера за контролу поплава, почевши од 2002. године, поједини бочни канали поново су повезани са главним каналом - барем у високим нивоима воде - преко „водених прелаза“, који смањују или уклањају насипе који штите ове канале.

У пилот пројекту 2006. године створеном уз подршку програма LIFE+ Европске уније и аустријске агенције за речне путеве via donau, уклоњено је око три километра комплетних поплавних насипа преко реке од Хаинбурга, тако да се река поново могла проширити у поплавна подручја. У сличном пројекту у близини Вицелсдорфа уклоњено је око један километар насипа. Након завршетка пилот пројеката у Хаинбургу и Вицелсдорфу, будући планови овог инжењерског пројекта су уклањање 50% насипа и објеката на сузбијању поплава између Беча и источне границе Аустрије.

Поред ревитализације реке Ау (приобална зона), пројекат обећава да ће смањити последице поплава на реци и стабилизовати корито у корист и екологије реке и навигације.^[3]

Фото галерија

Стари канал Донау-Ауен у близини Шонауа
Пролетње поплавне воде између Шонауа и Орта на Дунаву
Насип, поље и шума у Донау-Ауен
Даброво станиште
Ливада у Лобау са европском перастом травом и неколико врста орхидеја.
Дивља винова лоза се у аустријском Донау-Ауену појављује веома ретко и изузетно је угрожена. ^[4]
Широколисто растиње Саломонов печат је типична сорта у Хартен Ау. ^[4]
У Аустрији су угрожене орхидеје.
Угрожене орхидеје.^[4]
Цветови врло угрожене орхидеје које примамљују мушке пчеле да слете и на тај начин опрашују биљке ^[4]

Референце

^ „Where the blue Danube goes green”. iucn.org. Приступљено 1. 7. 2020.
^ „DONAU-AUEN NATIONAL PARK”. welcometobratislava.eu. Архивирано из оригинала 01. 07. 2020. г. Приступљено 1. 7. 2020.
^ Andrea Katschthaler: (Titel), Der Standard, Print, 28. August 2007, S. 9. – Onlineversion: Die Donau bekommt wieder mehr Platz derstandard.at, 29. August 2007, abgerufen 21. Oktober 2016.
^ ^а ^б ^в ^г Manfred A. Fischer, Karl Oswald, Wolfgang Adler: Exkursionsflora für Österreich, Liechtenstein und Südtirol. 3., verbesserte Auflage. Land Oberösterreich, Biologiezentrum der Oberösterreichischen Landesmuseen, Linz (2008) ISBN 978-3-85474-187-9.

Спољашње везе

[1] „Where the blue Danube goes green”. iucn.org. Приступљено 1. 7. 2020.

[2] „DONAU-AUEN NATIONAL PARK”. welcometobratislava.eu. Архивирано из оригинала 01. 07. 2020. г. Приступљено 1. 7. 2020.

[3] Andrea Katschthaler: (Titel), Der Standard, Print, 28. August 2007, S. 9. – Onlineversion: Die Donau bekommt wieder mehr Platz derstandard.at, 29. August 2007, abgerufen 21. Oktober 2016.

[Fischadler2008-4] а ^б ^в ^г Manfred A. Fischer, Karl Oswald, Wolfgang Adler: Exkursionsflora für Österreich, Liechtenstein und Südtirol. 3., verbesserte Auflage. Land Oberösterreich, Biologiezentrum der Oberösterreichischen Landesmuseen, Linz (2008) ISBN 978-3-85474-187-9.

[1]

[2]

[3]

[4]