Полом (Братунац)
Полом | |
|---|---|
Поломска црква | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Братунац |
| Становништво | |
| — 2013. | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 15′ 39″ С; 19° 14′ 08″ И / 44.260782° С; 19.235602° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 056 |
Полом је насељено мјесто у општини Братунац, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. године, у насељу је живјело 207 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Полом лежи на реци Дрини, окружен планинама. Обухвата подручје од 851 хектара.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]У децембру 2007. године село Полом је добило дуго очекиван нови пут, који ово село спаја са Зворником и Братунцом, те повећава саобраћај, те је један од главних фактора развијања туризма у овом селу и околини. До Братунца се стиже за 10 минута, а за нешто мање од пола сата у Зворник.
Историја
[уреди | уреди извор]Полом је за вријеме Другог светског рата, често био нападан како од стране Немаца, тако и од усташа, Црне легије, ханџар дивизије, те је данашња основна школа чак једно вријеме била главни усташки штаб. Једини спас Поломцима, биле су групе четника (највише се истиче одред Александра Петковића — Љеље) и партизана, који су с времена на време, али увек у прави час, из суседне Србије, преко Дрине и околних села нападали непријатеља и бранили народ. Позната је такозвана „Борба под стеном“, када су четници задали велике губитке окупатору, и тако га једном заувек протерали из тих крајева.
Култура
[уреди | уреди извор]У селу се налази српска православна црква. Поред цркве налази се и основна школа са 4 разреда, која из године у годину, има све мање и мање ученика. У поломску школу, ученици иду од 1. до 5. разреда основне школе, док у 6. разреду прелазе у Братунац.
Привреда
[уреди | уреди извор]Поломци се баве узгајањем стоке и обрадом земље. Ово је једно од села познатих и по узгајању малине.
Становништво
[уреди | уреди извор]Полом је кроз своје постојање и данас насеље са српским становништвом. Павловићи, Давидовићи, Милановићи и Јокићи су четири највеће фамилије у овоме селу.
Постоје села која су само име на карти. И постоје она друга — која човјек носи са собом гдје год да оде.
Полом је једно од тих мјеста.
Смјештен у општини Братунац, на самој обали Дрине, Полом је мало подрињско село које се не може описати само бројем становника, координатама и административним подацима. Јер Полом нису бројке. Полом су људи, ријека, стара огњишта, брда, воћњаци, њиве и путеви којима су генерације одлазиле — и којима се и данас враћају.
Доњи Полом спустио се до саме Дрине. Ту се живот одувијек ослањао на ријеку. Уз њу се радило, одмарало, пецало, дружило и одрастало. Изнад њега је Горњи Полом, са старим кућама, имањима, шумама и погледима који се преко Дрине пружају према Србији.
А Дрина је посебна прича.
Ко је овдје провео макар једно љето зна како изгледа поломско јутро: мирна вода, измаглица над ријеком, врбе уз обалу и тишина коју прекине скок рибе. Зна и како мирише трава послије кошења, како изгледа вече када сунце нестане иза брда и како се разговор поред ријеке продужи много дуже него што је планирано.
За риболовце је Дрина код Полома одувијек била нешто више од воде. У њој се лове мрена, клен, сом, штука, буцов и друге рибе, али прави риболовац зна да улов није увијек најважнији. Понекад је довољно сједити крај воде и гледати како Дрина пролази.
У средишту данашњег живота села налази се Црква Светог Саве, мјесто молитве, окупљања и сусрета људи који живе у Полому и оних које је живот одвео далеко од родног краја. Црква је постала једна од препознатљивих слика села и мјесто око којег се народ поново сабира.
А Полом има и традицију којом се мало које село може похвалити.
То је „Руј“.
Више од једног вијека, генерације Поломаца знају за дан када се народ окупља. Некада се на Руј ишло високо на брдо Градац, код велике старе липе. Ишло се пјешке, долазило из околних села, али и преко Дрине из Србије. Трговало се, разговарало, пјевало, играло и склапала су се познанства и пријатељства.
Старији су причали да је Руј добио име по рујевини коју је народ брао у то вријеме. Један од оних који је ту причу чувао био је покојни Немања Јокић, који је до дубоке старости преносио сјећања на некадашњи Полом, на Градац, стару липу и народ који се ту окупљао.
Данас се Руј одржава код Цркве Светог Саве и школског игралишта. Мјесто се промијенило, времена су се промијенила, многи људи више не живе у селу — али потреба да се једном годишње сви поново сретну није нестала.
Можда је управо у томе највећа вриједност Полома.
Из овог села се много одлазило. Данас Поломаца и њихових потомака има у Братунцу, Зворнику, Бијељини, Београду и широм Србије, региона и свијета. Неки су рођени далеко од Дрине, али су од родитеља и дједова научили гдје су им коријени.
И зато куће које су годинама биле затворене поново добијају живот. Уређују се стара имања, граде викендице, косе давно запуштене ливаде и све је више људи који желе да бар дио године проведу тамо одакле су им потекле породице.
То је можда и најљепша прича данашњег Полома.
Село не покушава да постане нешто што није.
Нема овдје великих хотела, булевара ни туристичке гужве. И можда баш зато има оно што се данас све теже проналази — чисту ријеку, шуму, мир, домаћу храну, доброг комшију и вријеме за човјека.
Овдје се још зна чија је која кућа. Зна се ко је коме био дјед. Зна се гдје је некада водио стари пут, гдје је била добра њива, гдје риба најбоље ради и под којом се врбом љети може провести читав дан.
И, наравно, зна се да гост не може тек тако да прође.
Мора да сједне.
Да попије кафу или ракију.
Да нешто поједе.
И тек онда може да каже да је био у Полому.
Полом данас има прилику да сачува управо то што га чини посебним. Да отвори врата људима који желе природу, Дрину, риболов и мир, али да притом не изгуби своју душу.
Јер највеће богатство овог села никада није било у ономе што се може продати.
Оно је у осјећају припадности.
У тренутку када послије дугог времена угледаш Дрину.
У старој кући коју поново отвориш.
У сусрету са човјеком којег ниси видио годинама.
У дјеци која трче путем којим су некада трчали њихови дједови.
И у једној једноставној реченици коју Поломци, ма гдје живјели, добро разумију:
Можеш отићи из Полома.
Али Полом тешко оде из тебе.
Зато Полом није само село на Дрини. Полом је завичај.
| Демографија[1] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 491 | |
| 1971. | 537 | |
| 1981. | 510 | |
| 1991. | 436 | |
| 2013. | 207 | |
Знаменити Поломци
[уреди | уреди извор]Један од познатих Поломаца је народни певач Јевто Павловић — Вихоровац.