Јелена Шаулић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јелена Шаулић
Jelenasaulic.jpg
Јелена Шаулић
Пуно имеЈелена Шаулић (удата Бојовић)
Датум рођења(1896-00-00)1896.
Место рођењаЈунча до код Жабљака
 Књажевина Црна Гора
Датум смрти21. март 1921.(1921-03-21) (24/25 год.)
Место смртиПљевља
 Краљевина Југославија
Године службе19171918
Чинкомита
ОдликовањаКарађорђева звезда са мачевима

Јелена Шаулић, удата Бојовић (Јунча до код Жабљака, 1896 - Пљевља, 21. март 1921) била је учитељица, борац, учесница Топличког устанка и комита у Црној Гори током Првог светског рата.[1]

Детињство и младост[уреди]

Јелена Шаулић рођена је 1896. године у селу Јунча До, подно Дурмитора, као најмлађе од петоро деце у породици свештеника Перка Шаулића. Описивали су је као крупну девојку црне косе, продорног погледа, бритког језика и изузетне лепоте, па је у народу остала узречица „Лепа као Јелена Шаулић”.[2] Због сукоба са Краљем Николом њен отац био је принуђен да са породицом напусти Црну Гору, па јелена одраста у Србији, у Медвеђи. Јелена се одликовала необичном бистрином ума и најлепшим врлинама, па у рекордно кратком року уочи Првог светског рата завршава учитељску школу[3] и добија намештење као учитељица у Призрену.[1]

Године ратовања[уреди]

Бугари су 17. фебруара 1917. године убили њену мајку Стану (рођену Кнежевић), а четири дана касније букнуо је Топлички устанак. Међу Србима, који су се подигли против бугарског зулума, били су и свештеник Перко са ћерком Јеленом.[2] Придружују се устаничким четама Косте Војиновића на Радан планини. Вешта с пушком, а још више с бомбом, Јелена је била страх и трепет за непријатеља широм Радан планине по којој је војевао њен Гајтански одред.[3]

После пропасти Топличког устанка, заједно са оцем и групом устаника Јелена прелази у Црну Гору, где се прикључују комитској чети војводе Бошка Бојовића која је, по Дурмиторским врлетима, ратовала против аустроугарског окупатора.[2] Памте се подвизи Јелене Шаулић у боју код Врела, у јануару 1918. године. У том боју заробљен је и ратни злочинац из Босне, Осман Јогуница, кога су комити осудили на смрт, а пресудила му је лично Јелена.[3] Од храбре учитељице нису стрепели само окупатори, већ и комите којима борба за слободу није била једини циљ, већ су комитовали и због пљачке. Такве комите Јелена је немилосрдно кажњавала.[1]

У дневнику који је водила, остале су забележене њене речи о ратних походима и ономе што је за отаџбину учинила:[2]

Кратак живот у миру[уреди]

По завршетку Првог светског рата Јелена се удала за свог ратног друга, војводу Бошка Бојовића и са њим засновала породицу у Пљевљима, где је наставила да ради као учитељица. Нажалост, од последица рањавања, тешког војевања и исцрпљујућег четовања 1917. и 1918. године, Јелена се убрзо разболела и умрла 21. марта 1921. године, тек закорачивши у двадесетшесту годину. Остала је прича да више од годину дана после њене смрти, у знак жалости, у племену Дробњака из којег потиче није било весеља нити су се чуле гусле и песма.[3][2]

Одликовања и почасти[уреди]

Јелена Шаулић посмртно је одликована Карађорђевом звездом са мачевима, која се додељује за изузетну храброст. Удружење ратника и поштовалаца ратова 1912‐1918. из Пљеваља,[3] подигло јој је спомен обележје на Пљеваљском градском гробљу где је сахрањена. Остала је упамћена као хероина устаничке Топлице и непокорног Дурмитора.[2]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Бојовић, Бошко (2012). „Јелена Шаулић и Шаулићи са Жабљака”. /www.academia.edu. Приступљено 8. 8. 2016. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Loš, Tatjana (27. maj 2015). „Neustrašiva Jelena u borbi sa Bugarima i Austrougarima”. Вечерње новости. Приступљено 8. 8. 2016. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Giljen, Nikola; Jovićević Jov, Sonja; Mandić, Jelena (1. 10. 2012). „Srpske Amazonke Velikog rata (1914-1918) - Skromne dame gvozdenog srca”. Bašta Balkana. Приступљено 6. 8. 2016. 

Литература[уреди]

  • Rakočević, Novica (1969). Crna Gora u Prvom svjetskom ratu 1914-1918. Titograd: Istorijski institut. 
  • Кордић, Миле; Ашанин, Мијајло (1985). Комитски покрет у Црној Гори : 1916-1918. Београд: Нова књига. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]