Јоаким Хербут
Јоаким Хербут | |
|---|---|
| Датум рођења | 14. фебруар 1928. |
| Место рођења | Руски Крстур |
| Датум смрти | 15. април 2005. (77 год.) |
| Место смрти | Скопље |
Јоаким Хербут (Руски Крстур 14. фебруар 1928 − Скопље 15. април 2005) је био владика скопски за римокатолике и владика и апостолски визитатор за католике источног обреда у Македонији.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Јоаким Хербут је рођен у Руском Крстуру 14. фебруара 1928. године. Отац је био Мафтеј а мајка Меланија, рођена Њаради. Његовој мајци је владика Дионизиј Њаради био стриц.
Основну школу је завршио у Руском Крстуру а гимназију је похађао у Болу на Брачу, у Ужгороду, Новом Саду и матурирао је у Врбасу као најбољи ученик Гимназије у генерацији. [2]
Након матуре,1948. године је био на омладинској радној акцији, на изградњи пруге у Босни.[3]
Богословију је завршио у Загребу. За свештеника га је посветио владика Габријел Букатко 6. јула 1952. године у цркви св. Кирила и Методија у Загребу.
Године 1962. је уписао докторске студије црквеног права у Риму. Докторирао је 1966. године дисертацијом о дисциплини поста у Византијској цркви.[3]
За владику је посвећен 3. јануара 1970. године у Сарајеву. Посветио га је надбискуп и митрополит сарајевски, Смиљан Чекада, надбискуп београдски Габријел Букатко и набискуп и митрополит сплитско-макарски, Фране Франић.
Умро је 15. априла у Скопљу. Сахрањен је 18. априла 2005. године у Руском Крстуру, у катедралној цркви св. оца Миколаја.
Делатност[уреди | уреди извор]
Јоаким Хербут је био секретар римокатоличког бискупа Смиљана Чекаде у Скопљу, као и секретар владике Габријела Букатка.
Две и по године (од 1959. до 1961) службује као капелан у Руском Крстуру.
Био је именован за управника парохије у Осјеку. Био је духовник монахиња, сестара Василијанки.
Надбискуп Букатко га је 1966. године именовао за духовника у семинарији и за канцелара бискупске канцеларије и бискупског економа.
Године 1968. је у Риму на латинском језику објављена његова докторска теза као посебна књига која садржи 131 страну.[4]
Године 1969. је био именован за бележника женидбеног суда у Загребу.
Био је управник парохије у Липовљанима.
За римокатоличког резиденцијалног скопско-призренског владику именован је 2. октобра 1969. године а за апостолског визитатора католика источног обреда Македоније био је именован 3. јула 1972. године.[5]
Именован је за егзарха у Апостолском егзархату за католике источног обреда у Македонији 25. јануара 2001. године.[6]
Био је члан Папске комисије за ревизију источног канонског права, све до проглашења Кодекса канона Источних Цркава1990. године. У оквирима Бискупских конференција Југославије такође је био члан појединих комисија: Литургијске комисије - секција за источни обред, Правне комисије и Мешовите комисије Бискупске конференције - Уније виших монашких настојатеља и Уније виших монашких настојатељки.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Макај, Михајло (1977). Хришћански календар 1978. Руски Крстур: Војвођански викаријат крижевачке епархије. стр. 29.
- ^ Миз, Роман (2005). Календар 2006. Петроварадин: Новинско-издавачка установа "Руске слово". стр. 357.
- ^ а б Стојанов, Киро (1998). Хришћански календар 1999. Нови Сад: Гркокатоличка парохија св. о. Николаја, Руски Крстур. стр. 62—66.
- ^ а б Миз, Роман (2016). Свештеници некадашњег осјечког викаријата. Петроварадин: Парохија св. Петра и Павла, Нови Сад. стр. 112. ISBN 978-86-88983-19-8.
- ^ Варга, Владислав (2002). Хришћански календар 2003. Нови Сад: Гркокатоличка парохија св. о. Миколаја у Руском Крстуру. стр. 139.
- ^ Рац, Владислав (2001). Хришћански календар 2002. Нови Сад: Гркокатоличка парохија св. о. Николаја. стр. 75.