Šist

С Википедије, слободне енциклопедије
Uzorak šista sa karakterističnom „ljuskavom” šistoznom teksturom, prouzrokovanom pločastim liskunima

Šist je srednje kvalitetna metamorfna stena nastala od blatnjaka ili škriljaca.[1] Šist ima srednja do velikih, ravna, lisnata zrna u preferentnoj orijentaciji (zrna u blizini su približno paralelna). Definisan je tako što sadrži više od 50% lisnatih i izduženih minerala (kao što su liskuni ili talk),[2] često fino isprepleteni sa kvarcom i feldsparom.[3] Ovi lamelarni (pljosnati, ravni) minerali uključuju liskune, hlorit, talk, hornblendu, grafit i druge. Kvarc se često javlja u vidu izvučenih zrna do te mere da se proizvodi određeni oblik koji se naziva kvarcni šist. Šist je često garnatski. Šist nastaje na višoj temperaturi i ima veća zrna od filita.[4] Geološka folijacija (metamorfni raspored u slojevima) sa srednje do velikozrnastih pahuljicama u preferntnoj orijentaciji u obliku ploča naziva se šistozitet.[4]

Imena različitih šista potiču od njihovih mineralnih sastojaka. Na primer, šisti koji se uglavnom sastoje od biotita i muskovita nazivaju se liskunskim šistima.[1][5] Većina šista su liskunski šisti, ali česti su i grafitni i hloritni. Šisti su takođe nazvani po prominentnim ili možda neobičnim mineralnim sastojcima, kao u slučaju granatnog šista, turmalinskog šista i glaukofanskog šista.

Pojedinačna mineralna zrna u šistu, koja se toplotom i pritiskom izvlače u pahuljaste ljuske, mogu se videti golim okom. Šist je karakteristično lisnat, što znači da se pojedinačna mineralna zrna lako odvajaju u ljuske ili ploče. Reč šist je izvedena iz grčke reči σχίζειν (schízein) sa značenjem „cepati se”,[6] što je referenca na lakoću s kojom se šisti mogu podeliti duž ravni u kojoj leže planarni minerali.

Većina škriljaca izvedena je iz glina i mulja koji su prošli kroz niz metamorfnih procesa koji obuhvataju proizvodnju škriljaca, argilošista i filita kao srednjih koraka. Određeni šisti potiču od sitnozrnastih magmatskih stena kao što su bazalti i tufovi.

Istorijska rudarska terminologija[уреди | уреди извор]

Pre sredine 18. veka, termini argilošist, škriljac i šist nisu oštro diferencirani među onima koji su se bavili rudarstvom.[7]

Formiranje[уреди | уреди извор]

Tokom metamorfizma, stene koje su prvobitno bile sedimentarne, magmatske ili metamorfne pretvaraju se u šiste i gnajse. Ako je sastav stena prvobitno sličan, može da bude veoma teško da se razlikuju jedne od drugih ako je metamorfizam bio ekstenzivan. Na primer, kvarcporfir i finozrnati feldspatski peščanik mogu se pretvoriti u sivi ili ružičasti mikašist. Obično je, međutim, moguće razlikovati sedimentne i magmatske šiste i gnajse. Ako, na primer, cela oblast zauzeta tim stenama ima tragove stelje, klastične strukture ili neusaglašenosti, onda je to možda znak da je originalna stena sedimentna. U drugim slučajevima intruzivni spojevi, ohlađene ivice, promena kontakata ili porfirna struktura mogu dokazati da je u svom izvornom stanju metamorfni gnajs bio magmatska stena. Poslednji apel je često hemijski pristup, jer postoje određene vrste stena koje se javljaju samo kao sedimenti, dok se druge nalaze samo među magmatskim masama, i koliko god da je metamorfizam poodmakao, veoma retko se modifikuje hemijski sastav mase. Takve stene poput krečnjaka, dolomita, kvarcita i aluminoznih škriljaca imaju u znatnoj meri određene hemijske karakteristike, po kojima su prepoznatljivi čak i kada su u potpunosti rekristalizovani.[8]

Tehnička razmatranja[уреди | уреди извор]

U geotehničkom inženjerstvu ravan šistoziteta često stvara diskontinuitet koji može imati veliki uticaj na mehaničko ponašanje (čvrstoća, deformacija, itd) stenskih masa u, na primer, tunelu, temeljima ili kosim konstrukcijama.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Schist definition”. Dictionary of Geology. Приступљено 12. 7. 2013. 
  2. ^ Jackson J.A., Mehl J.P. & Neuendorf K.K.E. (2005). Glossary of Geology. Springer. стр. 577. ISBN 9780922152766. 
  3. ^ Bishop A.C., Woolley A.R. & Hamilton W.R. (1999). Cambridge Guide to Minerals, Rocks and Fossils. Cambridge University Press. стр. 153. ISBN 9780521778817. 
  4. ^ а б Essentials of Geology, 3rd Ed, Stephen Marshak
  5. ^ J., Tarbuck, Edward (2012). Earth science. Lutgens, Frederick K. (13th изд.). Upper Saddle River, N.J.: Prentice Hall/Pearson. ISBN 978-0321688507. OCLC 693684089. 
  6. ^ „Schist”. English Dictionary. Oxford University Press. Приступљено 10. 2. 2014. 
  7. ^ R. W. Raymond, Slate, A Glossary of Mining and Metallurigical Terms, American Institute of Mining Engineers, 1881, p. 78.
  8. ^  Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништвуFlett, John Smith (1911). „Petrology”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 21 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 333. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]