Пређи на садржај

Права ЛГБТ+ особа у Републици Косово

С Википедије, слободне енциклопедије
Права ЛГБТ+ особа у
Републици Косово
Застава Косова Застава дугиних боја
Застава Косова Застава дугиних боја
Положај Косова
Законска регулатива
Легализација хомосексуалности Легално од 1858. као део Османског царства. Поново у 1994. као део Југославије.[1]
Родни идентитет Трансродне особе не могу да легално промене пол
Антидискриминациони закони Види Антидискриминациони закони
Војна служба Допуштено геј, лезбијским и бисексуалним особама
Породична права
Брак Истосполни бракови нису препознати
Истополна заједница Истосполно партнерство није препознато
Усвајање Усвајање допуштено свакој ЛГБТ особи без пара[2][3]
ЛГБТ+ у Републици Косово
Организације
Права
Медији
Догађаји
Особе
Значајна места
ЛГБТ+ портал

Лезбијска, хомосексуална, бисексуална, трансродна (ЛГБТ) права у Републици Косово[а] побољшана су последњих година, нарочито усвајањем новог Устава, који забрањује дискриминацију на основу сексуалне оријентације. Међутим, косовско друштво на хомосексуалност и даље гледа као на табу тему.[4]

Влада Косова подржава ЛГБТ заједницу у земљи.[5] Крајем 2013. године Скупштина Републике Косово усвојила је закон о стварању координационе групе за ЛГБТ заједницу.[6] Дана 17. маја 2014. године, познати политичари и дипломате, укључујући британског амбасадора Ијана Клифа и неколико локалних ЛГБТ организација изашли су на улице Приштине у знак марша против хомофобије.[7][8] Догађај је поздравила канцеларија Европске уније на Косову[9] као и сама влада. Велика ЛГБТ застава прекрила је предњу страну владине зграде те ноћи.[10] Прва парада геј поноса на Косову одржана је у Приштини 17. маја 2016. године, на којој је неколико стотина људи продефиловало улицама престонице. Маршу су присуствовали и председник Хашим Тачи, као и британски и амерички амбасадори на Косову.[11][12]

Закон о истополним сексуалним активностима

[уреди | уреди извор]

Османско царство

[уреди | уреди извор]

1858. године, Османско царство, под чијом је контролом било Косово, легализовало је истополне односе.[13]

Југославија

[уреди | уреди извор]

Југословенски кривични закон из 1929. године забранио је „разврат против природног поретка“ ( анални однос ). Социјалистичка Федеративна Република Југославија такође је ограничила истополни анални однос, с максималном казном умањеном на 1 до 2 године затвора 1959. године.[14]

1994. године, мушки истополни сексуални односи постали су легални у Републици Косово као саставном делу Савезне Републике Југославије.[15]

Период УНМИК-а

[уреди | уреди извор]

2004. године, током периода Мисије привремене управе Уједињених нација на Косову (УНМИК), законска доб за сагласност је постављена на 14 година, без обзира на пол или сексуалну оријентацију појединца,[16] а сви сексуални преступи учињени су родно неутралним.[13]

Независна ера

[уреди | уреди извор]

Косово је прогласило независност од Србије 2008. године. Сексуални односи истог пола и даље су легални. У овом периоду је ЛГБТ заједница такође постала више видљива, а дискусије око таквих тема постале су све уобичајеније.[13] 2008. године проглашен је Устав Косова, који је између осталог садржао одредбе које забрањују дискриминацију на основу сексуалне оријентације.

Препознавање истополних веза

[уреди | уреди извор]

Председник Уставног суда је 2014. рекао да Косово де јуре дозвољава истополне бракове.[17] Члан 144(3) Устава Косова захтева да Уставни суд одобри све измене Устава како би се осигурало да не крше претходно загарантована грађанска права. Члан 14. Закона о породици (алб. Ligji për Familjen; Српски : Закон о породици) дефинише брак као „легално регистровану заједницу две особе различитог пола“, мада косовски активисти за хомосексуална права тврде да је то у супротности са словом Устава и позивају истополне парове да на суду оспоре закон.[18]

Дана 7. јула 2020. године, министар правде Селим Селими најавио је да ће нови Грађански законик омогућити посебан закон о истополним цивилним партнерствима, који је влада планирала да уведе у року од неколико месеци.[19] Поједине организације за заштиту права ЛГБТ особа критиковале су овај потез јер се тиме правно учвршћује разлика између хетеросексуалних и хомосексуалних парова.[20]

Антидискриминациони закони

[уреди | уреди извор]

Члан 24. Устава Косова забрањује дискриминацију по више основа, укључујући сексуалну оријентацију.[4] Косово је једна од ретких држава у Европи са уставном забраном дискриминације на основу сексуалне оријентације. Формулација каже:[21]

Закон о забрани дискриминације из 2004. (алб. Ligji Kundër Diskriminimit; Српски: Закон против дискриминације) који је усвојила Скупштина Косова, забрањује дискриминацију на основу сексуалне оријентације у разним областима, укључујући запошљавање, чланство у организацијама, образовање, пружање добара и услуга, социјално осигурање и приступ становању. Дефиниција дискриминације у овом закону изричито укључује директну и индиректну дискриминацију, као и узнемиравање, виктимизацију и сегрегацију.[22]

Скупштина парламента је 26. маја 2015. године усвојила амандмане којима се полни идентитет додаје косовском закону о забрани дискриминације. Измене су ступиле на снагу у јулу 2015.[23]

У априлу 2019. године на снагу је ступио нови кривични закон Косова, са јачом заштитом за ЛГБТ грађане. Закон предвиђа додатне казне за почињење злочина из мржње због сексуалне оријентације или родног идентитета жртве или жртава.[24]

Упркос овој законској заштити, ЛГБТ особе углавном избегавају да полицији пријаве случајеве дискриминације или злостављања.[25] Властима је пријављено укупно 10 злочина мотивисаних пристрасношћу над ЛГБТ особама у 2019. години, док је додатних 13 пријављено само ЛГБТ организацијама.[26] У фебруару 2019. године власти су покренуле случај против званичника у Министарству правде који је тражио да се одсеку главе ЛГБТ особама. Полиција га је привела.[27]

Трансродна права

[уреди | уреди извор]

Трансродним особама није дозвољено да легално промене пол на Косову, чак и ако су били подвргнути операцији промене пола.[28][29]

2017. године, држављанин Косова, Блерт Морина, поднео је судски спор тражећи да промени име и пол на службеним документима за идентификацију. Његов захтев је одбила Косовска агенција за цивилну регистрацију. Његов адвокат Рина Кика рекао је да је затражио оцену уставности одлуке агенције у јулу 2018.[30][31] У децембру 2019. Основни суд у Приштини пресудио је у Моринину корист, потврдивши његово право да промени и име и пол на својим идентификационим документима. Кика је рекла да је „суд први пут одлучио да призна право на родни идентитет без нуђења доказа за хируршку интервенцију или било какву медицинску промену”.[32] Министарство правде и Агенција за цивилну регистрацију изјавили су да се пресуда неће сматрати преседаном, а други трансродни људи мораће да прођу сличан судски поступак.[26]

Војна служба

[уреди | уреди извор]

Лезбијкама, хомосексуалцима и бисексуалцима је дозвољено да отворено служе војску. Међутим, постоји могућност дискриминације од стране особа из вршњачке групе.

Давања крви

[уреди | уреди извор]

Према смерницама из 2018. за „Недељу давања крви“, они који имају „интимне везе са истим полом“ не могу да дају крв.[33]

Услови живота

[уреди | уреди извор]
Косовска недеља поноса 2018.

Група за права ЛГБТ особа, Центар за социјалну еманципацију, описује хомосексуални живот на Косову као „подземни“ и углавном тајни.[34] На Косову нема познатих геј клубова или барова, иако је један накратко отворен у Приштини 2011. године.[35]

Према истраживању Националног демократског института из 2015. године, 81% ЛГБТ становника Косова изјавило је да су били изложени психолошком злостављању, а 29% је изјавило да је жртва физичког насиља.[25]

Догађаји којима се обележава Међународни дан борбе против хомофобије, трансфобије и бифобије организују се на Косову од 2007. године. Прва парада поноса догодила се у Приштини у мају 2016. године, уз присуство председника Хашима Тачија и британских и америчких дипломата.[11] Годишња Недеља поноса одржава се у Приштини од 2017. године. 2018. године учествовао је градоначелник Шпенд Ахмети.[36] Током трећег издања догађаја у октобру 2019. године, поворка је кренула са Трга Скендербег, ишавши Булеваром Мајке Терезе до Трга Захир Пајазити, пролазећи поред зграда владе и парламента и других знаменитости града, са слоганом „За кога ти срце куца“ ( Пер кон т'ррех земра ). Сви догађаји у оквиру Недеље поноса су одржани без инцидената,[37][38] а чинили су их уметничке изложбе, журке, конференције, дискусије и поворка.[39]

Косовски покрет за ЛГБТ права

[уреди | уреди извор]

Тренутно постоји неколико локалних ЛГБТ организација за заштиту права на Косову. Међу најзначајнијим су Центар за једнакост и слободу (ЦЕЛ; алб. Qendra për Barazi dhe Liri), Центар за развој друштвених група (ЦСГД; алб. Qendra për Zhvillimin e Grupeve Shoqërore) и Центра за социјалну еманципацију (КЕСх; алб. Qendra për Emancipim Shoqëror).

Збирна табела

[уреди | уреди извор]
Легалност истополних сексуалних активности да (од 1994)
Једнака доб пристанка да (од 2004)
Закони против дискриминације у запошљавању да (од 2004)
Закони против дискриминације у пружању добара и услуга да (од 2004)
Закони против дискриминације у свим осталим областима (укључујући индиректну дискриминацију, говор мржње) да (од 2004)
Закони против дискриминације који покривају родни идентитет у свим областима да (од 2015)
Истополни брак Не
Признавање истополних парова Не (у фази предлога)
Усвајање пасторака истополних парова Не
Заједничко усвајање истополних парова Не
Гејевима, лезбијкама и бисексуалцима дозвољено је да отворено служе војску да
Приступ вантелесној оплодњи за лезбијске парове Не
Право на законску промену рода Не
Комерцијално сурогат родитељство за хомосексуалне мушке парове Не (забрана на основу секусалне оријентације)
МСМ-има је дозвољено да дају крв Не

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2016. г. Приступљено 14. 09. 2020. 
  2. ^ https://web.archive.org/web/20150318004133/http://www.rks-gov.net/en-us/qytetaret/familja/pages/adoptimi.aspx. Архивирано из оригинала 18. 03. 2015. г.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ http://www.osce.org/kosovo/71205?download=true.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ а б „Kosovo Constitution”. kushtetutakosoves.info. Архивирано из оригинала 26. 5. 2008. г. 
  5. ^ „Qeveria merr në mbrojtje komunitetin LGBT”. Albinfo.ch. 
  6. ^ „Qeveria formon trupë këshilluese e koordinuese për komunitetin LGBT”. Архивирано из оригинала 19. 4. 2015. г. Приступљено 18. 4. 2015. 
  7. ^ „Marsh kundër homofobisë”. Telegrafi.com. Архивирано из оригинала 27. 4. 2015. г. Приступљено 19. 4. 2015. 
  8. ^ „Komuniteti LGBT është i dukshëm dhe pjesë e shoqërisë kosovare”. Zëri. 
  9. ^ „Press release: European Union in Kosovo: March against homophobia”. European Union Office in Kosovo. Архивирано из оригинала 5. 5. 2015. г. Приступљено 15. 5. 2014. 
  10. ^ „Flamuri i LGBT'së në ndërtesën e Qeverisë së Kosovës”. Gazeta Express. Архивирано из оригинала 02. 07. 2015. г. Приступљено 14. 09. 2020. 
  11. ^ а б „Thaci takes part in first gay parade in Pristina”. B92. 17. 5. 2016. 
  12. ^ „Kosovo holds first-ever gay pride march”. Rappler. 17. 5. 2016. 
  13. ^ а б в „KOSOVO | LGBTI Equal Rights Association for Western Balkans and Turkey”. lgbti-era.org. Приступљено 3. 12. 2018. 
  14. ^ CROATIA: NEW PENAL CODE Архивирано 2016-04-14 на сајту Wayback Machine
  15. ^ Tapon, Francis (19. 5. 2012). The Hidden Europe: What Eastern Europeans Can Teach Us. SonicTrek, Inc. ISBN 9780976581222 — преко Google Books. 
  16. ^ State-sponsored Homophobia: A world survey of laws prohibiting same sex activity between consenting adults Архивирано 2016-10-20 на сајту Wayback Machine The International Lesbian, Gay, Bisexual, Trans and Intersex Association, authored by Lucas Paoli Itaborahy, May 2014
  17. ^ „Same-Sex Marriage Legal in Kosovo?”. Human Rights Campaign. 12. 9. 2014. Архивирано из оригинала 6. 7. 2015. г. Приступљено 21. 9. 2014. 
  18. ^ „Kosovo Rights Activists Seek Clarity on Gay Marriage”. Balkan Insight. 4. 7. 2017. 
  19. ^ „Kosovo's new civil code opens the way for gay marriage”. bne IntelliNews. 8. 7. 2020. 
  20. ^ „LGBTI groups criticise civil partnership plans”. Prishtina Insight. 8. 7. 2020. Приступљено 8. 9. 2020. 
  21. ^ „Constitution of the Republic of Kosovo” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 11. 2019. г. Приступљено 14. 09. 2020. 
  22. ^ Law 2004/3: The Anti-Discrimination Law Архивирано 2008-10-01 на сајту Wayback Machine, UNMIK
  23. ^ „Annual Review of the Human Rights Situation of Lesbian, Gay, Bisexual, Trans and Intersex People in Europe 2016: Kosovo” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 31. 08. 2017. г. Приступљено 14. 09. 2020. 
  24. ^ „New Criminal Code in Kosovo strengthens protections for LGBTI persons”. www.lgbti-era.org. Архивирано из оригинала 08. 05. 2023. г. Приступљено 28. 7. 2020. 
  25. ^ а б Davies, Jack (12. 3. 2018). „Being gay in Kosovo, Europe's youngest nation”. Equal Times. 
  26. ^ а б „Annual Review of the human rights situation of lesbian, gay, bisexual, trans and intersex people in Europe and Central Asia” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 06. 06. 2020. г. Приступљено 28. 7. 2020. 
  27. ^ „Ndalohet për 48 orë zyrtari i Ministrisë së Drejtesisë që kërcënoi komunitetin LGBT”. almakos (на језику: албански). 14. 2. 2019. 
  28. ^ „Rainbow Europe”. rainbow-europe.org. 
  29. ^ „KOSOVO | LGBTI Equal Rights Association for Western Balkans and Turkey”. lgbti-era.org. 
  30. ^ „Kosovo turns its eye on Macedonian transgender rights”. Pristina Insight. 31. 1. 2019. 
  31. ^ „Transgender Macedonians Hails 'Turning Point' European Court Ruling”. Balkan Insight. 31. 1. 2019. 
  32. ^ Dafina Halili (20. 1. 2020). „LANDMARK DECISION FOR TRANSGENDER RIGHTS”. Kosovo 2.0. 
  33. ^ „Kominitetit LGBT u ndalohet dhruimi i gjakut në Kosovë”. Pa Censurë (на језику: албански). 23. 6. 2018. [мртва веза]
  34. ^ „Center for Social Emancipation”. Qesh.org. Архивирано из оригинала 16. 11. 2007. г. Приступљено 9. 10. 2009. 
  35. ^ „Lone Gay Bar's Closure Leaves Kosovo Gays Bereft”. 13. 12. 2011. 
  36. ^ „Kosovar Minister, Pristina's Mayor Join Gay Pride-Parade”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. Pristina. 10. 10. 2018. 
  37. ^ Travers, Eve-anne (10. 10. 2019). „In photos: Kosovo holds its third Pride Parade”. Prishtina Insight. 
  38. ^ Bami, Xhorxhina (10. 10. 2019). „Kosovo Pride Activists Put Law Under Spotlight”. Balkan Insight. Pristina. 
  39. ^ Travers, Eve-anne (10. 10. 2019). „Pride Week kicks off in Prishtina”. Prishtina Insight. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Права_ЛГБТ%2B_особа_у_Републици_Косово&oldid=27823541”