Пређи на садржај

Пашњак

С Википедије, слободне енциклопедије
Пашњак Међувође, Република Српска
Планински пашњак у Швајцарској

Пашњак је површина земљишта која се користи за прехрану и узгој стоке, најчешће испашом.[1] Према надморској висини може се поделити на планиске пашњаке („сувати“) и низијске пашњаке. Пашњаци у ужем смислу су ограђени делови пољопривредног земљишта, на којима пасу домаћа стока, као што су коњи, говеда, овце или свиње. Вегетацију негованих пашњака, сточне хране, чине углавном траве, са примесама махунарки и других травних биљака (нетравних зељастих биљака).[2] На пашњацима се обично испашава током целог лета, за разлику од ливада где се не врши испаша све време, или које се користе за испашу тек након што се покосе за прављење сена за сточну храну.[3] Према начину настанка разликују се: природни пашњак — обрасао природним покривачем (разне траве и корови) и вештачки пашњак — настаје засејавањем детелине[4][5][6] и разних врста траве.[7][8]

Пашњаци се у ужем смислу разликују од ливада по томе што се њима управља интензивнијим пољопривредним праксама сетве, наводњавања и употребе ђубрива, док на ливадама расте првенствено аутохтона вегетација, којом се управља екстензивним праксама попут контролисаног спаљивања[9][10][11] и регулисаног интензитета испаше. Тип земљишта, минимална годишња температура и количина падавина су важни фактори у управљању пашњацима.

Пашњак обронака у Пенсилванији.

Овчије ливаде је подручје травњака где овце могу слободно да лутају. Продуктивност таквог подручја се мери бројем оваца по површини. Ово зависи, између осталог, од камена у тлу.[12] Овчијим ливадама је такође назива градско земљиште у округу Роскомон, Ирска, и округу Фермана, Северна Ирска. За разлику од интензивног узгоја, који у свом најинтензивнијем облику подразумева искључиво исхрану путем корита, управљани или неуправљани пашњаци су главни извор хране за преживаре. Исхрана на пашњацима доминира у сточарству где земљиште отежава сетву или жетву усева (или обоје), као што је у сушним или планинским пределима, где живе врсте камила, коза, антилопа, јака и других преживара који су прилагођени за неподобнији терен а веома се ретко интензивно узгајају. У влажнијим регионима, пашњацима се управља на великом глобалном подручју за слободан узгој и органску пољопривреду. Одређени типови пашњака одговарају исхрани, еволуцији и метаболизму одређених животиња, а њихово ђубрење и неговање земљишта може током генерација довести до тога да пашњаци у комбинацији са тим преживарима буду саставни део одређеног екосистема.[13]

Еволуциона историја

[уреди | уреди извор]

Граминоиди су међу најсвестранијим облицима живота. Постали су широко распрострањене крајем периода креде, а пронађени су копролити фосилизованог измета диносауруса који садрже фитолите разних трава које укључују траве које су повезане са савременим пиринчем и бамбусом.

Појава планина у западним Сједињеним Државама током епохе миоцена и плиоцена, у периоду од неких 25 милиона година, створила је континенталну климу погодну за еволуцију травњака.[14]

Пре око 5 милиона година, током касног миоцена у Новом свету и плиоцена у Старом свету, појавили су се први прави травњаци. Постојећи шумски биоми су опали, а травњаци су постали много распрострањенији. Познато је да су травњаци у Европи постојали током плеистоцена (последњих 1,8 милиона година).[15] Након плеистоценског леденог доба (са њиховим глацијалима и интерглацијалима), пашњаци су се проширили у топлијој и сушој клими и почели да постају доминантна карактеристика земљишта широм света.[14] Пошто пашњаци постоје више од 1,8 милиона година, постоји велика варијабилност. На пример степа-тундра је доминирала у Северној и Централној Европи, док се већа количина ксеротермних травњака појавила у области Медитерана.[15] Унутар умерене Европе, распон типова је прилично широк и такође је постао јединствен због размене врста и генетског материјала између различитих биома.

Полуприродни травњаци су се први пут појавили када су људи почели да се баве пољопривредом. Тако су за пољопривреду искрчене шуме у Европи. Древне ливаде и пашњаци били су делови погодни за култивацију. Од ових подручја настали су полуприродни травњаци.[15] Међутим, постоје и докази о локалној постојаности природних травњака у Европи, које су првобитно одржавали дивљи биљоједи, током пре-неолитског холоцена.[16] Уклањање биљака од стране животиња на испаши, а касније и фармера кошењем, довело је до коегзистенције других биљних врста у околини. Дошло је до еволуције биодиверзитета биљака. Врсте које су ту већ живеле прилагодиле су се новим условима.[15]

Већина травњака је претворена у оранице и поново нестала. Травњаци су трајно постали обрадива поља услед сталног смањења органске материје.[17]

Данас су полуприродни травњаци у знатној мери лоцирани у подручјима која нису погодна за пољопривредну производњу.[15]

Примери пашњачких станишта

[уреди | уреди извор]

Галерија слика

[уреди | уреди извор]
Говеда пасу на пашњаку код Храдеца над Моравицом у Чешкој

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Pasture”. Merriam-Webster Dictionary. 
  2. ^ Gibson, David J. (30. 10. 2008). Grasses and grassland ecology. New York. ISBN 978-0-19-154609-9. OCLC 308648056. 
  3. ^  Gilman, D. C.; Thurston, H. T.; Colby, F. M., ур. (1905). „Pasture”. New International Encyclopedia (I изд.). New York: Dodd, Mead. 
  4. ^ „Genus Nomenclature in GRIN”. Архивирано из оригинала 2015-09-24. г. Приступљено 2010-07-09. 
  5. ^ „Species Nomenclature in GRIN”. Архивирано из оригинала 2008-10-14. г. Приступљено 2010-08-04. 
  6. ^ Isobe, S.; Sawai, A.; Yamaguchi, H.; Gau, M.; Uchiyama, K. (2002). „Breeding potential of the backcross progenies of a hybrid between Trifolium medium × T. pratense to T. pratense”. Canadian Journal of Plant Science. 82 (2): 395—399. doi:10.4141/P01-034 Слободан приступ. 
  7. ^ Conant, Richard T. (2010). Challenges and opportunities for carbon sequestration in grassland systems : a technical report on grassland management and climate change mitigation. FAO. ISBN 978-92-5-106494-8. OCLC 890677450. 
  8. ^ Chapin III, F. Stuart; Sala, Osvaldo E.; Huber-Sannwald, Elisabeth (2013). Global Biodiversity in a Changing Environment: Scenarios for the 21st Century. Springer. ISBN 978-1-4613-0157-8. OCLC 1059413892. 
  9. ^ „What is Hazard Reduction”. www.hillside.rfsa.org.au. Архивирано из оригинала 2019-10-09. г. Приступљено 2009-03-10. 
  10. ^ Gage, Nicola (25. 8. 2016). „Burn-off rule change upsets Adelaide Hills residents”. ABC News. 
  11. ^ „Managing Brush Fires” (PDF). фебруар 2017. 
  12. ^ R. Elfyn Hughes, "Sheep Population and Environment in Snowdonia (North Wales)", Journal of Ecology Vol. 46, No. 1, March 1958, 169-189
  13. ^ "Agricultural biodiversity’s contribution to ecosystem functions" Архивирано 2015-01-08 на сајту Wayback Machine Dr. Devra I. Jarvis, CGIAR. Retrieved 2014-12-01
  14. ^ а б „University of California Museum of Paleontology Grasslands website”. University of California Museum of Paleontology. Приступљено 2011-12-01. 
  15. ^ а б в г д Pärtel, M. (2005). „Biodiversity in temperate European grasslands: origin and conservation”. Grassland Science in Europe. 10: 1—14. 
  16. ^ Hejcman, M.; Hejcmanová, P.; Pavlů, V.; Beneš, J. (2013). „Origin and history of grasslands in Central Europe - a review”. Grass and Forage Science. 68 (3): 345. ISSN 0142-5242. doi:10.1111/gfs.12066. 
  17. ^ Spehn, Eva M.; Joshi, Jasmin; Schmid, Bernhard; Alphei, Jörn; Körner, Christian (2000). „Plant diversity effects on soil heterotrophic activity in experimental grassland ecosystems”. Plant and Soil. 224 (2): 217—230. S2CID 25639544. doi:10.1023/A:1004891807664. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Пашњак на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пашњак&oldid=28495577”