Јежештица
Јежештица | |
|---|---|
Стара воденица у Јежештици | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Братунац |
| Становништво | |
| — 2013. | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 11′ 37″ С; 19° 13′ 39″ И / 44.1936523° С; 19.2275556° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 499 m |
| Остали подаци | |
| Поштански бр. | 75422 |
| Позивни број | 056 |
Јежештица је насељено мјесто у општини Братунац, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. године, у насељу је живјело 343 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Село се простире на великом простору, али је густина насељености мала. Састављено је од више засеока Кајићи, Ђокићи, Кевићи, Ђермани, Ранковићи, Радукићи, Поткуњице, Блажевићи, Ђукановићи и други мањи засеоци. Кроз село целом дужином протиче речица, на којој се налази стара воденица која је за време рата уништена, али је захваљујући једном мештанину села Миладиновић Драгомиру, обновљена и даље служи сврси, односно и даље меље жита. Обухвата подручје од 946 хектара.
Историја
[уреди | уреди извор]Почетком 90-их година 20. века, бројало је 503 становника. Село је током распада Југославије и рата у БиХ сравњено са земљом. Уништили и спалили су га припадници муслиманских снага, предвођени Насером Орићем.[1] Јежештицу су два пута напале муслиманске снаге. Први пут у зору 8. августа 1992, када је је убијено 9 српских цивила, а насеље спаљено, а други пут на Божић 7. јануара 1993. године.[2][3][4][5][6]
| „ | Јаке муслиманске снаге су у зору 8. августа 1992. године опколиле ово небрањено српско село. Сви цивили који нису успели да побегну убијени су на најсвирепији начин. Све куће у селу су опљачкане, запаљене и разорене. | ” |
| — ТАНЈУГ, РТС, Политика, 8. август 2009.[3][4] | ||
Највеће страдање село је доживело на Божић 7. јануара 1993. године.[2][5] У том походу убијено је више десетина цивила, док су сви остали протерани. Према тврдњама Ибрана Мустафића (посланик СДА у Сребреници 1990), које је изнио пред Хашким трибуналом и у својој књизи, након напада Насера Орића на Јежештицу је сазнао да је „и Кемо са Пала носио по Сребреници неку одсечену главу и плашио људе“.[7][8] У нападима муслиманских снага лета 1992. и зиме 1993. страдало је 56 Срба, а свих 110 кућа је опљачкано, разорено и спаљено.[9]
Споменик
[уреди | уреди извор]Савјет мјесне заједнице је 2012. покренуо иницијативу за изградњу спомен-обиљежја за 56 Срба убијених 1992. и 1993. године.[9]
Становништво
[уреди | уреди извор]| Националност[10] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 343 | 502 | 424 | 443 | 451 |
| Југословени | 55 | ||||
| Хрвати | 1 | ||||
| остали и непознато | 1 | ||||
| Укупно | 343 | 504 | 479 | 443 | 451 |
| Демографија[10] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 300 | |
| 1953. | 352 | |
| 1961. | 451 | |
| 1971. | 443 | |
| 1981. | 479 | |
| 1991. | 504 | |
| 2013. | 343 | |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Радио телевизија Републике Српске: Сутра парастос убијеним Србима у Кравици, 4. 1. 2010. (језик: српски)
- ^ а б Српска политика: Интервју: Миливоје Иванишевић, директор Центра за истраживање злочина над Србима: Не смемо заборављати прошлост Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (27. јануар 2022) (језик: српски)
- ^ а б Радио-телевизија Србије: Годишњица страдања Срба из села Јежештица, 8. август 2009. (језик: српски)
- ^ а б Политика: Обележена 17. годишњица страдања српског села Јежештица, 8. 8. 2009.[мртва веза] (језик: српски)
- ^ а б Историјски пројекат Сребреница: Једна врло необична дебата о Сребреници Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (22. јануар 2022) (језик: српски)
- ^ СРПСКА ЗГАРИШТА-Кравица, Шиљковићи, Општина Братунац.
- ^ Историјски пројекат Сребреница: Случај Насера Орића — Нови прилози: Слободан Дурмановић Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (7. фебруар 2022) (језик: српски)
- ^ Пљачке и убиства у Сребреници - Глас Српске
- ^ а б „Јежештице: траже спомен-обиљежје за 56 убијених Срба”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 6. 2012. Приступљено 11. 6. 2012.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.