Тарагот

С Википедије, слободне енциклопедије
Тарагот
Други називиTaragot, Töröksíp
Класификација
Сродни инструменти

Тарагот (töröksíp, Turkish pipe; plural tárogatók или, anglicized, tárogatós; рум. taragot или torogoata) је мађарско-румунски дрвени дувачки музички инструмент који се углавном користи у мађарској и румунској фолк музици. Савремени тарогат је намењен да буде рекреација првобитног тарогата, али се сматра да ова два инструмента немају ништа заједничко.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Ранија употреба[уреди | уреди извор]

Спомињање таргота је пронађено још у мађарским списима из петнаестог века. Још увек није јасно, али се сматрада да су га Мађари довели у Европу када су се у деветом веку мигрирали са истока. Сигурно је да је овај инструмент настао од блискоисточне зурле. Такође се сматра да су турци у средњем веку увезли таргото у источну европу, са својим тадашњим именом töröksip (турска цев).[1] Могуће је да су инструменти из обе традиције спојени у један ентитет. Таргот има турско порекло, а у Мађарској се појавио током османских ратова.[2] До осамнаестог века, таргот је био сличан шалмају, са двоструком трском, конусним растојањем и без кључева.

Као веома гласан и охрабљујући инструмент, таргот се користио као сигнализатор у борби (као и гајде). Међутим, насупрот типу трске која се користи, таргот ствара веома суптилан звук, благ и дубок звук када се репродуктује опуштеним и стабилним темпо.[1]

Зато што је таргот био иконичан инструмент ратова независности (1703 – 1711), његову употребу у осамнаестом веку је потиснула Хабзбуршка монархија.[1][2] Инструмент је на крају био одбачен, сматрајући се да је био прегласан за концертну дворану.[2]

Модерна употреба[уреди | уреди извор]

Думитру Добрицам, тарготски фолк музичар из Dăntăuşii din Groşi, Румунија.

Током 1980-их, модерну верзију таргота измислио је Венсли Јозефус Шунда, произвођач инструмената из будимпеште.[2] Користио је једноставну трску, сличну оној за кларинет и саксофон, и конусно је увртео, као код саксофона. Инструмент је направљен од дрвета, углавног од црног гренадила који је сличан дрвету који се користи за прављење кларинета. Најчешћа величина модерног таргота је B♭, што износи око 29 in (74 cm), и има жалостан звук, сличан ономе из енглеског рога и сопранског саксофона. Друге вечичине инструмента могу бити различите: један произвођач, Јанос Стровасер, направио је групу таргота различитих величина, од којих је највећа била у контрабасу E♭.[1] Нови таргот има веома мало сличности са историјском верзијом.[1][3] Предложено је да нови назив буде schundaphone како би инструмент био прецизније описан, али је име инструмента остало таргот, због сличног изгледа са оригиналном верзијом.[4]

Инструмент је био симбол мађарске аристократије, као и омиљени инструмент гувернера Миклоша Хортија.[4]

Таргот је у Мађарској после Другог светског рата престао да се производи, док се у Румунији и још неким другиом областима, израђивачка индустрија још увек бавила производњом овог инструмента. Током 1990-их година, Мађарска је поново почела да производи тарготе.

Модерни таргот се могао чути и у трећем делу опере Тристан и Изолда од Рихарда Вагнера где је постала позната у многим оперским кућама (као на пример the Royal Opera House, Лондон) где се користила уместо енглеског рога за задњи пасос (bars 999-1149), али Вагнер то није знао, сугеришући „специјално изграђен, једноставни и природни инструмент”.

Током 1920-их, Лута Ловита, који је свирао инструмент током Првог светског рата, донео га је у Банат (Румунија), где је постао познат као таргот.[5]

У 1928. години, британски музички новинар Мелоди Макер објавио је да оксфордски кларинетиста Франк Дајер користи таргот са својим симфонијским плесним оркестром. У свом часопису је описао да нема таквог инструмента као што је таргот.[6]

Думитру Фаркас, рођен у Марамурешу, направио је инструмент познат широм света и сматран је за најбољег таргот извођача.[2][5]

Ненмачки Саксофониста Питер Бронзан такође је често користио таргот у слободном џезу и бесплатној импровизацији.

Амерички џез музичари Чарлс Лоид и Скот Робинсон повремено су користили таргот. Џои Ловано је такође показао интересовање за овај инструмент у епизоди SOLOS: The Jazz Sessions и у албуму Mostly Coltrane.

У 2015. години, Ирина Рос, румунска певачица, издала је свој сингл „Taragot” који карактерише инструмент у поп-денс песми.[7]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Fox, Stephen. „The Tárogató”. Приступљено 3. 10. 2006. 
  2. ^ а б в г д A Brief history of the tarogato/taragot, Архивирано из оригинала 24. 5. 2008. г., Приступљено 4. 6. 2008 
  3. ^ The Tárogató Page, Архивирано из оригинала 29. 01. 2008. г., Приступљено 4. 6. 2008 
  4. ^ а б The Tárogató and Central Eastern Europe, Архивирано из оригинала 14. 2. 2008. г., Приступљено 4. 6. 2008 
  5. ^ а б The taragot in Romanian folk music, Архивирано из оригинала 2. 4. 2008. г., Приступљено 4. 6. 2008 
  6. ^ https://nationaljazzarchive.org.uk/explore/journals/the-dance-band-diaries/volume-3-1928/1266584
  7. ^ Irina Ross - Taragot (Official Video), Приступљено 30. 9. 2015 
  8. ^ „Femi Temowo and the Engines Orchestra, Jazz Now - BBC Radio 3”. BBC. Приступљено 17. 4. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Тарагот на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тарагот&oldid=27021239”