Пређи на садржај

Парк природе Стара Тиса код Бисерног острва

С Википедије, слободне енциклопедије

Парк природе Стара Тиса код Бисерног острва
IUCN категорија V (заштићени крајолик/морски пејзаж)
Дворац Гедеона Рахонција на Бисерном острву
Мјесто Србија
Најближи градНови Бечеј
Површина391 ha
Основаногодина
Управљачко тијелоСрбија
Положај Парка природе „Стара Тиса код Бисерног острва“ на рељефној мапи Србије
Положај Парка природе „Стара Тиса код Бисерног острва“ на рељефној мапи Србије
Стара Тиса код Бисерног острва
Положај Старе Тисе код Бисерног острва унутар Србије

Парк природе Стара Тиса код Бисерног острва налази се у Србији, на територији Војводине у оквиру општина Нови Бечеј, Бечеј и Жабаљ.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Захвата површину од 391 хектара од чега је 6% у режиму заштите II (другог) а остало припада III (трећем) степену заштите. Под заштитом је Републике Србије као значајно природно добро III категорије. Док је по МУЗП класификацији у V категорији за заштиту природе. Меандар Тисе је најдужи у Војводини и износи 24,5 км.[1]

Најзначајнија вредност Парка природе је бели локвањ који је на листи природних реткости Србије. Најзаступљенија је група водених биљака које су по неким ауторима реликтног обележја у овом делу Европе, као што је кроцањ, водено сочива, водени гриз и жабљак. За очување биодиверзитета подручја значајни су зука и жабљак који су према степену угрожености IUCN одређени као критички угрожене врсте и налазе се на прелиминарној Црвеној листи флоре Србије.

Хидрологија

[уреди | уреди извор]

Парк природе „Стара Тиса” код Бисерног острва обухвата својом границом у целини један од многобројних пресечених меандара реке Тисе. Стара Тиса дуга је 23.706 m, а дубина корита је просечно 3-4 m. У хидролошком погледу значајну улогу на Стару Тису има река Тиса. Стара Тиса добија воду путем плитке издани, односно подземним притицајем Тиских вода и атмосферским талозима.[2]

Према подацима најближе метеоролшке станице у Бечеју за период 1996-2005. године, средња годишња температура ваздуха износила је је 11,5 °C. Најтоплији месец је јули са средњом месечном температуром 22,1 степена Целзијуса, а најхладнији јануар са -0,3 °C. Доминантан ветар на овом подручју представља југоисточни ветар брзине од око 3 м/с. На основу наведеном, заштићено подручје са окружењем припада умереној климатској зони са наглашеним континенталним особинама.[2]

Биолошке карактеристике

[уреди | уреди извор]

Инсекти, рибе, водоземци и гмизавци

[уреди | уреди извор]

Инсекти овог заштићеног подручја предстаљени су групом водених инсеката, односно врста развојем везаних за воду. На овом подручју забележено је 23 врсте риба од којих су посебно значајне заштићене врсте: буцов,сабљарка, гавчица и сом. На подручју Старе Тисе забележено је седам врста водоземаца. У фауни водоземца бројно најзаступљенију компоненту чине три врсте из фамилијe Ranidea: На овом локалитету забележено је и три врсте гмизаваца: барска корњача, ливадски гуштер, белоушка.

Са највећим бројем врста, као и највећом укупном бројношћу, присутни су глодари (Rodentia). Из групе месоједа (Carnivora), простор око Старе Тисе настањују широко распрострањена лисица, јазавац и ласица. Од папкара, виђа се дивља свиња која се третира као пролазна дивљач, и срна. Током зиме се на овом подручју могу видети импозантне велике скупине ових животиња. Срна, као атрактивна ловна дивљач, представља, уз одговарајуће газдовање, значајан потенцијал ловног туризма овог региона.[2]

Галерија слика

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Komunalac Becej, Park prirode Stara Tisa kod Bisernog Ostrva Архивирано на сајту Wayback Machine (25. април 2015), Приступљено 22. 7. 2015.
  2. ^ а б в ЈП Комуналац Бечеј (2001 изд.). Бечеј: ЈП Комуналац Бечеј. ISBN 978-86-88953-00-9. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]