Адем Јашари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Адем Јашари
Adem Jashari Memorial in Prekaz January 2013 09.jpg
Адем Јашари
Име по рођењуФазли Јашари[1]
Датум рођења(1955-11-28)28. новембар 1955.
Место рођењаДоње Преказе
 Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНРЈ
Датум смрти6. март 1998.(1998-03-06) (42 год.)
Место смртиДоње Преказе
 Савезна Република Југославија СРЈ

Адем Јашари (алб. Adem Jashari, рођен као Фазли Јашари[1]; Доње Преказе, 28. новембар 1955 — Доње Преказе, 6. март 1998) је био оснивач и вођа албанске терористичке организације ОВК.

Биографија[уреди]

Рођен је у породици учитељa Шабана Јашарија и његове жене Захиде у селу Доње Преказе у регији Дренице која је одувек словила као средиште албанског национализма на Косову и Метохији. Након завршене средње техничке школе, заједно са старијим братом Хамезом, се придружује илегалним албанским организацијама које за циљ имају одвајање Косова и Метохије и њихово припајање замишљеној територији Велике Албаније и од 1975. до 1990. године је био због своје иредентистичке делатности у сталном сукобу са органима безбедности. Активно је учествовао у демонстрацијама 1981. године.

Тероризам[уреди]

Од 1990. године више пута илегално прелази границу и одлази у Албанију где похађа војно диверзантске курсеве и учествује у организовању илегалних оружаних формација које ће касније прерасти у јединствену терористичку организацију под називом Ослободилачка војска Косова при чему добија и чин мајора албанске војске. Заједно са браћом Хамзом и Муратом и браћом Кодре одлази 3.новембра 1991. године у Албанију на обуку са намером да створи базу за будућу сепаратистичку војску на Косову. СДБ Републике Србије покушала је да га ухапси 30. децембра 1991. али је група пружила отпор и успела да побегне.

Главни носиоци тероризма од 1992. до 1997. године је била Јашаријева група. Најпре су дејствовали из заседа попут качака и балиста а временом су користили савременије облике тероризма. Због тога су у Окружном суду у Приштини на по 20 година затвора осуђени Адем Јашари, Иљаз Кодра, Сахит Јашари, Фадиљ Кодра, Јакуп Нура, Зенан Кодра и Реџеп Селими, а на 10 година је осуђен и Хашим Тачи.

Прву већу синхронизовану акцију организовали су 22. априла 1996. године када су у нападима у Пећи, Штимљу, Дечанима, на путу Рожаје - Приштина код Косовске Митровице убили пет и ранили још пет особа.

Јашаријева група је наставила терористичке активности а већи сукоб са српском полицијом десио се 22. и 23. јануара 1998 . Тада је група од 7-8 лица на путу Србица - Дреница заустављала возила и матретирала путнике. На лице места је дошла патрола полиције која је након пушкарања почела да гони терористе међу којима је био Адем Јашари. Група је побегла у село Доње Преказе, а полиција је стигла у село и позвала их на предају. На полицију је запуцано их свих кућа а терористичка група је успела да се извуче из села. Након сукоба српска полиција је јавила да је Адем Јашари рањен у сукобима.

Специјалне полицијске снаге су 5. марта 1998. опколиле село Доње Преказе и направиле шири прстен око других села и позвала Јашарија на предају. Адем Јашари је то одбио и пружио је јак отпор у добро опремљеном бункеру ојачаном џаковима песка. У овим сукобима је поред Адема погинуло још 65 терориста и чланова породице, као и 2 припадника полиције.

У центру Приштине постављен је споменик а у централном подручју Тиране постављена је биста Адема Јашарија.

Предање[уреди]

Према предањима, породица Јашари је пореклом српског порекла из села Брњака, одакле се предак Адема Јашарија почетком 18. века поарбанашио и населио у Преказе. О томе пише и Татомир Вукановић у књизи "Дреница".[2]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  • 1,0 1,1 „Bekim Jashari zbulon një detaj interesant rreth emrit të Adem Jasharit, thotë se e kishte emrin Fazli” (на језику: Albanian). Telegrafi. 19. 08. 2018. »Së fundmi Bekim Jashari ka publikuar detaje tjera interesante, ku ka përmendur se Adem Jashari fillimisht e kishte pasur emrin Fazli« 
  • ^ Вукановић, Татомир (2005). Дреница - друга српска Света Гора : антропогеографска и етнолошка разматрања на терену и у народу вршена 1934-1937. године. Београд: „Центар за очување наслеђа Косова и Метохиј”. стр. 125.