Попис становништва 1921. у Краљевини СХС
Попис становништва из 1921. године био је први попис становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Спроведен је 31. јануара 1921. године, а резултати пописа објављивани су сукцесивно, у периоду од 1924. до 1932. године.[1][2]
У време спровођења пописа, почетком 1921. године, знатан део јадранског приморја још увек се налазио под италијанском окупацијом, тако да попис у тим областима није могао бити спроведен, што се у првом реду односило на велики део Далмације. Када је средином 1921. године италијанска окупација окончана, створени су предуслови за накнадно пописивање тих области, али од тога се одустало, тако да је приликом каснијег објављивања привремених и коначних резулатата (1924, 1932) одлучено да се за непописане области употребе стари резултати са последњег аустроугарског пописа из 1910. године. Таквим методолошки спорним решењем знатно је умањена вредност покрајинских података за приморске области и укупних података за државу у целини, што је је представљало један у низу проблема који су обележили овај попис.
Пописом су биле обухваћене разне демографске категорије, укључујући податке о вероисповести и матерњем језику. Међутим, приликом прикупљања и обраде података о матерњем језику, извршена су разна спајања. Тако су говорници сродних језика, српског и хрватског, сврстани у заједничку категорију, а исто је учињено и са говорницима русинског и малоруског (украјинског), који су такође сврстани у заједничку категорију. О размерама поменуте појаве најсликовитије сведочи чињеница да су говорници два сродна, али неспорно различита језика, чешког и словачког, такође сврстани у заједничку категорију за потпуно фиктивни "чехословачки" језик, који је као такав постојао само у интегралистичким (антисловачким) плановима чешког руководства новостворене Чехословачке. Пошто је та држава била блиска савезница Краљевине СХС, београдске државне власти су одлучиле да политику савезничке државе подрже и примене у сопственом попису, остављајући тиме сведочанство о размерама политичког уплива на спровођење овог пописа.[3][4]
Поред таквих и сличних, политички мотивисаних захвата, који су онемогућили добијање прецизних података о говорницима појединих језика, највећим недостатком овог пописа сматра се одлука државних власти да се из пописа изостави прикупљање података о етничкој припадности. Тиме је постављена основа за настанак различитих тумачења, а затим и спорова који су настали поводом покушаја да се до слике о етничкој структури становништва дође путем укрштања података о вероисповести и матерњем језику.[5]
Резултати пописа
[уреди | уреди извор]Приликом објављивања привремених (1924), а потом и коначних (1932) резултата, подаци за поједине територије нису били приказани према стварном стању административне поделе из времена спровођења пописа почетком 1921. године, већ су у појединим случајевима представљени према стању које је услед административних промена из наредних година постајало у време објављивања резултата. Примера ради, у време пописа (1921) још увек су постојале две одвојене жупаније, Бачко-бодрошка и Барањска, које су обједињене тек 1923. године, те су сходно томе и резултати за Бачку и Барању приликом објављивања били приказани заједно.
Матерњи језик
[уреди | уреди извор]
Структура становништва Краљевине СХС по матерњем језику:[6]
- Срби: 4.791.000; Хрвати: 3.427.000
Вјероисповијест
[уреди | уреди извор]
Структура становништва Краљевине СХС према вјероисповијести:[2] [7]
-
Верска карта покрајине Босне и Херцеговине по котарима -
Верска карта покрајине Босне и Херцеговине по котарима (и котарским испоставама)
Остало
[уреди | уреди извор]У Београду је пописано 110.319 становника, без предграђа, у којима је могло бити још око 20.000 становника.[8]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ђурић 1924.
- ^ а б „Дефинитивни резултати пописа становништва од 31 јануара 1921 год. (Сарајево: Државна штампарија, 1932).” (PDF).
- ^ Ђурић 1924, стр. I-XXXIII.
- ^ Kočović 1998a, стр. XXXIX.
- ^ Mrđen 2002, стр. 77–103.
- ^ Брозан, Ђорђе. „Demografski idetitet Srba i Hrvata u Jugoslaviji, дио:Demografski podaci o Srbima i Hrvatima, поднаслов:Učešća Srba i Hrvata u ukupnom stanovništvu” (PDF) (на језику: (језик: српски)). Архивирано из оригинала (PDF) 02. 01. 2014. г. Приступљено 21. јул 2010.
- ^ „Краљевина од седам покрајина-попис становништва 1921. у Краљевини СХС.” (на језику: (језик: српски)). Глас јавности. Архивирано из оригинала 30. 12. 2013. г. Приступљено 2. 7. 2013.
- ^ "Политика", 17. феб. 1921
Литература
[уреди | уреди извор]- Grupković, Dragutin, ур. (1988). Uporedni pregled rezultata popisa od 1921-1981. godine. Beograd: Savezni zavod za statistiku.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ђурић, Драгиша М., ур. (1924). Претходни резултати пописа становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца: 31. јануара 1921. године. Београд: Дирекција државне статистике.
- Kočović, Bogoljub (1998a). Etnički i demografski razvoj u Jugoslaviji od 1921. do 1991. godine (po svim zvaničnim a u nekim slučajevima i korigovanim popisima). 1. Paris: Association Dialogue.
- Kočović, Bogoljub (1998b). Etnički i demografski razvoj u Jugoslaviji od 1921. do 1991. godine (po svim zvaničnim a u nekim slučajevima i korigovanim popisima). 2. Paris: Association Dialogue.
- Mrđen, Snježana (2002). „Narodnost u popisima: Promјenljiva i nestalna kategorija”. Stanovništvo. 40: 77—103.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- "Политика", 2. феб. 1921 (запажања социјалног типа у Београду)
