Техничка школа „23. мај” Панчево
Техничка школа „23. мај” | |
---|---|
Тип | средња школа |
Основана | 1961. године |
Локација | Браће Јовановића 89 Панчево |
Држава | Србија |
Директор | Јасна Милићев |
Веб-сајт | Званичан веб-сајт |
Техничка школа „23. мај” је средња школа основана 1961. године.[1] Налази се у Панчеву, у улици Браће Јовановића 89.[2] Име је добила 23. мај, пошто је тога дана 1961. године одлуком Народног одбора среза Панчево основана Хемијско-технолошка техничка школа.[3]
Историјат
[уреди | уреди извор]1961—1971.
[уреди | уреди извор]Након Другог светског рата, Панчево је почело да се развија као индустријски центар јужног Баната.[3] Развој хемијске индустрије наметнуо је потребу за стварањем посебне средњошколске установе која ће оспособљавати стручни кадар на нивоу квалификованих радника и техничара хемијске струке. Савет за просвету Народног одбора среза Панчево је 4. маја 1961. године донео закључак да се таква школа оснује, а 23. маја је донета одлука о оснивању Хемијско технолошке техничке школе у Панчеву, која је отпочела са радом 1. септембра 1961. године.[3] Основни задатак школе је био да оспособљава кадрове за рад у привредним организацијама хемијско-технолошког смера и да пружа стручну помоћ заинтересованим организацијама у проналажењу најадекватнијих технолошких решења, а у циљу унапређења производње.[3]
Техничка школа „23. мај” је била једна од првих стручних школа у земљи коју су заједнички основале привредне организације.[3] Поред Народног одбора среза Панчево, оснивачи школе су били Хемијска индустрија Панчево, Индустрија стакла Панчево, Фабрика скроба „Јабука”, Фабрика сировог шећера Ковин и Фабрика тестенина „Војводина”. Настава у школи отпочела је 16. септембра 1961. године.[3]
Школа је отпочела рад у просторијама бивше основне школе „Вук Караџић” у три одељења првог разреда, 90 ученика, а предавачи су били хонорарни наставници, инжењери Хемијске индустрије Панчево, који су предавали стручне предмете, а општеобразовне предмете предавали су професори Електротехничке школе „Никола Тесла”.[3] Првог сталног професора, Боривоја Бешлина, који је касније постао директор, школа је добила три месеца након почетка рада. У првобитној згради, школа је радила две године. Услови у којима је школа започела рад нису били задовољавајући. Пошто школа није имала хемијску лабораторију, ученици су током прве, али и друге школске године, вежбе из органске и неорганске хемије похађали у основној школи „Борисав Петров Браца”.[3] Радионичке вежбе су одржаване у Техничкој школи. Осмог децембра 1962. године школа је добила нову управу и првог сталног директора, Данила Вуковића. Септембра 1964. године школа је пресељена у стару зграду школе „Паја Маргановић”, где је добила четири учионице, две лабораторије и једну радионицу.[3] У тој згради је школовање завршила прва генерација хемијских техничара. Од 90 ученика прве генерације, колико је уписано у први разред, диплому техничара хемијске струке добило је 53 ученика.[3]
1971—1981.
[уреди | уреди извор]Прекретница у раном развоју школе се догодила 1966. године, када је довршена нова, наменска школска зграда. Хемијско-технолошко техничка школа усељена је 17. октобра у модерно опремљену зграду у улици Браће Јовановића 89, коју је испрва делила са Електротехничком школом „Никола Тесла”.[3] Током наредних година, школа се развијала, добила је савремена наставна средства и стручни наставни кадар. По традицији, ученици су сваке године учествовали на такмичењима из хемије, али и осталих предмета. Због запажених резултата, школа је 1975. године добила Октобарску награду града Панчева.[3] Исте године, школа је добила и републичку награду „25. мај” за изузетне резултате у образовању и васпитању.[3]
Године 1977. постали су двогодишња школа усмереног образовања, тако да је од школске 1977—78. године радила под називом Центар за образовање стручних радника хемијско-технолошке и грађевинске струке „25. мај” Панчево. Почетком исте школске године, у склопу преуређења школске управе, конституисан је први Раднички савет.[3] По новом програму, у хемијско–технолошку струку је уписано пет одељења, док су у грађевинску струку уписана два одељења. Током наредне школске 1978—79. године, у школи су почела да раде и посебна одељења за образовање уз рад. У то време, у школи су радила и три стручна актива. Реализација васпитно-образовног процеса је остваривана у сарадњи са Конструктором, Рафинеријом, Хемијском индустријом Панчево и Стакларом.
Почевши од школске 1978—79. године, школу је водио нови директор Александар Станисављевић. Наставни кадар је усавршаван на посебним семинарима које су организовали. Априла 1980. године, у организацији актива хемичара и технолога, одржан је наставнички семинар из физичке хемије с електрохемијом, који је поред наставника школе пратило и 35 наставника из других крајева Југославије. У исто време, развијана је и међународна сарадња. Крајем септембра 1980. године, школу су посетили гости Генералне конференције Унеско-а,[3] ради упознавања с организацијом позивно-усмереног образовања. Исте године, школу је посетила и делегација из Холандије која је била у посети Панчеву.[3]
Ученичке активности су се развијале по секцијама. У оквиру рада ученичке фото-секције, издато је десет бројева школских фото-новина.[3] Шаховска секција је заузела прво место на општинском такмичењу. Одбојкашки тим је заузео прво место у општини, а кошаркаши и гимнастичари су освојили друга места.[3] Запажене резултате на такмичењима је бележила и рецитаторска секција, а чланови литерарне секције су поводом дана школе издали први број школског листа „Младост”.[3]
Из године у годину повећавао се број уписаних одељења. На почетку школске 1980—81. године уписано је 17 одељења, и то десет одељења хемијско-технолошке струке, шест одељења грађевинске струке и једно одељење геодетске струке.[3] Ученици су учествовали у бројним друштвено-корисним акцијама, првенствено у области уређења и заштите животне средине. Октобра 1980. године у школи је отпочела настава у посебним припремним одељењима, као и настава за ученике који се школују уз рад.[3] По завршетку наставе, сви ученици првог разреда су упућивани на континуирани практично-производни рад, који је већина обављала по локалним индустријским погонима. Почела је и настава у посебном одељењу за противпожарну заштиту.
Педагошки завод из Панчева је организовао семинаре на којима су учествовали професори. Завод за запошљавање је обезбедио, у сарадњи са привредним организацијама, средства за оспособљавање лица пријављених на бироу за други степен стручности за занимање зидар и тесар.[3] Поводом новогодишњих празника, крајем 1981. године изашао је и други број школског листа „Младост”.[3]
Марта 1982. године са радом је започела разгласна станица.[3] Сваког понедељка, среде и петка редовно је емитован програм који су припремале одељенске заједнице, секције и школске организације. Почетком школске 1982—83. године уписано је девет одељења првог разреда (четири одељења грађевинске и пет хемијске струке) и осам одељења другог разреда (три грађевинске и пет одељења хемијске струке).[3] Школску зграду су и даље заједнички користиле две школе, Техничка школа „23. мај” и Електротехничка школа „Никола Тесла”, која је школи уступила део простора.
1981—1991.
[уреди | уреди извор]Након нове просветне реформе, школа се 1983. године вратила на четворогодишњи програм, када је извршено организационо спајање са делом школе „Паја Маргановић”.[3] Након новог преуређења, школа је добила назив Средња школа за кадрове у хемијско-технолошкој и грађевинској струци „25. мај”.[3] У школу је уписано 13 одељења првог разреда и 11 одељења другог разреда. Од тога је школи припало осам одељења из Опова (пет одељења првог и три одељења другог разреда). У трећи разред уписано је пет одељења хемијске струке и једно одељење грађевинске струке. У четврту годину уписано је девет одељења (пет одељена хемијско-технолошке струке, три одељења грађевинске и једно одељење геодетске струке).[3]
За привременог вршиоца дужности директора школе именован је Александар Станисављевић. Почетком 1984. године, за директора је изабрана Миомира Шелмић, дотадашњи помоћник директора.[3] У фебруару су са радом почела два одељења за школовање уз рад за потребе Рафинерије нафте, односно за стицање петог степена за занимања произвођач нафте-специјалиста и манипулант-специјалиста. На почетку школске 1984—85. године уписано је 38 одељења, са 1012 ученика (од првог до четвртог разреда, док је у Опову уписано девет истурених одељења првог у другог разреда). У хемијско-технолошкој струци уписано је одељење за занимање лаборант, које до тада није постојало.[3]
Школску годину је почело 65 наставника и три сарадника у настави. Марта 1986. године у просторијама школе је одржан састанак стручног актива хемичара и технолога поводом јавне расправе о нацрту плана и програма васпитно-образовног рада ове струке. Поред чланова актива састанку су присуствовали и представници организација удруженог рада из Панчева. Почетком 1987. године у школи је радила републичко-покрајинска комисија за израду норматива, опреме и наставних учила за хемијско-технолошку струку, у оквиру доградње тадашњег образовног система.[3] На почетку школске 1987—88. године, због реформе средњег образовања, која је обухватила ученике првог разреда, уписано је мање одељења. У први разред после основне школе уписано је три одељења хемијско-технолошке и једно одељење грађевинске струке за занимања хемијски и грађевински техничар по четворогодишњем програму, затим два одељења хемијске и једно грађевинске струке по трогодишњем програму.[3]
Покрајински завод за заштиту и унапређење човекове средине је прогласио 1987. године школу за једну од најбоље уређених у Војводини.[3] У склопу друштвено корисних активности, ученици и наставници школе редовно су се одазивали разним хуманитарним и еколошким акцијама, а многе су и сами организовали. Покрајински еко-караван боравио је у новембру 1987. у Панчеву, а посетио је и школу.[3]
1991—2001.
[уреди | уреди извор]Крајем осамдесетих година, упоредо с променама у социјалном окружењу, школа је постала друштвено активна. У њој је организована јавна расправа о нацрту амандмана на Устав СФРЈ.[3] У расправи су, поред чланова колектива, учествовали градски и покрајински функционери. У мају 1988. године, школа је била домаћин Мајских сусрета омладине Панчева. Радници школе су 13. октобра 1988. године обуставили рад и прикључили се протестном збору радника свих средњих школа у граду. Са збора је упућен Проглас јавности у којем су захтеване промене устава и закона о укидању сувишне администрације, растерећење привреде, демократизацију политичког живота, непосредни и тајни избори са више кандидата за све функције од општине до федерације, побољшање положаја просвете, а упућен је и протест против обесправљивања српског народа на Косову и Метохији.[3]
Ученици и радници школе су 28. фебруара 1989. године учествовали на протестном митингу грађана Панчева поводом противсрпских ставова изнетих на Збору у Љубљани.[3] Са школском 1989—90. годином, завршена је настава за последњу генерацију ученика по старом, такозваном позивно-усмереном образовању. Наредне школске године, први пут су уписана два одељења другог степена по једногодишњем програму за помоћне раднике. Те године се први пут полагао пријемни испит за упис ученика.[3] На седници Збора радних људи, одржаној јуна 1990. године, 12. октобар је проглашен за Дан школе.[3] Повод за ову промену било је мишљење колектива и ученика да је 25. мај изгубио значај стварног празника младих.
Почетком 1992. године, први пут је у свим школама у Србији, обележен 27. јануар, Свети Сава.[3] Почетком деведесетих година, тешка економска и политичка ситуација у земљи почела је да се одражава и на рад школе. Све тежи социјални положај довео до низа штрајкова, у којима су учествовали и наставници.[3] На пролеће 1992. године, организован је штрајк упозорења. Штрајкови су се понављали и током наредних година. Исте године, за директора поново је именована Миомира Цветковић.[3]
На седници школског одбора, одржаној 17. априла 1993. године, на иницијативу наставничког већа, упућен је захтев Министарству просвете да ново име школе буде „23. мај”,[3] пошто је тога дана 1961. године одлуком Народног одбора среза Панчево основана Хемијско-технолошка техничка школа. Министарство просвете је тим поводом одобрило да назив школе гласи Хемијско-прехрамбена и грађевинска школа „23. мај” Панчево, пошто су школи припојена и сва одељења прехрамбене струке из Пољопривредне школе „Јосиф Панчић”.[3]
Почетком 1995. године, у Успенској цркви у Панчеву је, поводом прославе дана Светог Саве, први пут резан славски колач.[3] Иако је због општег погоршања животних услова, изазваних санкцијама и ратним окружењем радила у отежаним околностима, школа је успела да обезбеди покровитељство панчевачке Пиваре, која је обезбедила хемикалије и стакло за рад хемијским лабораторијама, као и средства за набавку опреме.[3] На почетку школске 1995—96 године, уписана су занимања хемијско-технолошки техничар, хемијски лаборант, израђивач хемијских производа, техничар за биотехнологију, произвођач прехрамбених производа, грађевински техничар.[3]
Септембра 1995. године, за образовни програм РТВ-а снимљена је емисија о школи.[3] Наредне године је обележено 35 година рада школе. Крајем 1996. године, директорка Миомира Цветковић, је отишла у пензију, а за вршиоца дужности постављена је Марија Узелац.[3] Почетком школске 1997—98. године, Министарство просвете Републике Србије именовало је за директора школе Петра Недељковића, професора српског језика, а помоћник је постала Марија Узелац, а од јуна 1998. до 2002. године исту дужност је вршила Љиљана Мамула, а од 2002. године Драгољуб Радевић.[3] Школска 1998—89. година, окончана је у ванредним ратним околностима те није било полагања пријемног испита, већ су ученици рангирани на основу успеха из основне школе.
2001—2011.
[уреди | уреди извор]Савремени развој школе започео је након промена које су извршене крајем 2000. године. Почевши од школске 2002—03. године квалификациони испити за упис у средње школе полагали су се у основним школама.[3] Те школске године уписано је огледно одељење првог разреда образовног профила Прехрамбени техничар са двадесет ученика. Исте године уведени су и изборни предмети верска настава и грађанско васпитање.[3]
Ученици и наставници школе учествовали су на квизу „Здраво Европо” у Зрењанину.[3] Априла 2003. за директора школе је изабрана Љиљана Аутишер, дипломирани грађевински инжењер. Исте године установљено је, сада већ традиционално, свечано уручење дипломе матурантима школе.[3] У току 2004. године уведено је физичко обезбеђење школе. Почела је с радом школска пекара, а пецива из ове радионице послужена су први пут на прослави поводом обележавања школске славе Светог Саве која је организована у холу школе.[3]
Од школске 2004—05. године уведено је ново занимање, пекар, а од 2005—06. године и нови образовни профили: мушки фризер, женски фризер, техничар за заштиту животне средине, типограф, техничар за индустријску фармацеутску технологију и извођач основних грађевинских радова.[3] Новембра 2006. године организована је предаја Зелене јабуке, акције здравог начина живота и исхране. Пошто је годину дана била носилац ове акције, предала ју је основној школи у Николинцима.[3]
Школа је била иницијатор и главни носилац пројекта израде наставних планова и програма, као и уџбеника за образовни профил техничар за заштиту животне средине, који је уведен од школске 2005—06. године у систем образовања.[3] Поред тога, школа се верификује за ново подручје рада личне услуге. Из тог разлога, 2006. године школа добија данашњи назив Техничка школа „23. мај”.[3]
Године 2007. у мају, у Панчеву, је први пут организована матурантска парада Кадрил на којој је учествовало 50 матураната.[3] Поводом прославе Дана школе, 23. маја 2008. године ученици и професори су организовали турнир у малом фудбалу, такмичење у караокама, шаховску симултанку у којој је учествовао и велемајстор Горан Тодоровић.[3] У холу школе постављена је изложба ликовних радова ученика и професора школе. На свечаној академији проглашена је најлепша и најуреднија учионица и одржана је ревија фризура. Ученици прехрамбеног смера представили су производе школске пекаре.[3]
Октобра 2008. године, на међународном сајму екологије у Новом Саду, учествовали су ученици, чланови еколошке секције.[3] Школа је имала свој штанд на коме је јавности представљен пројекат „Еко-торбе за чистији и лепши град”.[3] Ученици су учествовали су и на другим бројним еколошким манифестацијама. У оквиру ваннаставних активности, ученици и професори су током 2009. године покренули „Елемент”, лист ученика.[3] Жарко Обрадовић и Оливер Дулић обишли су школу јуна 2010. године, у оквиру акције „Велико спремање Србије”.[3] Ученици су представили министрима активности школе у области екологије. Министар Обрадовић је том приликом напоменуо да се у школи образује прва генерација ученика за занимање техничар за рециклажу. Априла 2011. за директора је именована Снежана Попов.[3]
Садржај
[уреди | уреди извор]У школи је запослено 100 радника од којих је 80 професора. Школа располаже са 18 учионица опште намене, шест лабораторија, кабинетом за физику и електротехнику, три рачунарска кабинета са преко 50 рачунара (сви рачунари у школи су умрежени и имају приступ интернету), фискултурном салом, отвореним спортским теренима за фудбал, одбојку и кошарку, библиотеком, пекарском радионицом, фризерским салоном.[4]
Школа је опремљена и савременим наставним средствима, неопходним лабораторијским апаратима и посуђем. Ради безбедности ученика, уведен је видео надзор и професионално обезбеђење.[4] Тренутно поседује следеће образовне профиле:[2]
- Подручје рада: Хемија, неметали и графичарство
- Техничар за хемијску и фармацеутску технологију — четворогодишње образовање
- Техничар за заштиту животне средине — четворогодишње образовање
- Техничар за графичку припрему — четворогодишње образовање
- Техничар за прераду нафте и гаса — четворогодишње образовање
- Подручје рада: Пољопривреда, производња и прерада хране
- Прехрамбени техничар — четворогодишње образовање
- Пекар — трогодишње образовање
- Месар — трогодишње образовање
- Подручје рада: Геодезија и грађевинарство
- Архитектонски техничар — четворогодишње образовање
- Геодетски техничар – геометар — четворогодишње образовање
- Подручје рада: Делатност личних услуга
- Мушки фризер — трогодишње образовање
- Женски фризер — трогодишње образовање
Пројекти
[уреди | уреди извор]Пројекти који се реализују у школи:[5]
- Борба против дискриминације деце и младих из најрањивијих група у образовном систему
- Унапређење квалитета наставе – развој кључних компетенција кроз мултидисциплинарни приступ — „Сарадњом до знања”
- Спречавање осипања ученика из образовног система
- Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Улаз школе.
-
Двориште школе.
-
Техничка школа у Панчеву.
-
Техничка школа у Панчеву.
-
Техничка школа у Панчеву.
-
Игралиште школе.
-
Кошаркашки терен.
-
Техничка школа у Панчеву.
-
Техничка школа у Панчеву.
-
Техничка школа у Панчеву.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „business”. www.skola23maj.edu.rs. Приступљено 2021-09-01.
- ^ а б „Tehnička škola 23. maj - Pančevo”. srednjeskole.edukacija.rs. Приступљено 2021-09-01.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ ау аф ах ац ач аџ аш ба бб бв бг бд бђ бе „business”. www.skola23maj.edu.rs. Приступљено 2021-09-01.
- ^ а б „business”. www.skola23maj.edu.rs. Приступљено 2021-09-01.
- ^ „Tehnička škola "23.maj"”. www.skola23maj.edu.rs. Приступљено 2021-09-01.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Медији везани за чланак Техничка школа „23. мај” Панчево на Викимедијиној остави