Пређи на садржај

Новица Живковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Новица Живковић
Новица Живковић
Датум рођења(1915-01-15)15. јануар 1915.
Место рођењаПиротКраљевина Србија
Датум смрти4. јануар 2002.(2002-01-04) (86 год.)
Место смртиНишСР Југославија

Новица Живковић (Пирот, 15. јануар 1915Ниш, 4. јануар 2002) био је историчар књижевности, сакупљач народних умотворина из пиротског краја, лексикограф, педагог и директор Пиротске гимназије, Учитељске школе у Пироту и Гимназије „Бора Станковић“ у Нишу.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Завршио је Учитељску школу у Пироту, потом као учитељ службовао у селима кривопаланачког, јабланичког, лужничког и белопаланачког среза до почетка Другог светског рата, када је мобилисан. Више од три године провео је у заробљеничким логорима у Италији. Тамо је научио италијански језик. После рата службује као учитељ у Димитровграду и паралелно завршава Вишу педагошку школу и Филозофски факултет у Београду. До 1952. је наставник основне школе, а затим професор и директор Гимназије у Димитровграду. Био је професор Учитељске школе у Пироту (19521958), директор Гимназије у Пироту (19581962) и директор Учитељске школе (19621964). Од 1965. је професор српског језика и књижевности у Гимназији „Стеван Сремац“ у Нишу, а затим, од 1969. до пензионисања 1977, директор Гимназије „Бора Станковић“ .

Био је сарадник Просветно-педагошког завода у Нишу, члан Републичке комисије за израду наставних програма за српскохрватски језик и југословенску књижевност за средње школе у настави на језицима народности, те члан Председништва Заједнице гимназија СР Србије, а године 1989. именован је за члана Просветног савета СР Србије.

Био је први позоришни критичар у Пироту, објављујући текстове о позоришним представама на страницама листа „Слобода“, дугогодишњи је члан редакције овог листа и доцније „Пиротског зборника“. Покренуо је и уређивао лист за најмлађе „Глас најмлађих“ (19581962). Бавио се истраживањем и проучавањем културне баштине Пирота и околине, посебно лирских песма пиротског краја, као и лексике пиротског говора. Писао је о проблемима у школству, образовању и култури. Преводио је с бугарског језика на српски.

  • Речи у камену, текстови са надгробних споменика у пиротском крају, Пирот, 1964;
  • Ој девојче, народна љубавна лирика пиротског краја (избор), Слобода, Пирот, 1968;
  • Речник пиротског говора, Музеј Понишавља, Пирот, 1987;
  • Гора бршљанова, антологија народних песма пиротског краја, Музеј Понишавља, Пирот, 1998;
  • Говор Пирота, рукопис о лингвистичким карактеристикама пиротског говора, рецензиран од стране проф. др Недељка Богдановића, чека објављивање у Музеју Понишавља.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Радован Живковић, Заштићено језичко благо, Пиротски зборник, бр. 15, 1987, стр. 188-189;
  • Светозар Георгијевић, О пиротском говору, Народне новине, 20-21. фебруар 1988, стр. 7;
  • Мирољуб Стојановић, Самоосвешћујућа књига, Cавременик, бр. 80-81-82, 2002;
  • Надежда Ћирић, Новица Живковић, Пиротски зборник, бр. 27-28, 2002;

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]