Јована I Напуљска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јована I Напуљска
Jeanne Ière de Naples, dite la Reine Jeanne, comtesse de Provence.jpg
Јована I Напуљска
Датум рођења 1326. или 1328.
Место рођења Напуљ
Датум смрти 12. мај 1382.(1382-05-12) (53/54 год.)
Место смрти Сан Феле
Династија Капетанска династија Анжу
Отац Charles, Duke of Calabria
Мајка Марија Валоа, војвоткиња Калабрије
Супружник James IV of Majorca, Andrew, Duke of Calabria, Louis, Prince of Taranto, Otto, Duke of Brunswick-Grubenhagen
Потомство Catherine of Naples, Frances of Naples, Charles Martel, Duke of Calabria
Краљица Напуља
Претходник Роберт Напуљски
Наследник Карло III Напуљски

Јована I Напуљска (итал. Giovanna I di Napoli; 1326.[1] или 1328[2]12. мај 1382) је била краљица Напуља (1343—1382) и титуларна краљица Јерусалима.

Крунисање[уреди]

Ћерка је Карла Калабријског (који је био најстарији син Роберта Напуљског) и Марије Валуа, сестре француског краља Филипа VI. Када је имала 7 година 1334. заручена је за шестогодишњег рођака Андрију Калабријског из мађарског огранка Анжујаца. Андрија Калабријски је био син Карла Роберта и млађи брат Лудовика I Анжујског.

Када је Роберт Напуљски умро 1343. без мушких наследника, оставио је опоруку по којој Андрија Калабријски треба бити крунисан као краљ Напуља.

Јована I Напуљска се уз помоћ напуљског племства опирала опоруци, што је довело до нереда. Умешао се и папа Клемент VI, који је послао кардинала Америка, да поништи Робертову опоруку и да привремено преузме контролу над Напуљском краљевином. Кардинал је крунисао Јовану Напуљску у Риму 1344. године.[2] Андрија Калабријски је убијен 1345, вероватно по Јованином наређењу.[3] Јована се после тога удавала још три пута.

Сукоби међу Анжујцима[уреди]

Током њене власти долази до жестоких политичких сукоба међу Анжујцима. Убиство Андрије Калабријског изазвало је мржњу мађарских Анжујаца и доводи до инвазије, коју предводи Лудовик I Анжујски. Њен рођак Филип II Тарантски оставља јој право на Ахајску кнежевину. Отворила је 1347. у Авињону велики бордел, који је опслуживао богаташе и племиће из целе Европе. Касније је морала да папи прода све некретнине у Авињону и оконча зараду на борделима у Авињону.

Свргавање са трона[уреди]

Подржавала је Авињонско папство током периода Западне шизме. Француска јој је била савезник, а усвојила је и Луја I Анжујског (сина од Јована II Доброг) као свог наследника. Француска и антипапа Клемент VII рачунали су на Напуљску краљевину као упориште у случају ратног решавања проблема западне шизме. Због тога папа Урбан VI проглашава да Јована више није краљица и додељује Напуљску краљевину Карлу III Напуљском, који је био њен усвојени наследник. Уз мађарску помоћ Карло III Напуљски је заузео Напуљ и утамничио Јовану Напуљску. Дао је да је удаве у затвору 12. маја 1382. године.

Наставак сукоба две гране Анжујаца око Напуља[уреди]

Карло III Напуљски је постао нови краљ, а следећих неколико декада настављени су ратови око наслеђивања. Лудовик I Анжујски није признао Карла III Напуљског за краља Напуља, па је водио ратове против Карла. Луј је запосео Провансу и Форкалкије, који су били у саставу Напуљске краљевине. Филип II Тарантски је с друге стране поново након Јованине смрти полагао право на Ахајску кнежевину.

Александар Дима Отац је написао роман Јована Напуљска.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Карло I Анжујски
 
 
 
 
 
 
 
8. Карло II Напуљски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Беатрис од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
4. Robert of Naples
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Стефан V Угарски
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Угарска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Јелисавета Куманка
 
 
 
 
 
 
 
2. Charles, Duke of Calabria
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ђауме I од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
10. Пере III од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Јоланда од Угарске
 
 
 
 
 
 
 
5. Yolanda of Aragon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Манфред Сицилијански
 
 
 
 
 
 
 
11. Констанца од Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Беатриче Савојска
 
 
 
 
 
 
 
1. Јована I Напуљска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Луј IX
 
 
 
 
 
 
 
12. Филип III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Маргарета од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
6. Шарл Валоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Ђауме I од Арагона (= 20)
 
 
 
 
 
 
 
13. Изабела Арагонска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Јоланда од Угарске (= 21)
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Валоа, војвоткиња Калабрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Guy III, Count of Saint-Pol
 
 
 
 
 
 
 
14. Guy IV, Count of Saint-Pol
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Matilda of Brabant
 
 
 
 
 
 
 
7. Mahaut of Châtillon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. John II, Duke of Brittany
 
 
 
 
 
 
 
15. Marie of Brittany
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Beatrice of England
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. Panache, Madame (1824). „Historical life of Joanna of Sicily: queen of Naples and countess of Provence”. London, UK: Baldwin, Cradock, and Joy. стр. 109—111 (footnote 17). OCLC 679328015. Приступљено 2016-06-04. 
  2. 2,0 2,1 Steele (1910)
  3. Léonard (1954). стр. 347.

Литература[уреди]

  • Steele, Francesca (1910). The Beautiful Queen, Joanna I of Naples. New York: Dodd, Mead and Company. Приступљено 31 October 2014. 
  • Léonard, Émile-G (1954). Les Angevins de Naples. Paris: Presses universitaires de France. 

Спољашње везе[уреди]