Слапашница

С Википедије, слободне енциклопедије
Слапашница
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаБратунац
Становништво
 — 2013.Пад 291
Географске карактеристике
Координате44° 13′ 19″ СГШ; 19° 18′ 47″ ИГД / 44.2219° СГШ; 19.3131° ИГД / 44.2219; 19.3131Координате: 44° 13′ 19″ СГШ; 19° 18′ 47″ ИГД / 44.2219° СГШ; 19.3131° ИГД / 44.2219; 19.3131
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина378 м
Слапашница на мапи Босне и Херцеговине
Слапашница
Слапашница
Слапашница на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број75420
Позивни број056

Слапашница је насељено мјесто у општини Братунац, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живио 291 становник.

Географија[уреди | уреди извор]

Обухвата подручје од 1.114 хектара у брдском дијелу општине Братунац. Смјештена је сјеверно од градског језгра и од града је удаљена око 4 км. Кроз Слапашницу протиче неколико ријечица и потока а највећи водени ток је Слапашничка ријека, по којој је насеље и добило име. Насеље чини већи број засеока од којих су највећи Петровићи, Ријечани, Нинићи, Плане, Стјепановићи, Кнезови, Бјелушићи, Велика бара итд. Подручје Слапашнице је изузетно богато шумом (буква, храст, граб, багрем) и пољопривредним земљиштем. За вријеме Римљана на данашнјем подручју које обухвата Слапашница, постојало неколико јамских рудника злата и сребра, о чему постоје писани извори.

Образовање[уреди | уреди извор]

У насељу постоји једна подручна основна школа петогодишњег програма и припада ОШ „Бранко Радичевић“ из Братунца. Настава је организована у мјешовитим одјељењима.

Привреда и образовање[уреди | уреди извор]

Становништво у Слапашници се највише бави пољопривредом (узгој јагодичастог воћа) и експлоатацијом шуме, док су неки запослени у предузећима у Братунцу и шире.

Становништво[уреди | уреди извор]

Број становника послије рата се значајно смањио, и тренд смањења је и даље заступљен. Становништво у Слапашници је углавном српске националности.

Националност[1] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 453 568 788
Муслимани [а] 86 84 100
Југословени 0 5 0
Хрвати 1 0 1
остали и непознато 2
Укупно 542 657 889 '
Демографија[1]
Година Становника
1961. 982
1971. 889
1981. 657
1991. 539
2013. 291

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Муслимани су се на попису 2013. изјаснили као Бошњаци.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Види још[уреди | уреди извор]