Попис становништва 1921. у Краљевини СХС

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Попис становништва 1921. био је први попис становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Попис[уреди | уреди извор]

Националност и матерњи језик[уреди | уреди извор]

Етничко — лингвистичка карта Краљевине СХС према попису становништва из 1921. године
Вјерска карта Краљевине СХС према попису становништва из 1921. године по окрузима

Године 1921. према попису Срби су били већински у централној Србији, Црној Гори, источној Херцеговини, Македонији, у регијама на источној обали Дрине, Босанској Крајини, Книнској Крајини, Срему и неким дијеловима Баната. Хрвати су били већински готово у цијелој Славонији, Далмацији и Лици. Словенци су били већински у данашњој Словенији, а Шиптари на Косову, Метохији и у Улцињу. Срби и Хрвати муслиманске вјероисповијести су били већински у Тузли, регијама јужно од Сарајева и у Санџаку. Војводину су са Србима насељавали и Мађари, Хрвати, Чеси, Словаци и Немци. Неготинску Крајину су насељавали Власи и Срби.


Структура становништва Краљевине СХС по матерњем језику:[1][2]

Заступљеност по матерњем језику
‍
српскохрватски (Срби или Хрвати)
  
 8.218.000 74,36 %
словеначки (Словенци)
  
 1.019.997 8,51 %
немачки (Немци)
  
 505.790 4,22 %
мађарски (Мађари)
  
 467.658 3,90 %
албански (Арнаути)
  
 439.657 3,67 %
румунски (Румуни)
  
 231.068 1,93 %
турски (Турци)
  
 150.322 1,26 %
чешки/словачки (Чеси и Словаци)
  
 115.532 0,96 %
западнорусински (Русини)
  
 25.615 0,21 %
руски (Руси)
  
 20.568 0,17 %
пољски (Пољаци)
  
 14.764 0,12 %
Италијански (Италијани)
  
 12.553 0,11 %
осталих и непознато
  
 69.878 0,58 %
  • Срби: 4.791.000; Хрвати: 3.427.000

Вјероисповијест[уреди | уреди извор]

Вјероисповјест по општинама у Краљевини СХС према попису из 1921. год.

Структура становништва Краљевине СХС према вјероисповијести:[3] [2]

Заступљеност по вјерском опредјељењу
‍
православна
  
 5.593.057 46,67 %
римокатоличка
  
 4.708.657 39,29 %
исламска
  
 1.345.271 11,22 %
евангелистичка
  
 229.517 1,91 %
без конфесије
  
 1.381 0,01 %
остале (гркокатоличка, јеврејска...)
  
 107.028 0,89 %

Остало[уреди | уреди извор]

У Београду је пописано 110.319 становника, без предграђа, у којима је могло бити још око 20.000 становника.[4]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Брозан, Ђорђе. „Demografski idetitet Srba i Hrvata u Jugoslaviji, дио:Demografski podaci o Srbima i Hrvatima, поднаслов:Učešća Srba i Hrvata u ukupnom stanovništvu” (PDF) (на језику: (језик: српски)). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 02. 01. 2014. Приступљено 21. јул 2010. 
  2. ^ а б „Дефинитивни резултати пописа становништва из 31. јануара 1921. године” (PDF) (на језику: (језик: српски)). Приступљено 1. 1. 2014. 
  3. ^ „Краљевина од седам покрајина-попис становништва 1921. у Краљевини СХС.” (на језику: (језик: српски)). Глас јавности. Приступљено 2. 7. 2013. 
  4. ^ "Политика", 17. феб. 1921

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Попис_становништва_1921._у_Краљевини_СХС&oldid=23608188”