39. банијски корпус
| 39. банијски корпус | |
|---|---|
 Амблем 39. банијскog корпусa | |
| Постојање | 1992—1995. |
| Формација | корпус |
| Део | Српска војска Крајине |
| Команданти | |
| Командант | Слободан Тарбук |
| Командант 2 | Илија Исак |
| Командант 3 | Станко Летић |
| Командант 4 | Жарко Гачић |
39. банијски корпус је био корпус у саставу Српске војске Крајине. Он је био формиран у јесен 1992. године од бившег Зонског штаба Територијалне одбране за Банију и 83. петрињске бригаде ЈНА, посебних јединица милиције и дијелова јединица из некадашње Територијалне одбране. Команданти корпуса су били: пуковник, касније генерал-мајор Слободан Тарбук, пуковник Илија Исак, пуковник Станко Летић, пуковник Жарко Гачић. Начелници штаба су били: пуковник Илија Исак, пуковник Станко Летић, пуковник Жарко Гачић и пуковник Дане Банић.[1]
Корпус је био лоциран на територији Баније и бранио је границу РСК према Хрватској (ушће ријеке Уне у ријеку Саву — ушће ријеке Трепче у ријеку Купу) и према Петом корпусу Армије РБиХ (ријека Уна — ријека Глиница). На југозападу и југоистоку корпус је остваривао непосредну везу са јединицама 21. кордунашког корпуса СВК, а на истоку свега неколико километара са јединицама 18. западнославонског корпуса СВК.
Уз ангажовање припадника корпуса обновљен је рад спортских друштава у градовима: Глина, Петриња, Костајница, Двор на Уни. Пружана је помоћ у раду владиних и невладиних организација и других установа. На исти начин, обновљен је рад Филозофског факултета у Петрињи, средњих и основних школа, домова здравља, амбуланти и свих осталих институција од народног интереса.
Организација[уреди | уреди извор]
- Команда (село Грабовац код Петриње)
- 24. пјешадијска бригада (Глина)
- 26. пјешадијска бригада (Костајница)
- 31. пјешадијска бригада (Петриња)
- 33. пјешадијска бригада (Двор на Уни)
- 39. јуришни батаљон
- 39. оклопни батаљон
- 39. мјешовити противоклопни артиљеријски дивизион
- 39. лаки артиљеријски дивизион ПВО
- самостални одред Цапраг
- 87. позадинска база
- чета војне полиције
- чета везе
- инжењеријска чета
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Новаковић 2009, стр. 323.
- ^ Новаковић 2009, стр. 322.
- ^ David C. Isby Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995. — Washington: Diane Publishing Company, 2003. — Vol. 1 — p. 456
- ^ „Oklopne jedinice Vojske Republike Srpske Krajine”. Архивирано из оригинала 16. 9. 2018. г. Приступљено 25. 1. 2019.
Извори[уреди | уреди извор]
- Новаковић, Коста (2009). Српска Крајина: успони, падови уздизања. Београд; Книн: Српско културно друштво Зора.
- Sekulić, Milisav (2000). Knin je pao u Beogradu. Nidda Verlag.
- Чубрило, Раде (2002). Успон и пад Крајине. Београд: Друштво «Српска Крајина».
- Новакович, К.; Радич, А.; Соколов, В. А. (децембар 2021). „Сербское войско Краины в начале 1995 г. Организация, планирование, боевые возможности”. Обозреватель. 382 (12): 94—103.
