Словеначка књижевност
Словенска књижевност је књижевност писана на словеначком језику. Протеже се кроз све књижевне жанрове са историјски најраспрострањенијим жанром фантастике. Романтична епска поезија 19. века коју је писао водеће име словеначког књижевног канона, Франце Прешерен, инспирисала је готово сву каснију словеначку књижевност.
Књижевност је одиграла важну улогу у развоју и очувању словеначког идентитета јер словеначки народ није имао своју државу све до 1991. године након што је Република Словенија настала распадом Југославије.[1] Поезија, наративна проза, драма, есеј и критика одржали су словеначки језик и културу у животу, омогућивши – по речима Антона Слодњака – да Словенци постану права нација, посебно у недостатку мушких атрибута попут политичке моћи и ауторитета.[1]
Рана књижевност
[уреди | уреди извор]
Постоје извештаји који наводе постојање усмене књижевне традиције која је претходила словеначкој писаној књижевности.[4] Ово је углавном било састављено од народних песама, али и прозе, која је укључивала приче о митовима, бајкама и приповеткама.[5]
Први писани текст
[уреди | уреди извор]Најранији документи писани на старословенском језику су фрајзиншки рукописи (Brižinski spomeniki), датирани између 972. и 1022. године, пронађени 1803. године у Фрајзингу, Немачка. Ова књига је написана са циљем ширења хришћанства на алпске Словене и садржала је термине који се тичу институција власти као што су област (власт), господ (господар) и рота (заклетва).[6]
Прве књиге
[уреди | уреди извор]Прве штампане књиге на словеначком језику биле су Катехизам и Абецедаријум, које је написао протестантски реформатор Примож Трубар 1550. године и штампане у Швебиш Халу.[7] На основу дела Трубара, који је од 1555. до 1577. године превео на словеначки језик и објавио цео Нови завет, Јуриј Далматин је превео целу Библију на словеначки од ц. 1569. до 1578. и објавио 1583. године. У другој половини 16. века словеначки је постао познат другим европским језицима помоћу вишејезичног речника, који је саставио Хијероним Мегисер. Од тада је свака нова генерација словеначких писаца допринела растућем корпусу текстова на словеначком. Конкретно, Arcticae horulae Адама Бохорича, прва словеначка граматика и Postilla Slovenska Себастјана Креља, постали су основа развоја словеначке књижевности.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Daskalova, Krassimira (2008). Aspasia: The International Yearbook of Central, Eastern, and Southeastern European Women's and Gender History. New Milford, CT: Berghahn Books. стр. 31. ISBN 9781845456344.
- ^ Smrekar, Andrej. „Slovenska moderna” [Slovene Early Modernism] (на језику: словеначки). National Gallery of Slovenia. Архивирано из оригинала 2013-10-26. г.
- ^ Naglič, Miha (6. 6. 2008). „Je človek še Sejalec” [Is a Man Still a Sower]. Gorenjski glas (на језику: словеначки). Архивирано из оригинала 8. 2. 2013. г.
- ^ McKelvie, Robin; McKelvie, Jenny (2008). Slovenia. Guilford, CT: Bradt Travel Guides. стр. 38. ISBN 9781841622118.
- ^ а б Klemencic, Matjaz; Žagar, Mitja (2004). The Former Yugoslavia's Diverse Peoples: A Reference Sourcebook. Santa Barbara, CA: ABC-CLIO. стр. 31. ISBN 1576072940.
- ^ Škrubej, Katja (2002). Ritus gentis Slovanov v vzhodnih Alpah: Model rekonstrukcije pravnih razmerij na podlagi najstarejšega jezikovnega gradiva. Ljubljana: Zalozba ZRC. стр. 208.
- ^ Ahačič, Kozma (2013). „Nova odkritja o slovenski protestantiki” [New Discoveries About the Slovene Protestant Literature] (PDF). Slavistična revija (на језику: словеначки и енглески). 61 (4): 543—555.
- ↑ "Umrla Ada Škerl" [Ada Škerl Deceased]. Delo.si (in Slovenian). 1 June 2009. Retrieved 7 February 2011. en:Category:CS1 Slovenian-language sources (sl)
