Ужгород

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ужгород
укр. Ужгород
Uzhhorod Total View 1.JPG
Панорама Ужгорода
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Украјина
ОбластЗакарпатска област
Основан9. век
Становништво
Становништво
 — 2012.116.556 (процена)
 — густина2.847 ст./km2
Агломерација3237
Географске карактеристике
Координате48°37′00″ СГШ; 22°18′00″ ИГД / 48.616667° СГШ; 22.3° ИГД / 48.616667; 22.3Координате: 48°37′00″ СГШ; 22°18′00″ ИГД / 48.616667° СГШ; 22.3° ИГД / 48.616667; 22.3
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина120 м
Површина40 км2
Ужгород на мапи Украјине
Ужгород
Ужгород
Ужгород на мапи Украјине
Остали подаци
ГрадоначелникБогдан Андрејев
Поштански број88000
Регистарска ознакаAO
Веб-сајт
uzhgorod-city.org.ua
Покровски храм, у част палим борцима руске империје у Првом светском рату.

Ужгород (укр. Ужгород, мађ. Ungvár, слов. Užhorod) град је на крајњем западу Украјине. Главни је град Закарпатске области. Удаљен је 627 km од Кијева. Ужгород лежи на реци Уж по којој је град добио име. Према процени из 2012. у граду је живело 116.556 становника.

У граду живи 78% Украјинаца, 10% Русина, 7% Мађара и 2% Словака.

Име града[уреди]

Име је добио по реки Уж, која дели град на старији и нови део, док се назив город придодао из русинске речи за град город. Име Ужгород је добило тек у 20. веку, а прије тога звао се мађарко Унгвар (мађ. Ungvár), Ун- по реци Унг (река Уж) и -вар по тврђави мађ. vár.

Историја[уреди]

Средњи век[уреди]

Насеље су основали Словени, племе Белих Хрвата населило се на том месту у другој половини првог миленијума. Током 9. века утврђени град је разширио на утврђено феудално насеље, које је тада постало део Словенске кнежевине, на чијем челу је био принц Лаборец, [1] вазал Велике Моравске.895. године наше ере долазе угарски народи, са владаром Арпадом, оснивач је династије Арпадоваца, који насеље од Словениа и заузме. Кнез Лаборец је био поражен и на реки Лаборец (река још данас носи његово име) одсечена му је глава. По неким историчарима то је више мит, јер су тада Угри дошли на неосвојену земљу. По долазку Мађара насеље је почело да се развија. 1241-1242. моголски Бату-кан насеље спаљује. У 14. веку град се одупирао династији Анжувинаца. 1318. феудална племишка породица Другет за 360 година настави владање граду. За то време Филип Другет је подигао ужгородску тврђаву. Ужгород је 1460. постао краљевски, слободан град.

Нови век[уреди]

У 16-17. веку, за време Тридесетогодишњег рата у граду је било много занатских радњи. Верски рат није изостао ни у граду, између католичких Хабзбурга (Аустрија) и протестантске Трансилваније (Мађари). 1646. потписана је унгварска унија (ужгородска унија); црковна унија где су се православни свештеники придружили грко-католичкој цркви по принципу Брестовске уније из 1596. Церемонија је обављена на Унгаврском граду од стране Ватикана. 1707. године тврђави влада Ференц II Ракоци, вођа бунта против аустријских Хабзбурга. Буна је угушена 1711. када се мења и владар Ужгорода. У самој тврђави Ференц II Ракоци водио је преговоре са руским царом Петром Великим и Лујем XIV од Француске. Револуционарна традиција у Мађара се наставила до Аустријанаца и касније у 19. веку. 27. марта 1848. године Ужгород је подржао Мађарску револуцију.

Године 1869. град добије прву пилану. 28. аугуста 1872. године отворена је железница Ужгород-Чоп, која је преко Чопа повезала са Будимпештом. 1886. године отворена је фабрика намештаја Мундус. 1897. године добио је прву телеграфску линију са Будимпештом.

Срби у Унгвару током 18-19. века[уреди]

У граду је за време Јозефинске реформе било известан број богатих Срба, који су имали потребу да саграде православни храм. Аустријски престолонаследник царевић Јосиф II им је током посете граду дозволио да граде православну цркву у месту. [2] Ту се по извештају 1893. године налазила православна ("грко-источна") црква посвећена Св. Науму.[3] Унгвар је био далеко од груписани српских места, са малим бројем верника, али је то била богата парохијска филијала, парохије у Мишколцу.

Број православних Срба у Унгвару (по подацима за истоимену жупанију) је био мали и лагано опадао. Тако је 1797. године ту живело 87 становника, да би 1867. године српски живаљ бројао само 60 душа.[4] Епархија је намеравала да се у тој црквеној општини, у којој је све мање било Срба, имовина распрода и новац положи на црквени рачун.[5]

Године 1851. у Унгвару је било више претплатника "Сербског летописа" у издању Матице српске из Пеште. Купили су оба броја из те године: Василије Поповић епископ Мункачки и доктор филозофије, Михаило Ђеречки земљедржац "от Ђерека" и саветник Ужгородске жупаније, Јосип Каткић капетан и каваљер, Јован Љаховић Велики судија Ужгородске жупаније, Андреј Љаховић начелник Округа Собранског, Филарет Дожић јеромонах манастира Кувеждина и администратор православне парохије Унгварске.[6]

20. век[уреди]

Град 1902. године добију и прву електрану. Први светски рат доста је успорио напредак места. 10. септембра 1919. године Закарпатија је постала део Чехословачке. По тријанонском споразуму 1920. године град је остао део Чехословачке. Постојала је између два светска рата "Прикарпатска Русија" са главним градом Ужгородом. Њен гувернер (трећи по реду) је почетком 1938. године био Константин Храбар.[7] Пред Други светски рат Чехословачка је подељена минхенским споразумом између Мађара и немачког Трећег рајха, тако је за време од 1938. до 1944. године град био део Хортијеве Мађарске. Град је ослободила совјетска Црвена армија, са две танковске колоне 27. октобра 1944. године. Након рата цела Закарпатија је 1945. године ушла у састав Совјетског Савеза. Распадом Совјетског Савеза 1991. године град је постао део Украјине.

Клима[уреди]

Ужгород има има морску климу (Кепенова класификација климата: Cfb), и близу је до умереноконтиненталне климе (Кепенова класификација климе: Dfb), са променљивом зимом и топлим летом. Најхладнији месец је јануар, најтоплији је јул.[8] У просјеку Ужгород има 1950 сунчаних сати годишње.[9]

Река Уж
Грко-католичка црква у Музеју фолклорне архитектуре
Клима Ужгород
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 13,3
(55,9)
17,2
(63)
25,4
(77,7)
29,7
(85,5)
33,4
(92,1)
35,0
(95)
38,6
(101,5)
38,4
(101,1)
35,9
(96,6)
26,1
(79)
21,6
(70,9)
15,6
(60,1)
38,6
(101,5)
Максимум, °C (°F) 1,3
(34,3)
3,7
(38,7)
9,8
(49,6)
16,7
(62,1)
22,0
(71,6)
24,6
(76,3)
26,9
(80,4)
26,6
(79,9)
21,2
(70,2)
15,4
(59,7)
8,2
(46,8)
2,7
(36,9)
14,9
(58,8)
Просек, °C (°F) −1,7
(28,9)
−0,1
(31,8)
5,0
(41)
11,0
(51,8)
16,1
(61)
18,8
(65,8)
20,9
(69,6)
20,3
(68,5)
15,5
(59,9)
10,3
(50,5)
4,7
(40,5)
−0,2
(31,6)
10,1
(50,2)
Минимум, °C (°F) −4,8
(23,4)
−3,7
(25,3)
0,6
(33,1)
5,5
(41,9)
10,4
(50,7)
13,1
(55,6)
15,0
(59)
14,5
(58,1)
10,3
(50,5)
5,7
(42,3)
1,4
(34,5)
−3,0
(26,6)
5,4
(41,7)
Апсолутни минимум, °C (°F) −28,2
(−18,8)
−26,3
(−15,3)
−17,5
(0,5)
−6,2
(20,8)
−4,4
(24,1)
1,5
(34,7)
5,4
(41,7)
4,4
(39,9)
−2,2
(28)
−9,3
(15,3)
−21,8
(−7,2)
−24,7
(−12,5)
−28,2
(−18,8)
Количина падавина, mm (in) 53
(2,09)
50
(1,97)
43
(1,69)
49
(1,93)
74
(2,91)
76
(2,99)
80
(3,15)
74
(2,91)
72
(2,83)
56
(2,2)
57
(2,24)
68
(2,68)
752
(29,61)
Дани са кишом 11 10 13 15 16 16 15 13 13 13 14 13 162
Дани са снегом 14 12 5 1 0,03 0 0 0 0 0,3 5 12 49
Релативна влажност, % 82 76 67 62 65 68 67 69 73 76 80 83 72
Сунчани сати — месечни просек 59 87 142 190 246 249 274 253 192 151 63 46 1,952
Извор #1: Pogoda.ru.net[8]
Извор #2: NOAA (sun, 1961–1990)[9]


Саобраћај[уреди]

Ужгород је добро повезан са железницом, преко града Чоп за Мађарску и Словачку. Преко Чопа и Мукачева повезан је са градом Лавов (железница преко Карпата). Град има свој аеродром са редним летовима до Кијева. Аутобуске станице служе за Кошице, Будиумпешту, Лавов. За мање градове у околини служе мање маршрутке (комби превози).

Становништво[уреди]

У граду је 1941. године било 9576 Јевреја. После капитулације Мађарске у град су 19. марта 1944. године ушли Немци. Установили су Јуденрат са 2 гетоа. У мају 1944. године 5 железничких композиција је депортирало Јевреје у Аушвиц. Преживело је само неколико стотина ужгородских Јевреја.[10]

Према цензусу 1910. године у граду је било 16919 људи. 13590 (80.3%) је било Мађара, 1219 (7.2%) Словака, 1151 (6.8%) Немаца, 641 (3.8%) Русина и 1,6 % Чеха. Околина Ужгорода је имала у то време 10541 (39.05%) Мађара, 9908 (36.71%) Словака и 5520 (20.45%) Русина.[11]

Према процени, у граду је 2012. године живело 116.556 становника.

Демографија
1979.1989.2001.2012.
90.995[12]117.061[12]117.317[12]116.556[12]

Партнерски градови[уреди]

Познати грађани[уреди]

  • Владимир Коман, фудбалер
  • Јанош Ердељи, песник, критик, филозоф, етнограф
  • Шломо Гансфрид, рабин
  • Јожеф Каспарек, одвјетник у Пољској, историчар
  • Михаил Копелман, виолиниста
  • Јожеф л. Кун, судац у САД
  • Самуел Липшиц, шахиста
  • Јожеф Сабо, совјетски фудбалер
  • Авгуштин Волошин, политик, учитељ, есејист
  • Анатолиј Затин, композитор, пианист
  • Григориј Жаткович, први гувернер Закарпатије (после Првог светског рата)
  • Роман Лика, мис Украјине 2007.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ По некима мит или легенда
  2. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1853. године
  3. ^ "Српски сион", Карловци 1894. године
  4. ^ "Гласник Друштва србске словесности", Београд 1872.
  5. ^ "Српски сион", Карловци 1896. године
  6. ^ "Сербски летопис за 1851.", Будим 1851.
  7. ^ "Правда", Београд 16. јануар 1938.
  8. 8,0 8,1 „Pogoda.ru.net”. Weather and Climate for Uzhhorod (на језику: руски). Приступљено 8. 2. 2017. 
  9. 9,0 9,1 „Uzgorod (Uzhhorod) Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 8. 2. 2017. 
  10. ^ Uzhhorod (Ungvár), Ukraine KehilaLink
  11. ^ Home page of - www.talmamedia.com
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступљено 10. 11. 2012. 

Спољашње везе[уреди]