Сукоб у Ликошану
| Сукоб у Ликошану | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Полиција Србије |
 Ослободилачка војска Косова | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Адем Јашари | |||||||
| Жртве и губици | |||||||
|
4 погинула 2 рањена | 16 погинулих[1] | ||||||
Сукоб у селу Ликошане (позната код Албанаца као Битка за Ћирез и Ликошане), у глоговачкој општини, десио се 28. фебруара 1998. године између ОВК и три полицијске патроле МУП-а Србије. То је био први значајнији сукоб након кога је промењен став према албанском терористичком покрету на Косову и Метохији.
Сукоб
[уреди | уреди извор]Сукоб је започео у 11.30 када је возило полиције упало у заседу током које је употребљен ракетни лансер и митраљез. Најближа патрола кренула је у операцију спасавања али су упали у заседу у селу Ликошане којом приликом су страдали Мирослав Вујковић (27) и Горан Радојчић (30), а Павле Дамјановић (38) и Славиша Матејић (28) су тешко рањени. Оклопно возило је послато у село као помоћ патроли. Док су прилазили селу у 12.20 из оближњих кућа је запуцано из ракетног лансера и митраљеза.
Полиција је спровела блокаду села из кога се пуцало и на хеликоптер МУП-а Србије. Током блокаде тешко су рањени припадници САЈ из Приштине Радојица Ивановић (29) и Милан Јовановић (27), који су касније подлегли ранама. У сукобила са полиција је убила 16 терориста, а деветорицу сумњивих ухапсила и одвела у Призрен.
У селу је заплењена већа количина оружја, мина и експлозива. Претрагом кућа заплењена су два тешка митраљеза, 4 пушке, 130 ручних граната, 24 минобацачке гранате, 13 килограма експлозива, 3000 метака и тд.
Након сукоба лешеви су однети у Приштинску болницу а касније су предати породицама. Аутопсија није рађена.
Медији
[уреди | уреди извор]Догађаји у Дреници, а пре свега у Ликошанима, Албанци су користили да представе као последицу српске репресије над недужним становништвом. Фотографисани су убијени цивили, поређани ковчези и гробови, сцене кукњаве и вапаја. Ти шокантни снимци су одлазили у свет и ситуација се у САД, Немачкој, В. Британији и Француској представљала у потпуно искривљеном огледалу.[2]
Суђења
[уреди | уреди извор]Наташа Кандић оптужила је Даницу Маринковић да је, пред тридесетак полицајаца, наредила смакнуће речима: Ја ово нећу узети, убијте их. На суђењу Слободану Милошевићу у Хагу, као сведока одбране Даницу Маринковић је тужилац позвао на овај извештај што је она негирала и рекла да никада није била у селу Ликошане.[3]
Значај сукоба
[уреди | уреди извор]После сукоба, британски министар спољних послова Робин Кук тражио је хитан састанак Контакт групе због „прекомерног коришћења силе“ у Ликошану.
Две године након сукоба, на Косову и Метохији је обележена прослава „Битка за Ћирез и Ликошане 28. фебруар 98 - 28 фебруар 2000“, која је представљала терористичку пропаганду. Тада је истакнуто да су: „То биле прве битке, првих јединица ОВК... против српског окупатора.“[4]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ http://www.bmlv.gv.at/pdf_pool/publikationen/01_kse1_02_tck.pdf Stefan Troebst: THE KOSOVO CONFLICT, 1998. (Serbian Raid against Drenica, February to March)
- ^ „Društvo”. Приступљено 1. 4. 2013. Текст „ Novosti.rs ” игнорисан (помоћ)[мртва веза]
- ^ „Teško optužen - svedok”. Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ „У Дреници обележена двогодишњица сукоба ОВК и полиције, 28. фебруар 2000.”. Приступљено 25. 4. 2013.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- http://www.bmlv.gv.at/pdf_pool/publikationen/01_kse1_02_tck.pdf Stefan Troebst: THE KOSOVO CONFLICT, 1998
- https://web.archive.org/web/20080406181907/http://www.fco.gov.uk/resources/en/pdf/pdf5/fco_pdf_kosovochronolgy Central European & Eastern Adriatic Research Group KOSOVO CHRONOLOGY: 1997 TO THE END OF THE CONFLICT
- http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2010-05-16&feljton=3405&title_add=[мртва веза]
- Chronology of KLA’s Terrorism and Aggression page 1
- Илустрована политика: Тата се није вратио, Љиљана Булатовић, 21. март 1998.[мртва веза]
