Нос Калик
Нос Калик | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Шибенско-книнска |
| Град | Дрниш |
| Област | Дрнишка Крајина |
| Становништво | |
| — 2011. | 1 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 49′ 04″ С; 15° 59′ 29″ И / 43.81781219819608° С; 15.99137248219882° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 168 m |
  Нос Калик Нос Калик на карти Хрватске | |
 Нос Калик Нос Калик на карти Шибенско-книнске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22324 Дриновци |
| Позивни број | +385 22 |
Нос Калик је насељено мјесто у саставу града Дрниша, у Далмацији, Шибенско-книнска жупанија, Република Хрватска.
Географија
[уреди | уреди извор]Насеље је удаљено око 17 км југозападно од Дрниша. Налази се између Крке и Чиколе, код саставка ове двије ријеке, унутар националног парка Крка.
Историја
[уреди | уреди извор]Цјелокупно становништво села до 1992. године чинио је српски живаљ који се бавио пољопривредом и ријечним рибарством искључиво за личне потребе.
Становништво је избјегло из села 2. марта 1992. године, послије акције чишћења коју су извеле оружане снаге Хрватске. Према неким тврдњама, у мају, у вријеме операција повлачења хрватских снага село је било потпуно уништено, а два младића и једна старија жена су убијени.[1] Двадесет и три војника је заробљено и након мучења у хрватским затворима, они су размењени 22. маја 1992. године.[1] Осам становника је заробљено и одведено најприје на острво Првић, а затим и на острво Обоњан, да би касније били ослобођени.[2] Тренутно, већина некадашњих становника села живи у околини Београда.
Нос Калик се од распада Југославије до марта 1992. године налазио у Републици Српској Крајини.
Култура
[уреди | уреди извор]У селу се налази разрушени храм Српске православне цркве Св. Николе из 1896. године.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 2001. године, Нос Калик је имао 5 становника.[3] Насеље је према попису становништва из 2011. године имало 1 становника.[4]
| Националност[5] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 50 (98,03%) | 102 (98,07%) | 179 (93,71%) | 216 (98,18%) | |
| Југословени | 2 (1,92%) | 11 (5,75%) | |||
| Хрвати | 1 (0,52%) | ||||
| остали и непознато | 1 (1,96%) | 4 (1,81%) | |||
| Укупно | 5 | 51 | 104 | 191 | 220 |
| Демографија[5]-- | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1857. | 161 | |
| 1869. | 0 | |
| 1880. | 175 | |
| 1890. | 144 | |
| 1900. | 174 | |
| 1910. | 189 | |
| 1921. | 0 | |
| 1931. | 173 | |
| 1948. | 250 | |
| 1953. | 255 | |
| 1961. | 220 | |
| 1971. | 191 | |
| 1981. | 104 | |
| 1991. | 51 | |
| 2001. | 5 | |
| 2011. | 1 | |
- напомене:
У 1857. исказано под именом Нос, а од 1869. до 1981. Нос-Калик. У 1869. и 1921. подаци су садржани у насељу Дриновци.
Презимена
[уреди | уреди извор]- Зељак — Православци, славе Аранђеловдан
- Калик — Православци, славе Св. Николу
- Миловац — Православци, славе Аранђеловдан
- Скочић — Православци, славе Св. Николу
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Билтен ВЕРИТАСа Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2009), Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Полицијски извјештај о српским затвореницима[мртва веза], 29.07.1992.
- ^ Попис становништва 2001., Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
[уреди | уреди извор]- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Тромеђа: Нос Калик Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2021) (језик: српски)
