Ужгород

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ужгород
украјински: Ужгород
Uzhhorod Total View 1.JPG
Панорама Ужгорода
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Украјина
Област Закарпатска област
Основан 9. век
Становништво
Становништво
 — 2012. 116.556 (процена)
 — густина 2.847 ст./km2
Агломерација 3237
Географске карактеристике
Координате 48°37′00″ СГШ; 22°18′00″ ИГД / 48.616667° СГШ; 22.3° ИГД / 48.616667; 22.3Координате: 48°37′00″ СГШ; 22°18′00″ ИГД / 48.616667° СГШ; 22.3° ИГД / 48.616667; 22.3
Временска зона UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина 120 м
Површина 40 км2
Ужгород на мапи Украјине
Ужгород
Ужгород
Ужгород на мапи Украјине
Остали подаци
Градоначелник Богдан Андрејев
Поштански број 88000
Веб-сајт
uzhgorod-city.org.ua
Покровски храм, у част палим борцима руске империје у Првом светском рату.

Ужгород (украјински: Ужгород, мађарски: Ungvár, слов. Užhorod) град је на крајњем западу Украјине. Главни је град Закарпатске области. Удаљен је 627 km од Кијева. Ужгород лежи на реци Уж по којој је град добио име. Према процени из 2012. у граду је живело 116.556 становника.

У граду живи 78% Украјинаца, 10% Русина, 7% Мађара и 2% Словака.

Име града[уреди]

Име је добио по реки Уж, која дели град на старији и нови део, док се назив город придодао из русинске речи за град город. Име Ужгород је добило тек у 20. веку, а прије тога звао се мађарко Унгвар (мађарски: Ungvár), Ун- по реци Унг (река Уж) и -вар по тврђави мађарски: vár.

Историја[уреди]

Средњи век[уреди]

Насеље су основали Словени, племе Белих Хрвата населило се на том месту у другој половини првог миленијума. Током 9. века утврђени град је разширио на утврђено феудално насеље, које је тада постало део Словенске кнежевине, на чијем челу је био принц Лаборец, [1] вазал Велике Моравске.895. године наше ере долазе угарски народи, са владаром Арпадом, оснивач је династије Арпадоваца, који насеље од Словениа и заузме. Кнез Лаборец је био поражен и на реки Лаборец (река још данас носи његово име) одсечена му је глава. По неким историчарима то је више мит, јер су тада Угри дошли на неосвојену земљу. По долазку Мађара насеље је почело да се развија. 1241-1242. моголски Бату-кан насеље спаљује. У 14. веку град се одупирао династији Анжувинаца. 1318. феудална племишка породица Другет за 360 година настави владање граду. За то време Филип Другет је подигао ужгородску тврђаву. Ужгород је 1460. постао краљевски, слободан град.

Нови век[уреди]

У 16-17. веку, за време Тридесетогодишњег рата у граду је било много занатских радњи. Верски рат није изостао ни у граду, између католичких Хабзбурга (Аустрија) и протестантске Трансилваније (Мађари). 1646. потписана је унгварска унија (ужгородска унија); црковна унија где су се православни свештеники придружили грко-католичкој цркви по принципу Брестовске уније из 1596. Церемонија је обављена на Унгаврском граду од стране Ватикана. 1707. године тврђави влада Ференц II Ракоци, вођа бунта против аустријских Хабзбурга. Буна је угушена 1711. када се мења и владар Ужгорода. У самој тврђави Ференц II Ракоци водио је преговоре са руским царом Петром Великим и Лујем XIV од Француске. Револуционарна традиција у Мађара се наставила до Аустријанаца и касније у 19. веку. 27. марта 1848. године Ужгород је подржао Мађарску револуцију.

1869. године град добије прву пилану. 28. аугуста 1872. године отворена је железница Ужгород-Чоп, која је преко Чопа повезала са Будимпештом. 1886. године отворена је фабрика намештаја Мундус. 1897. године добио је прву телеграфску линију са Будимпештом.

= Православље у Унгвару[уреди]

Када је половином 18. века аустријски цар Јосиф II обилазио државу, као генерал коначио је у Унгвару код једног домаћина Србина. Мада га је питао да ли има неку жељу, домаћин није ништа тражио. Међутим по одласку Јосифовом чули су други Срби мештани и појурили на коњима да стигну престолонаследника. Он им је на лицу места писменим решењем дозволио да граде православну цркву у месту. Тако је подигнута црква и почео је да служи свештеник, из црквеног фонда још 3.200 ф. капитала. Месни парох и претплатник српског часописа био је 1838. године поп Гаврил Перишић.[2] Са годинама је број Срба опадао а црква опадала па је око 1850. године кренула акција оправке. Највише је дала племићка породица от Ћеречки, чији је члан Ђорђе живео у Весприму, и општина Мишколц.[3]

Унгвар је био далеко од груписани српских места, са малим бројем верника, али је то била богата парохијска филијала, парохије у Мишколцу. Иста црквена општина је била по закону уређена, са званичницима и намештеницима, а црквени рачуни су педантно вођени до 1890. године. На њеном челу се 1894. године налазио пензионисани домобрански пуковник Димитрије Михајловић. Ту се по извештају 1893. године налазила православна ("грко-источна") црква посвећена Св. Науму, изнутра у добром стању, а споља "попуцала". Поред цркве постоји и парохијски дом, који се издаје у кирију, у добром је стању и годишње остварује приход од 250 ф. Ту се још налазе две куће, као црквена непокретност. У једној станују бесплатно учитељ и црквени "певац" (пијац) Јован Јовановић. Њему поред бесплатног стана припада као награда за рад, и 300 ф. у новцу годишње. Та зграда је у лошијем стању, а у њој станује је и црквењак. Друга кућа се налази иза у "Наги хид" улици. У њему су под киријом четири дућана, који укупно дају у црквену касу 584 ф. аренде. Све те куће су покривене шиндром и осигуране од пожара. У црквену имовину спадају и две оранице, у Киш цекеру (ту је и виноград) и Пап мезу, који су издате у закуп. Црквени капитал од неколико хиљада форинти је даван у позајмицу појединцима у месту, па и самом председнку црквеном. Епархијска будимска духовна власт је 1894. године предложила да се тутор цркве у Унгвару разреши, те да се на Румуна, поп Аурела Моца пароха у Мишколцу пренесе његова надлежност.[4] Поп Моц је заиста постао "куратор" Унгварске парохијске филијале и успео је по налогу будимске Конзисторије да прода поменуту кућу у улици "Наги хид" са дућанима, за 7620 ф. Од попе је тражено да најпре врати црквене дугове и оправи црквени торањ склон паду, па да остатак да у штедионицу. Епархија је хтела да се у тој црквеној општини, у којој је све мање било Срба, имовина распрода и новац положи на црквени рачун.[5]

20. век[уреди]

Град 1902. године добију и прву електрану. Први светски рат доста је успорио напредак места. 10. септембра 1919. годинеЗакарпатија је постала део Чехословачке. По тријанонском споразуму 1920. године град остане део Чехословачке. Пред Други светски рат Чехословачку разделе минхенским споразумом Мађари и немачки Трећи рајх, тако за време 1938. до 1944. године постане део Хортијеве Мађарске. Град је ослободила совјетска Црвена армија, са две танковске колоне 27. октобра 1944. године. Након рата цела Закарпатија постане 1945. године део Совјетског Савеза. Распадом Совјетског Савеза 1991. године град постане део Украјине.

Клима[уреди]

Ужгород има има морску климу (Кепенова класификација климата: Cfb), и близу је до умереноконтиненталне климе (Кепенова класификација климе: Dfb), са променљивом зимом и топлим летом. Најхладнији месец је јануар, најтоплији је јул.[6] У просјеку Ужгород има 1950 сунчаних сати годишње.[7]

Река Уж
Грко-католичка црква у Музеју фолклорне архитектуре
Клима Ужгород
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 13,3
(55,9)
17,2
(63)
25,4
(77,7)
29,7
(85,5)
33,4
(92,1)
35,0
(95)
38,6
(101,5)
38,4
(101,1)
35,9
(96,6)
26,1
(79)
21,6
(70,9)
15,6
(60,1)
38,6
(101,5)
Максимум, °C (°F) 1,3
(34,3)
3,7
(38,7)
9,8
(49,6)
16,7
(62,1)
22,0
(71,6)
24,6
(76,3)
26,9
(80,4)
26,6
(79,9)
21,2
(70,2)
15,4
(59,7)
8,2
(46,8)
2,7
(36,9)
14,9
(58,8)
Просек, °C (°F) −1,7
(28,9)
−0,1
(31,8)
5,0
(41)
11,0
(51,8)
16,1
(61)
18,8
(65,8)
20,9
(69,6)
20,3
(68,5)
15,5
(59,9)
10,3
(50,5)
4,7
(40,5)
−0,2
(31,6)
10,1
(50,2)
Минимум, °C (°F) −4,8
(23,4)
−3,7
(25,3)
0,6
(33,1)
5,5
(41,9)
10,4
(50,7)
13,1
(55,6)
15,0
(59)
14,5
(58,1)
10,3
(50,5)
5,7
(42,3)
1,4
(34,5)
−3,0
(26,6)
5,4
(41,7)
Апсолутни минимум, °C (°F) −28,2
(−18,8)
−26,3
(−15,3)
−17,5
(0,5)
−6,2
(20,8)
−4,4
(24,1)
1,5
(34,7)
5,4
(41,7)
4,4
(39,9)
−2,2
(28)
−9,3
(15,3)
−21,8
(−7,2)
−24,7
(−12,5)
−28,2
(−18,8)
Количина падавина, mm (in) 53
(2,09)
50
(1,97)
43
(1,69)
49
(1,93)
74
(2,91)
76
(2,99)
80
(3,15)
74
(2,91)
72
(2,83)
56
(2,2)
57
(2,24)
68
(2,68)
752
(29,61)
Дани са кишом 11 10 13 15 16 16 15 13 13 13 14 13 162
Дани са снегом 14 12 5 1 0,03 0 0 0 0 0,3 5 12 49
Релативна влажност, % 82 76 67 62 65 68 67 69 73 76 80 83 72
Сунчани сати — месечни просек 59 87 142 190 246 249 274 253 192 151 63 46 1,952
Извор #2: NOAA (sun, 1961–1990)[7] [тражи се извор]}}-->


Саобраћај[уреди]

Ужгород је добро повезан са железницом, преко града Чоп за Мађарску и Словачку. Преко Чопа и Мукачева повезан је са градом Лавов (железница преко Карпата). Град има свој аеродром са редним летовима до Кијева. Аутобуске станице служе за Кошице, Будиумпешту, Лавов. За мање градове у околини служе мање маршрутке (комби превози).


Становништво[уреди]

У граду је 1941. године било 9576 Јевреја. После капитулације Мађарске у град су 19. марта 1944. године ушли Немци. Установили су Јуденрат са 2 гетоа. У мају 1944. године 5 железничких композиција је депортирало Јевреје у Аушвиц. Преживело је само неколико стотина ужгородских Јевреја.[8]

Према цензусу 1910. године у граду је било 16919 људи. 13590 (80.3%) је било Мађара, 1219 (7.2%) Словака, 1151 (6.8%) Немаца, 641 (3.8%) Русина и 1,6 % Чеха. Околина Ужгорода је имала у то време 10541 (39.05%) Мађара, 9908 (36.71%) Словака и 5520 (20.45%) Русина.[9]

Према процени, у граду је 2012. године живело 116.556 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 2001. 2012.
90.995[10] 117.061[10] 117.317[10] 116.556[10]

Познати грађани[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ По некима мит или легенда
  2. ^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1838. године
  3. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1853. године
  4. ^ "Српски сион", Карловци 1894. године
  5. ^ "Српски сион", Карловци 1896. године
  6. 6,0 6,1 „Pogoda.ru.net”. Weather and Climate for Uzhhorod (на језику: руски). Приступљено 8. 2. 2017. 
  7. 7,0 7,1 „Uzgorod (Uzhhorod) Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 8. 2. 2017. 
  8. ^ Uzhhorod (Ungvár), Ukraine KehilaLink
  9. ^ Home page of - www.talmamedia.com
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступљено 10. 11. 2012. 


Партнерски градови[уреди]

  • Сату Маре, Бекешчаба, Њиређхаза, Сомбатхељ, Corvallis, Oregon, Дармштат, Кошице, Кросно, Јарослав, Москва, Орел, Пула, Михаловце

Спољашње везе[уреди]