Дабар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Дабар
Временски распон:
24—0 Ma
Касни Миоцен — данас
American Beaver.jpg
Канадски дабар
Научна класификација
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Rodentia
Породица: Castoridae
Род: Castor
Linnaeus, 1758
Врсте

Castor fiber
Castor canadensis
Castor californicus

Castor map.PNG
Ареали две живуће врсте дабра     европски дабар (Castor fiber)     канадски дабар (Castor canadensis)

Дабар (лат. Castor) је род који укључује 2 живуће водене и копнене животињске врсте (европски и канадски дабар), које су највећи глодари северне хемисфере.[1]

Опис[уреди]

Збијено и крупно тело му је покривено густим црвенкастосмеђим крзном. Има кратке ноге, а на свакој шапи има по пет прстију. Прсти на предњим шапама имају оштре канџе које користе за копање, придржавање хране, преношење муља и прућа. Прсти на задњим шапама су спојени пловном кожицом. Реп му је снажан, одозго спљоштен као весло, без длаке и покривен љускама. Користи му као кормило при пливању, а и као ослонац док на сувом глође дрво. На глави из масног крзна вире му мале, округле уши.

Дужином тела досеже 90 центиметара, реп му је дуг око 35 центиметара. Tежак је око 35 килограма. Из скровишта ископаног у обали или саграђеног од грања и стабала са излазом испод површине воде, излази углавном преко ноћи. Даброви вешто обарају стабла и граде бране да би себи обезбедили залихе хране и дом на сигурном. За обарање дрвећа користе своје оштре секутиће као длето за одваљивање иверја од стабла.

Веома је опрезна и плашљива животиња. На тлу је спор и тром, па највећи део живота проведе у води. Одлично плива и рони. А када зарони, његове уши и ноздрве се аутоматски затварају, па може остати под водом око 15 минута. Живи сам или у мањим групама. Када је узнемирен, дабар упозорава на опасност ударајући репом о површину воде.

Размножавање[уреди]

У току лета окоти најчешће три младунца.

Исхрана[уреди]

Храни се искључиво биљном храном, лишћем, биљним соковима и кором стабала.

Станиште[уреди]

Живи уз мирне воде, речне рукавце и језера са обалама обраслим листопадном шумом и грмљем. Живи у источној Европи, Русији и Канади. Поново је насељен у Скандинавији и Француској. Због цењеног крзна готово је истребљен.

Природни непријатељи[уреди]

Природни непријатељи дабра су вук, рис, ждеравац, којот, медвед и пума.[2]

Врсте[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Helgen, K.M. (2005). "Genus Castor". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). pp. 842–843.
  2. ^ Велика енциклопедија животиња, (2001) Михаљ Микеш; ISBN: 86-489-0303-3

Литература[уреди]

  • Животињско царство: албум-бојанка за 250 сличица; аутор текста Еуген Драгановић; Београд (2004)
  • Helgen, K.M. (2005). „Genus Castor”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. стр. 842—843. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 

Спољашње везе[уреди]