Јелена Берберовић
Јелена Берберовић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 23. август 1938. |
Место рођења | Сарајево, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 27. фебруар 2017.78 год.) ( |
Место смрти | Сарајево, Босна и Херцеговина |
Филозофски рад | |
Школа филозофије | Аналитичка филозофија |
Интересовања | Теорија сазнања |
Утицаји од | Лудвиг Витгенштајн |
Јелена Берберовић (Сарајево 23. август 1938 — Сарајево 27. фебруар 2017) била је професор филозофије на Филозофском факултету у Сарајеву и Филозофском факултету у Београду. Познат је њен теоријски допринос у филозофкој дисциплини (гносеологија) теорија сазнања.
Биографија[уреди | уреди извор]
Јелена Берберовић је дипломирала филозофију на Универзитету у Сарајеву 1960. године. На истом факултету одбранила је докторску дисертацију под називом: „Критика метафизике у раду Лудвига Витгенштајна” (1965). На Одељењу за филозофију, Универзитета у Сарајеву изабрана је 1961. године за асистента а 1967. за доцента за предмет теорија сазнања. Године 1973. постала је ванредни професор а 1978. године редовни професор. У време ратних сукоба напустила је родно Сарајево и живела је у Београду од 1992. до 2000. У том периоду од 1993. до 2000. године радила је као професор на Филозофском факултету у Београду. Године 2000. поново се вратила у Сарајево где је опет изабрана за професора на катедри за филозофију и социологију Универзитета у Сарајеву. Пензионисана је 2009. Брат Јелене Берберовић, Љубомир Берберовић, је једно време био ректор Универзитета у Сарајеву.
Објавила је велики број радова у научним и филозофским часописима („Преглед”, „Дијалог”, „Радови Филозофског факултета у Сарајеву”, „Тхеориа”, „Филозофски годишњак”). Била је члан редакције часописа „Преглед” и „Дијалог”, члан редакције едиције „Наука” у сарајевској издавачкој кући "Свјетлост" и члан редакције у посебно познатим филозофским библиотекама „Полис” и „Логос” издавачке куће "Веселин Маслеша" у Сарајеву. Била је и члан Центра за Филозофска истраживања АНУ БиХ. Добила је Годишњу награду издавачке куће "Свјетлост" (1978), и Награду за научни рад "Веселин Маслеша" (1984).
Библиографија Јелене Берберовић[уреди | уреди извор]
Филозофске студије[уреди | уреди извор]
- Знање и истина, Београд, (1972).
- "Филозофија Лудвига Витгенштајна", Сарајево, (1978).
- Терминолошке вишеструкости, Сарајево, (1979).
- Филозофија и свијет науке, Сарајево, 1990.
- Главни правци аналитичке филозофије у XX вијеку, Београд, 2002.
- Рационалност и језик. Огледи из савремене филозофије, Сарајево, 2004.
Приређена издања[уреди | уреди извор]
Филозофија и наука, зборник радова
Литература[уреди | уреди извор]
Споменица 60. годишњице Филозофског факултета у Сарајеву (1950 – 2010), Филозофски факултет, Сарајево, (2010). стр. 74 – 75.