Попис становништва 1921. у Краљевини СХС

С Википедије, слободне енциклопедије

Попис становништва из 1921. године био је први попис становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Спроведен је 31. јануара 1921. године, а резултати пописа су објављивани сукцесивно, у периоду од 1924. до 1932. године.[1]

Пописом су биле обухваћене разне демографске категорије, укључујући податке о вероисповести и матерњем језику. Међутим, приликом прикупљања и обраде података о матерњем језику, извршена су разна спајања. Тако су говорници сродних језика, српског и хрватског, сврстани у заједничку категорију, а исто је учињено и са говорницима русинског и малоруског (украјинског), који су такође сврстани у заједничку категорију. О размерама поменуте појаве најсликовитије сведочи чињеница да су говорници два сродна, али неспорно различита језика, чешког и словачког, такође сврстани у заједничку категорију за потпуно фиктивни "чехословачки" језик, који је као такав постојао само у интегралистичким (антисловачким) плановима чешког руководства новостворене Чехословачке. Пошто је та држава била блиска савезница Краљевине СХС, београдске државне власти су одлучиле да политику савезничке државе подрже и примене у сопственом попису, остављајући тиме сведочанство о размерама политичког уплива на спровођење овог пописа.[2][3]

Поред таквих и сличних, политички мотивисаних захвата, који су онемогућили добијање прецизних података о говорницима појединих језика, највећим недостатком овог пописа сматра се одлука државних власти да се из пописа изостави прикупљање података о етничкој припадности. Тиме је постављена основа за настанак различитих тумачења, а затим и спорова који су настали поводом покушаја да се до слике о етничкој структури становништва дође путем укрштања података о вероисповести и матерњем језику.[4]

Попис[уреди | уреди извор]

Матерњи језик[уреди | уреди извор]

Етничко — лингвистичка карта Краљевине СХС према попису становништва из 1921. године
Вјерска карта Краљевине СХС према попису становништва из 1921. године по окрузима

Структура становништва Краљевине СХС по матерњем језику:[5][6]

Заступљеност по матерњем језику
српски/хрватски
  
8.218.000 74,36%
словеначки
  
1.019.997 8,51%
немачки
  
505.790 4,22%
мађарски
  
467.658 3,90%
албански
  
439.657 3,67%
румунски
  
231.068 1,93%
турски
  
150.322 1,26%
чешки/словачки
  
115.532 0,96%
русински
  
25.615 0,21%
руски
  
20.568 0,17%
пољски
  
14.764 0,12%
италијански
  
12.553 0,11%
осталих и непознато
  
69.878 0,58%
  • Срби: 4.791.000; Хрвати: 3.427.000

Вјероисповијест[уреди | уреди извор]

Вјероисповјест по општинама у Краљевини СХС према попису из 1921. год.

Структура становништва Краљевине СХС према вјероисповијести:[7] [6]

Заступљеност по вјерском опредјељењу
православна
  
5.593.057 46,67%
римокатоличка
  
4.708.657 39,29%
исламска
  
1.345.271 11,22%
евангелистичка
  
229.517 1,91%
без конфесије
  
1.381 0,01%
остале (гркокатоличка, јеврејска...)
  
107.028 0,89%

Остало[уреди | уреди извор]

У Београду је пописано 110.319 становника, без предграђа, у којима је могло бити још око 20.000 становника.[8]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ђурић 1924.
  2. ^ Ђурић 1924, стр. I-XXXIII.
  3. ^ Kočović 1998a, стр. XXXIX.
  4. ^ Mrđen 2002, стр. 77–103.
  5. ^ Брозан, Ђорђе. „Demografski idetitet Srba i Hrvata u Jugoslaviji, дио:Demografski podaci o Srbima i Hrvatima, поднаслов:Učešća Srba i Hrvata u ukupnom stanovništvu” (PDF) (на језику: (језик: српски)). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 02. 01. 2014. Приступљено 21. јул 2010. 
  6. ^ а б „Дефинитивни резултати пописа становништва из 31. јануара 1921. године” (PDF) (на језику: (језик: српски)). Приступљено 1. 1. 2014. 
  7. ^ „Краљевина од седам покрајина-попис становништва 1921. у Краљевини СХС.” (на језику: (језик: српски)). Глас јавности. Приступљено 2. 7. 2013. 
  8. ^ "Политика", 17. феб. 1921

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]