Тафил Мусовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Тафил Мусовић
Лични подаци
Датум рођења(1950-03-07)7. март 1950. (74 год.)
Место рођењаМлечане код Клине, ФНР Југославија

Тафил Мусовић (Млечане код Клине, 7. март 1950) српски је сликар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1950. године у Млечанима од родитеља Албанаца. Отац му је био војно лице, официр ЈНА. Тафил је одрастао у Београду, тј. на Новом Београду, где се доселио као веома мали, са родитељима и старијим братом. У Београду је завршио основну и средњу шкоу.[1] Дипломирао на Академији ликовних уметности у Београду 1969 — 1974. Последипломске студије на Академији ликовних уметности у Београду похађао је од 1977 до 1979. године, а завршио их је 1982.[1]

Добитник је Награде за најбољи цртеж на Ликовној Академији у Београду 1970, Награде Радио-телевизије „Студио Б“ за најбољу изложбу 1997. у Београду, Basisstipendium - Fonds voor Beeldende kunsten 1996, 2000, 2008.

Био је ожењен. Има ћерку Иву,[1] која се бави режијом и визуелном уметношћу.[2] Тафил живи и ради у Амстердаму.

Уметност[уреди | уреди извор]

Тафил Мусовић се појавио на уметничкој сцени у тренутку промене стилских концепција у сликарству од експресивне фигурације према новосликарском таласу на почетку осамдесетих година. Већ првим наступима показао је изразиту ауторску личност која се наметнула не само у стручној јавности већ и у широј популацији љубитеља уметности. После пресељења у Амстердам, у основи је задржао већ изграђени ликовни језик, али га је употпунио европском и специфичном холандском сликарском традицијом коју је добро разумео и креативно апсорбовао у свом делу. И данас је Мусовић остао привржен фигурацији и портретима, али сада са једном димензијом дубинског преиспитивања уметничке традиције.

Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • 1977. Здравко Вучинић, „Тафил“, Уметност, бр. 56, новембар-десцембар, Београд
  • 1977. Срђан Марковић, Изложба Тафилових цртежа, Наша реч, 23. децембар, Лесковац
  • 1978. Здравко Вучинић, Галерија Народног музеја, (пред. кат.), Лесковац
  • 1982. Јерко Денегри, Галерија Коларчеве задужбине, (пред. кат.), Београд
  • 1982. Јован Деспотовић, Жестоки потези бојом - Тафил Мусовић, „Књижевне новине“, 9. децембар, Београд
  • 1984. Лидија Мерник, Галерија СКЦ, (пред. кат.), Београд
  • 1986. Младен Козомара, Салон Музеја савремене уметности, (пред. кат.), Београд
  • 1986. Јован Деспотовић, Значење сцене, „Јединство“, 29. новембар, Приштина
  • 1987. Драгица Вукадиновић, Срећна галерија СКС, (пред. кат.), Београд
  • 1995. Onno Groustra: Haarlems Dagblad, 11 maart 1995 Landschappelijke zelfportretten, Amsterdam
  • 1997. Зоран Гаврић, Галерија УЛУС, (пред. кат.), Београд
  • 1997. Лидија Мереник: Интервју 4. јул 97 Сликарство великог немира, Београд
  • 1997. Михаило Кандић, The Paintings of, „Ликовни Живот“, јун, Београд
  • 1997. Bas Donker van Heel: Haarlems Dagblad, 23 januari 1997 Schone Kunsten etaleert eigenzinnige tekenaars, Amsterdam
  • 1998. Hans Dekkers: Destroyed Gardens (on the series: The Expulsion from Paradise), (catalogue), Amsterdam
  • 1998. Patty Wageman, (catalogue), Amsterdam
  • 2001. Милена Марјановић, „Блиц“, 19. март, Београд
  • 2001. Marina Martić: Place/ Time/ Identity (on the series: Max Beckmann in Amsterdam), (catalogue), Amsterdam
  • 2002. Милена Марјановић, Блиц, 28. фебруар, Београд
  • 2002. Lidija Merenik: A conversation with Uccello, (on the series: Saint George and the Dragon), (catalogue), Amsterdam
  • 2002. Milena Marjanović: Dear Tafil (on the series: Saint George and the Dragon), (catalogue), Amsterdam
  • 2002. Patty Wageman: A world of good and evil (on the series: Saint George and the Dragon), (catalogue), Amsterdam
  • 2004. Војислав Стојановић, (монографија), Београд
  • 2006. Wim de Wagt: Haarlems Dagblad, 24 mei 2006 Alsof er iemand op een trom spuugde, Haarlem
  • 2008. Лиљана Ћинкул, (пред. кат.), Београд
  • 2008. Milena Marjanović, Qui non ha luogo il Santo Volto, (catalogue), Belgrade
  • 2008. René Huigen, Drawing is Speaking and Writing at the Same Time, (catalogue), Belgrade
  • 2008. О ретроспективној изложби 1978 - 2008, Уметнички Павиљон „Цвијета Зузорић“ и изложби у Галерији Графичког колектива, Београд
  • 2010. Тафил Мусовић, радови на папиру, (монографија), Галерија Графички колектив, Београд

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Moć radija - Tafil Musović čovek u traganju za svojim bićem”. www.audioifotoarhiv.com. Приступљено 2023-02-04. 
  2. ^ „O meni – Iva Čubrić ex Musović” (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-04. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Документација Музеја савремене уметности, Београд
  • Тафил, (монографија), УЛУС, Београд, 2008

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тафил_Мусовић&oldid=27021605”