Пређи на садржај

Старо Нагоричане

Координате: 42° 11′ 53″ С; 21° 49′ 43″ И / 42.1981° С; 21.8286° И / 42.1981; 21.8286
С Википедије, слободне енциклопедије
Старо Нагоричане
мкд. Старо Нагоричане
Улаз у Старо Нагоричане
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаСтаро Нагоричане
Становништво
 — 2002.555
Географске карактеристике
Координате42° 11′ 53″ С; 21° 49′ 43″ И / 42.1981° С; 21.8286° И / 42.1981; 21.8286
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина422 m
Старо Нагоричане на карти Северне Македоније
Старо Нагоричане
Старо Нагоричане
Старо Нагоричане на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1303
Позивни број031
Регистарска ознакаKU

Старо Нагоричане (такође: Старо Нагоричано, Старо Нагоричино; мкд. Старо Нагоричане, Старо Нагоричино) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Старо Нагоричане је седиште истоимене општине Старо Нагоричане.

У Старом Нагоричану се налази изванредан пример српског градитељства из времена Немањића, манастир Светог Ђорђа из 14. века.

Старо Нагоричане има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији, пошто Срби чине већину у насељу.

Географија

[уреди | уреди извор]
Манастир Светог Ђорђа из 14. века

Старо Нагоричане је смештено у северном делу Северне Македоније. Од најближег града, Куманова, село је удаљено 15 km североисточно.

Село Старо Нагоричане се налази у историјској области Средорек, у брежуљкастом крају, на приближно 420 метара надморске висине. Источно од села протиче река Пчиња.

Месна клима је континентална са слабим утицајем Егејског мора (жарка лета).

Историја Срба у месту

[уреди | уреди извор]

Школа српска постоји у селу од 1890. године. У Старом Нагоричану је 1899. године радила троразредна српска основна школа. Исту је похађало 30 ученика а њима је предавао учитељ, који је завршио београдску Богословију.[1] Бугарску основну школу, похађало је 1896. године само 12 ученика.

У месту је фебруара 1896. године било 125 српских домова.[2]

Нова школска зграда подигнута је 1926. године заузимањем краља Александра I Карађорђевића.[3] До тада је ту била мала, стара и неугледна грађевина школска.[4]

Ту је рођен око 1886. године српски комитски војвода Петко Илић.[5] Петко је као врло млад ушао у редове српских четника, а Горње Нагоричане је историјски важно место одакле је кренула српска ослободилачка акција на југу. Ту је у штали поп Димитрија Трајковића, био смештен Јован Довезенски са својих осам четника, када су први пут кренули преко српско-турске границе.

Откривена је 7. маја 1937. године у месту спомен-биста учитељу и националном раднику Крсти Алексићу. Споменик је постављен на пирамиди од младонагоричанског базалта. Крста је провео 14 година у том селу као учитељ и васпитач. А 1915. године, током Првог светског рата погинуо је. Био је родом из села Премке, у Кичевском срезу. Отишао је у Београд на занат, а вратио се у завичај да би вршио национално-просветни рад.[6]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Старо Нагоричане је према последњем попису из 2002. године имало 555 становника.

Већинско становништво у насељу су Срби (80%), а мањина су Македонци (20%).

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Знаменитости насеља

[уреди | уреди извор]

У селу се налази српски средњовековни манастир Светог Ђорђа из 14. века, који је изградио краљ Милутин. Постоје натписи у камену изнад западних врата из 1313. године. По једном ктитор тог храма је био "самодржац српски" краљ Стефан Милутин са супругом Симонидом, у време игумана Андонија. Други натпис говори да је те године "избио Турке".[7] За време Првог светског рата Бугари су копали унутар цркве тражећи кости цара Шишмана. На цркву су поставили плочу на којој је писало да је то наводно задужбина њиховог владара Шишмана. Стигли су и да знатно оштете стари, драгоцени иконопис. На икони Христовој чак је (поред других варварстава), урезао ножем један Бугарин своје име "26.1.1916. године Др Аврамов учитељ (доктор наука!)..." Њега су следили и други необуздани скрнавитељи српске светиње: Кирил јеромонах, Михаил монах из Пезова, игуман Марко Манастирски, поп Димитрије из Паланске нахије.[8]

Личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Дело", Београд 1899. године
  2. ^ "Дело", Београд 1. јануар 1899. године
  3. ^ "Време", Београд 1926. године
  4. ^ "Време", Београд 1924. године
  5. ^ "Правда", Београд 1933. године
  6. ^ "Политика", Београд 8. маја 1937. године
  7. ^ Љуба Стојановић: "Стари српски записи и натписи", Београд 1902. године
  8. ^ "Политика", Београд 2. новембар 1924.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]