Наташа Кандић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Наташа Кандић

Natasa Kandic.jpg
Наташа Кандић

Пуно име Наташа Кандић
Датум рођења: 1946.
Место рођења: Крагујевац (ФНРЈ)

Наташа Кандић (рођена 1946. у Крагујевцу) је извршна директорка Фонда за хуманитарно право у Србији.

Биографија[уреди]

Студирала је социологију, коју је завршила са 26 година. Радила у општини Палилула, затим у градском синдикату, па у Центру за антиратну акцију. Она је извршна директорка и оснивач Фонда за хуманитарно право из Београда.

Награде и признања[уреди]

Наташа Кандић је добитница и следећих награда:

  • Human Rights Watch Award (1993)
  • US and EU Democracy and Civil Society Award (1998)
  • Martin Ennals Award (1999)
  • Lawyers’ Committee for Human Rights Award (1999)
  • NED Democracy Award 2000 (са Ветоном Суројием)
  • Geuzenpenning 2000 Award (са Ветоном Суројием)
  • 2000 Roger E. Joseph Prize коју додељује Hebrew Union College – Jewish Institute of Religion
  • 2000 Alexander Langer Prize (са Војса Добруном)
  • 2000 Civil Courage Prize коју додељује Northcote Parkinson Fund.

Универзитет у Валенсији доделио је Наташи Кандић 31. маја 2001. године титулу почасног доктора у знак признања за њен дугогодишњи и истрајни рад у области заштите људских права и хуманитарне активности. У 2002. години Наташа Кандић је добила награду Одбора за људска права из Лесковца, а поводом дана општине Тутин, 28. маја 2003. године Плакету општине за десетогодишњи рад на заштити људских права у Санџаку. Наташа Кандић је на листи 36 европских хероја 2003. године, коју је сачинио магазин Time, а исте године додељена јој је CEELI награда Америчког удружења правника. People in Need Foundation доделио је 2004. године награду Homo Homini Наташи Кандић и Фонду за хуманитарно право.

Постала је почасна грађанка Сарајева 29. септембра 2005. године због њеног залагања „да се казне сви они који су извршили грозни масакр у Сребреници“.

Од председника Хрватске Стјепана Месића добила је орден „Данице Хрватске“ због њених заслуга у успостављању контаката између Србије и Хрватске и успеха у правном решавању последица рата.[1]

Друштвени рад[уреди]

Због прикупљања и објављивања материјала о ратним злочинима, Наташа Кандић није била популарна код власти у доба Слободана Милошевића, а сличан статус има и код владе Војислава Коштунице, као и код одређеног дела јавности, јер сматрају да се она бави ратним злочинима једнострано[тражи се извор од 09. 2009.]. Током рата на Космету 1999. године, одлазила је у ту провинцију и прикупљала доказе који су касније коришћени на суђењима оптуженим Србима за ратне злочине на просторима Косова и Метохије.

Наташа Кандић је издејствовала да се на телевизији емитују снимци егзекуције ненаоружаних бошњачких заробљеника из Сребренице.[тражи се извор од 09. 2009.]

Наташа Кандић је била почасни гост на седници скупштине Косова и Метохије када је проглашена независност од Србије[2].

Члан је Саветодавног одбора Вајзеровог центра за демократије у развоју на Универзитету Мичигена.[3]

Фонд за хуманитарно право[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Фонд за хуманитарно право

Контроверзе[уреди]

Око Наташе Кандић као јавне личности постоје многе контроверзе[4]. Њени противници је оптужују да „има отпор према свему српском“ и да се „бори само за једну страну“[тражи се извор од 02. 2014.], да „ствара антисрпску хистерију“[5], да је „следбеник стамболићевске комунистичке фракције“[6] и да је „плаћа албански лоби“[тражи се извор од 02. 2014.].

Током протеста прогнаних Срба са Косова и Метохије 2003. године, ошамарила је седамдесетогодишњака који је стајао у протесту траживши истину о несталом сину само зато што се усудио да је пита да се представи, на шта је полиција једва реаговала затраживши јој личну карту, коју је она одбила да дâ на увид, тражећи од полиције имена свих учесника протеста.[7]

Због изношења оптужби, 13. јуна 2005. на радију „Б92“, да је Томислав Николић вршио ратне злочине и убиства цивила у селу Антин, у Источној Славонији, Српска радикална странка ју је тужила за клевету.[8][9] 5. фебруара 2009, проглашена је кривом и кажњена са 200.000 динара.[10][11]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Вест на сајту Б92“. B92.net. 7. 11. 2006. Приступљено 5. 10. 2011.. 
  2. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом .D0.9A.D1.83.D1.80.D0.B8.D1.80.; $2
  3. ^ -{„Weiser Center for Emerging Democracies - Advisory Council.“. www.ii.umich.edu Приступљено 21. 10. 2008.. 
  4. ^ „Чланак у Southeast European Timesу“. Setimes.com Приступљено 5. 10. 2011.. 
  5. ^ Изјава градоначелника Кикинде, Приступљено 15. 4. 2013.
  6. ^ „Чланак на сајту www.vidovdan.org“. Vidovdan.org Приступљено 5. 10. 2011.. 
  7. ^ И за то није добила ни прекршајну пријаву http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/08/31/srpski/P03083001.shtml
  8. ^ Изјава Томислава Николића поводом подношења кривичне пријаве, на званичном сајту СРС
  9. ^ „Шешељев најбољи ђак“, Биљана Чпајак, „Политика“, 13. мај 2007.
  10. ^ „Блиц: „Наташа Кандић осуђена за клевету Томислава Николића““. Blic.rs Приступљено 5. 10. 2011.. 
  11. ^ „РТС: „Наташа Кандић осуђена због клевете Томислава Николића““. Rtv.rs. 20. 10. 2009. Приступљено 5. 10. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :