Ужгород

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ужгород
укр. Ужгород, рус. Ужгород
Uzhhorod Total View 1.JPG
Панорама Ужгорода
Грб Застава
Основни подаци
Држава  Украјина
Област Закарпатска област
Основан 9. век
Становништво
Становништво (2012) 116.556 (процена)
Агломерација 3237
Густина становништва 2847 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 48°37′00″ СГШ; 22°18′00″ ИГД / 48.616667° СГШ; 22.3° ИГД / 48.616667; 22.3Координате: 48°37′00″ СГШ; 22°18′00″ ИГД / 48.616667° СГШ; 22.3° ИГД / 48.616667; 22.3
Временска зона UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Надморска висина 120 m
Површина 40 km2
Ужгород на мапи Украјине
Ужгород
Ужгород
Ужгород на мапи Украјине
Остали подаци
Градоначелник Богдан Андрејев
Поштански код 88000
Веб-сајт uzhgorod-city.org.ua
Покровски храм, у част палим борцима руске империје у Првом светском рату.

Ужгород (укр. Ужгород, мађ. Ungvár, слов. Užhorod) је град на крајњем западу Украјине. Главни је град Закарпатске области. Удаљен је 627 km од Кијева. Ужгород лежи на реци Уж по којој је град добио име. Према процени из 2012. у граду је живело 116.556 становника.

У граду живи 78% Украјинаца, 10% Русина, 7% Мађара и 2% Словака.

Име града[уреди]

Име је добио по реки Уж, која дели град на старији и нови део, док се назив город придодао из русинске речи за град город. Име Ужгород је добило тек у 20. веку, а прије тога звао се мађарко Унгвар (мађ. Ungvár), Ун- по реци Унг (река Уж) и -вар по тврђави мађ. vár.

Историја[уреди]

Средњи век[уреди]

Насеље су основали Словени, племе Белих Хрвата населило се на том месту у другој половини првог миленијума. Током 9. века утврђени град је разширио на утврђено феудално насеље, које је тада постало део Словенске кнежевине, на чијем челу је био принц Лаборец, [1] вазал Велике Моравске.895. године наше ере долазе угарски народи, са владаром Арпадом, оснивач је династије Арпадоваца, који насеље од Словениа и заузме. Кнез Лаборец је био поражен и на реки Лаборец (река још данас носи његово име) одсечена му је глава. По неким историчарима то је више мит, јер су тада Угри дошли на неосвојену земљу. По долазку Мађара насеље је почело да се развија. 1241-1242. моголски Бату-кан насеље спаљује. У 14. веку град се одупирао династији Анжувинаца. 1318. феудална племишка породица Другет за 360 година настави владање граду. За то време Филип Другет је подигао ужгородску тврђаву. Ужгород је 1460. постао краљевски, слбодан град.

Нови век[уреди]

У 16-17. веку, за време Тридесетогодишњег рата у граду је било много занатских радњи. Верски рат није изостао ни у граду, између католичких Хабзбурга (Аустрија) и протестантске Трансилваније (Мађари). 1646. потписана је унгварска унија (ужгородска унија); црковна унија где су се православни свештеники придружили грко-католичкој цркви по принципу Брестовске уније из 1596. Церемонија је обављена на Унгаврском граду од стране Ватикана. 1707. тврђави влада Ференц II Ракоци, вођа бунта против аустријских Хабзбурга. Буна је угушена 1711. када се мења и владар Ужгорода. У самој тврђави Ференц II Ракоци водио је преговоре са руским царом Петром Великим и Лујем XIV од Француске. Револуционарна традиција у Мађара се наставила до Аустријанаца и касније у 19. веку. 27. марта 1848. Ужгород је подржао Мађарску револуцију. 1869. град добије прву пилану. 28. аугуста 1872. отворена је железница Ужгород-Чоп, која је преко Чопа повезала са Будимпештом. 1886. отворена је фабрика намештаја Мундус. 1897. године добио је прву телеграфску линију са Будимпештом.

20. век[уреди]

Град 1902. добију и прву електрану. Први светски рат доста је успорио напредак места. 10. септембра 1919. Закарпатија је постала део Чехословачке. По тријанонском споразуму 1920. град остане део Чехословачке. Пред Други светски рат Чехословачку разделе минхенским споразумом Мађари и немачки Трећи рајх, тако за време 1938. до 1944. постане део Хортијеве Мађарске. Град је ослободила совјетска Црвена армија, са две танковске колоне 27. октобра 1944. године. Након рата цела Закарпатија постане 1945. део Совјетског Савеза. Распадом Совјетског Савеза 1991. град постане део Украјине.

Клима[уреди]

Ужгород има има морску климу (Кепенова класификација климата: Cfb), и близу је до умереноконтиненталне климе (Кепенова класификација климе: Dfb), са променљивом зимом и топлим летом. Најхладнији месец је јануар, најтоплији је јул.[2] У просјеку Ужгород има 1950 сунчаних сати годишње.[3]

Река Уж
Грко-католичка црква у Музеју фолклорне архитектуре
Клима Ужгород
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 13,3
(55,9)
17,2
(63)
25,4
(77,7)
29,7
(85,5)
33,4
(92,1)
35,0
(95)
38,6
(101,5)
38,4
(101,1)
35,9
(96,6)
26,1
(79)
21,6
(70,9)
15,6
(60,1)
38,6
(101,5)
Максимум, °C (°F) 1,3
(34,3)
3,7
(38,7)
9,8
(49,6)
16,7
(62,1)
22,0
(71,6)
24,6
(76,3)
26,9
(80,4)
26,6
(79,9)
21,2
(70,2)
15,4
(59,7)
8,2
(46,8)
2,7
(36,9)
14,9
(58,8)
Просек, °C (°F) −1,7
(28,9)
−0,1
(31,8)
5,0
(41)
11,0
(51,8)
16,1
(61)
18,8
(65,8)
20,9
(69,6)
20,3
(68,5)
15,5
(59,9)
10,3
(50,5)
4,7
(40,5)
−0,2
(31,6)
10,1
(50,2)
Минимум, °C (°F) −4,8
(23,4)
−3,7
(25,3)
0,6
(33,1)
5,5
(41,9)
10,4
(50,7)
13,1
(55,6)
15,0
(59)
14,5
(58,1)
10,3
(50,5)
5,7
(42,3)
1,4
(34,5)
−3,0
(26,6)
5,4
(41,7)
Апсолутни минимум, °C (°F) −28,2
(−18,8)
−26,3
(−15,3)
−17,5
(0,5)
−6,2
(20,8)
−4,4
(24,1)
1,5
(34,7)
5,4
(41,7)
4,4
(39,9)
−2,2
(28)
−9,3
(15,3)
−21,8
(−7,2)
−24,7
(−12,5)
−28,2
(−18,8)
Количина падавина, mm (in) 53
(2,09)
50
(1,97)
43
(1,69)
49
(1,93)
74
(2,91)
76
(2,99)
80
(3,15)
74
(2,91)
72
(2,83)
56
(2,2)
57
(2,24)
68
(2,68)
752
(29,61)
Дани са кишом 11 10 13 15 16 16 15 13 13 13 14 13 162
Дани са снегом 14 12 5 1 0,03 0 0 0 0 0,3 5 12 49
Релативна влажност, % 82 76 67 62 65 68 67 69 73 76 80 83 72
Сунчани сати — месечни просек 59 87 142 190 246 249 274 253 192 151 63 46 1,952
Извор #1: Pogoda.ru.net[2]
Извор #2: NOAA (sun, 1961–1990)[3]

Саобраћај[уреди]

Ужгород је добро повезан са железницом, преко града Чоп за Мађарску и Словачку. Преко Чопа и Мукачева повезан је са градом Лавов (железница преко Карпата). Град има свој аеродром са редним летовима до Кијева. Аутобуске станице служе за Кошице, Будиумпешту, Лавов. За мање градове у околини служе мање маршрутке (комби превози).


Становништво[уреди]

У граду је 1941. било 9576 Јевреја. После капитулације Мађарске у град су 19. марта 1944. ушли Немци. Установили су Јуденрат са 2 гетоа. У мају 1944. 5 железничких композиција је депортирало Јевреје у Аушвиц. Преживело је само неколико стотина ужгородских Јевреја.[4]

Према цензусу 1910. у граду је било 16919 људи. 13590 (80.3%) је било Мађара, 1219 (7.2%) Словака, 1151 (6.8%) Немаца, 641 (3.8%) Русина и 1,6 % Чеха. Околина Ужгорода је имала у то време 10541 (39.05%) Мађара, 9908 (36.71%) Словака и 5520 (20.45%) Русина.[5]

Према процени, у граду је 2012. живело 116.556 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 2001. 2012.
90.995[6] 117.061[6] 117.317[6] 116.556[6]

Познати грађани[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. По некима мит или легенда
  2. 2,0 2,1 „Pogoda.ru.net”. Weather and Climate for Uzhhorod (на језику: руски). Приступљено 8. 02. 2017. 
  3. 3,0 3,1 „Uzgorod (Uzhhorod) Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 8. 02. 2017. 
  4. Uzhhorod (Ungvár), Ukraine KehilaLink
  5. Home page of - www.talmamedia.com
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступљено 10. 11. 2012. 

Спољашње везе[уреди]