Ранко Јаковљевић

С Википедије, слободне енциклопедије

Ранко Јаковљевић је српски правник, историчар и публициста из Кладова.[1][2] Писац је низа историографских радова чији су предмет преламања великих историјских збивања на подручју подунавског Ђердапа.

Истраживачки и културни рад[уреди | уреди извор]

Његове текстове објављивали су Српска академија наука, Патријаршија Српске православне цркве, Универзитет у Нишу, Универзитет Аурел Влајку Арад, Румунија, Музеј науке и технике у Београду, Јеврејски историјски музеј Југославије, Историјски архив Крајине, Кључа и Пореча Неготин, Архив Тимочке крајине Зајечар, Архив Видин, Бугарска, електронска Библиотека српске културе Растко, портали Историја Балкана, Православље и магазина Alia Mundi (magazin za kulturnu raznolikost). Био је сарадник Матицe српскe на изради Српског биографског речника...

Правне расправе Ранка Јаковљевића из области управног и уставног права публиковали су: Удружење правника Србије, Министарство финансија- Управа царина, Удружење судија и тужилаца Србије, Удружење судијских и тужилачких помоћника Србије...

Године 2013. члан је редакцијског колегијума магазина за науку и уметност у транзицији Еуропа Нови Сад

Његови радови коришћени су приликом истраживања у Србији, Русији, Бугарској, Мађарској, Хрватској и Румунији и увршћени у десетак библиографија из области историје, социологије, етнологије, права. Поједини текстови штампани у оквиру тематских целина монографија насталих 2012- 2013. г. из пера проф. Драгољуба Ђорђевића - Кафанологија, Службени гласник Београд, и проф. Carmen Bulzan- Ada-Kaleh - Insula Amintirilor, Editura Prier Romania, а један број наслова у каталозима је и Конгресне библиотеке Вашингтон, националне библиотеке Холандије.

Аутор је пројекта отварања информационо-документационог центра за истраживање прогона грађана Источног блока из времена комунистичких диктатура у Румунији и Србији и изградње меморијалног комплекса на Ђердапу, посвећеног жртвама настрадалим приликом покушаја преласка државне границе на Дунаву у ђердапској регији 1948-1989. г. уз подршку Националног института Владе Румуније - Institut National pentru Memoria Exilului Romanesc. На исту тему био је консултант новинарке Carmen Moise приликом продукције документарне емисије Ultima Frontiera на букурештанској ТВ станици Antena 3, године 2012. добио номинације за најбољу документарну тв драму и најбољи издавачки подухват на Светском филмском и ТВ фестивалу у Њујорку 2013. г., као и Marine Constantinoiu за серију репортажа у листу Jurnalul National, Букурешт 2005. г. под називом Cazanele mortii.

Актер је и иницијатор обележавања страдалништва у нацистичким прогонима Јевреја из средњoевропских земаља Кладово транспорт, једна трагична прича 2002. г...

Књиге Атлантида у Србији и Историја једне границе уврштене су каталоге Станфордског Универзитета, Socratres Stanford's Online Catalog и University of Toronto Libraries, првонаведена и у ''UCL London's Global University, School of Slavonic and East European studies Library. Пут светог Никодима налази се у библиотечкој збирци Музеја Српске православне цркве у Београду. Јеврејски код у књижевном је фонду Beth Hatefutsoth- The Nahum Goldman Museum of Jewish Diaspora у Тел Авиву, као и Deutsche Nationalbibliothek. Уместо домовине читав свет у поставци је београдског Музеја ромске културе. Студије, Јевреји на североисточним границама Србије и Збрињавање јеврејских избеглица бродом Краљица Марија део су документарне збирке Yad Vashem Музеја Холокауста у Јерусалиму, а рад Цигани Кладова сврстан у библиографију Школе ромолошких студија Универзитета у Нишу. Књига Било једном једно Кладово налази се у каталозима University of California Berkeley Library и Cornell University Library

Штампане монографије[уреди | уреди извор]

  • Речник локалне самоуправе, Скупштина Општине Кладово, 2002.
  • Сви ђердапски мостови, Скупштина Општине Кладово, 2002. и 2003.
  • Тимочка српска елита почетком XX века, Општина Кладово Кладово, 2002
  • Руси у Србији, „Беокњига“. . Београд. 2004. ISBN 978-86-7694-018-9. 
  • Гвоздена врата Атлантиде, „Беокњига“. . Београд. 2005. ISBN 86-7694-042-5 неважећи ISBN. 
  • Јеврејски код, „Беокњига“. . Београд. 2005. ISBN 978-86-7694-054-7. 
  • Уместо домовине читав свет, „Беокњига“. . Београд. 2006. ISBN 978-86-7694-088-2. 
  • Пут Светог Никодима, „Беокњига“. . Београд. 2007. ISBN 978-86-7694-078-3. 
  • Атлантида у Србији, „Пешић и синови“. . Београд. 2008. ISBN 978-86-7540-091-2. .
  • Историја једне границе, „Пешић и синови“ и Р. Јаковљевић. . Београд. 2010. ISBN 978-86-7540-132-2. .
  • Капија народа на Ђердапу, „Пешић и синови“. . Београд. 2011. ISBN 978-86-7540-139-1. .
  • Било једном једно Кладово, „Пешић и синови“. . Београд. 2011. ISBN 978-86-7540-142-1. .
  • Сан - Ада Кале, „Пешић и синови“. . Београд. 2012. ISBN 978-86-7540-152-0. .
  • Између пера и мача, „Пешић и синови“. . Београд. 2012. ISBN 978-86-7540-151-3. .
  • Знакословље, „Пешић и синови“. . Београд. 2012. ISBN 978-86-7540-168-1. .
  • Говор новца-Прилози за историју корупције и проституције, „Пешић и синови“ Београд. 2014. ISBN 978-86-7540-182-7..
  • Обећана земља, „Пешић и синови“ Београд. 2014. ISBN 978-86-7540-183-4..
  • Српски изданци румунске стварности, „Пешић и синови“ Београд. 2015. ISBN 978-86-7540-210-7.
  • Елементи, „Пешић и синови“ Београд. 2015. ISBN 978-86-7540-209-1.
  • Крај Дунава, „Центар академске речи“ Шабац. 2018. ISBN 978-86-80142-27-2.

Књиге на интернету[уреди | уреди извор]

  • Капија народа на Ђердапу, 2. део
  • Од злата удица- прилози за историју риболова
  • На леђима Дунава- фрагментарни животопис Ђердапа
  • Француска улица Кладово
  • Италија Србија
  • Кладово у књижевности
  • Кладово у документима и медијима
  • Ђердап арт
  • Свет масона
  • ПТТ у служби историје,
  • Краљевство соли
  • Право као историја
  • На други поглед: 50 година ХЕ Ђердап


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Јаковљевић Ранко“ (био-библиографија), Ел мундо сефарад
  2. ^ Ранко Јаковљевић (биографија), Аудио и фото архив „Симић“, 2009.


Литература[уреди | уреди извор]