Пређи на садржај

Kalijum superoksid

С Википедије, слободне енциклопедије
Kalijum superoksid
Unit cell of potassium superoxide
Nazivi
IUPAC naziv
Kalijum-dioksid
Drugi nazivi
Kalijum superoksid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ECHA InfoCard 100.031.574
RTECS TT6053000
  • O=O.[K+]
Svojstva
KO2
Molarna masa 71,10 g·mol−1
Agregatno stanje žita čvrsta materija
Gustina 2,14 g/cm3, čvrst
Tačka topljenja 560 °C (1.040 °F; 833 K)
razlaže se
Struktura
Kristalna rešetka/struktura centralna kubna (O2-)
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 117 J·mol−1·K−1[3]
−283 kJ·mol−1[3]
Opasnosti
Opasnost u toku rada Korozivan, oksidans
R-oznake 8-14-34
S-oznake 17-27-36/37/39
NFPA 704
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Kalijum oksid
Kalijum peroksid
Drugi katjoni
Natrijum superoksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Kalijum superoksid je hemijsko jedinjenje sa formulom KO2. Ova retka so superoksidnog jona se formira sagorevanjem rastopljenog kalijuma u čistom kiseoniku. Kalijum superoksid se koristi kao oksidacioni agens u industrijskoj hemiji, kao sredstvom za uklanjanje CO2 i H2O iz vazduha, i kao O2 generator u bocama za ronjenje, svemirskim letelicama podmornicama

Važne reakcije:

4 KO2 + 2 H2O → 4 KOH + 3 O2
2 KOH + CO2 → K2CO3 + H2O
K2CO3 + CO2 + H2O → 2 KHCO3
4 KO2 + 2 CO2 → 2 K2CO3 + 3 O2

Strukturni trendovi

[уреди | уреди извор]

Derivati-dioksidaa, O2, imaju karakteristično O-O rastojanje koje je u korelaciji sa redom O-O veze.

Dikiseonikčno jedinjenje Ime O-O rastojanje u Å Red O-O veze
O2+ -dioksidni katjon 1.12 2.5
O2 dikiseonik 1.21 2
O2- superoksid 1.28 1.5[4]
O22- peroksid 1.49 1
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed. Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 978-0-618-94690-7. 
  4. ^ Abrahams, S. C.; Kalnajs, J. (1955). „The crystal structure of α-potassium superoxide”. Acta Crystallographica. 8 (8): 503—506. Bibcode:1955AcCry...8..503A. doi:10.1107/S0365110X55001540. .

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]