Пређи на садржај

Никола Балша Херцеговић Косача

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Балша
Херцеговић Косача
Лични подаци
Датум рођењаоко 1508.
Место рођењаКраљевина Угарска
Датум смртиоко 1562.
Место смртиКраљевина Угарска
Породица
ПотомствоЂорђе, Павле, Стефан, Катарина, Марија
РодитељиМатија Херцеговић Косача
Јелена-Ирина Јакшић
ДинастијаКосаче
титуларни херцег од светог Саве

Никола Балша Херцеговић Косача (р. око 1508 – у. око 1562) је био титуларни херцег од светог Саве (лат. Dux Sancti Sabbae) из српске великашке породице Косача, а такође и угарски племић. Био је син титуларног херцега Матије Херцеговића Косаче (у. око 1520) и Јелене-Ирине из српске великашке породице Јакшића. Никола Балша је од рано преминулог оца наследио право на почасни херцешки наслов, као и део прихода које је Дубровачка република исплаћивала припадницима породице Косача на име Конавоског дохотка. Од оца је такође наследио и породичне поседе у Краљевини Угарској, који су се налазили око Калника и Глоговнице, на подручју Бановине Славоније. Када је у Угарској, након Мохачке битке (1526) дошло до спора око наслеђа краљевске власти и сукоба између Фердинанда Хабзбуршког и Јована Запоље, Никола Балша се определио за Запољину страну. То је довело до губитка славонских поседа око 1533. године, након чега се Никола Балша преселио у Запољин (источни) део Угарске, добивши поседе у Чанадској жупанији. Након смрти Јована Запоље (у. 1540), остао је у служби његових наследника, добивши поседе у Трансилванији. Његов посланик, православни калуђер Гаврило, долазио је 1545. и 1549. године у Дубровник, ради преузимања Конавоског дохотка. Никола Балша је имао неколико синова и кћери (Ђорђе, Павле, Стефан, Катарина, Марија), којима је Дубровачка република наставила да исплаћује Конавоски доходак све до почетка 17. века.[1][2][3][4][5][6][7]

У најстаријем штампаном родослову породице Косача, који је објављен 1621. године у делу "Genealogia diversarum principum familiarum mundi incipiendo ab Adamo", назначени су и основни подаци о угарском огранку породице, укључујући и помен Николе Балше, а исти родослов је касније преузео и објавио француски историчар Шарл Дифрен (у. 1688).[8][9]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Thallóczy 1914, стр. 260.
  2. ^ Ивић 1925, стр. 146-150.
  3. ^ Ивић 1928, стр. IX.
  4. ^ Ивић 1929, стр. 130-131.
  5. ^ Динић 1935, стр. 242-244.
  6. ^ Атанасовски 1979, стр. 161-165, 186.
  7. ^ Исаиловић & Фостиков 2013, стр. 140, 143-144.
  8. ^ Du Fresne 1680, стр. 342.
  9. ^ Du Fresne 1746, стр. 129.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]