Пређи на садржај

Јована I Напуљска

С Википедије, слободне енциклопедије
Јована I Напуљска
Јована I Напуљска
Лични подаци
Датум рођења1326. или 1328.
Место рођењаНапуљ,
Датум смрти12. мај 1382.(1382-05-12) (53/54 год.)
Место смртиСан Феле,
Породица
СупружникЂауме IV од Мајорке, Andrew, Duke of Calabria, Louis, Prince of Taranto, Otto, Duke of Brunswick-Grubenhagen
ПотомствоCatherine of Naples, Frances of Naples, Charles Martel, Duke of Calabria
РодитељиКарло Калабријски
Марија Валоа, војвоткиња Калабрије
ДинастијаДинастија Капета-Анжу
Краљица Напуља
ПретходникРоберт Напуљски
НаследникКарло III Напуљски

Јована I Напуљска (итал. Giovanna I di Napoli; 1326.[1] или 1328[2]—12. мај 1382) је била краљица Напуља (1343—1382) и титуларна краљица Јерусалима.

Крунисање

[уреди | уреди извор]

Ћерка је Карла Калабријског (који је био најстарији син Роберта Напуљског) и Марије Валуа, сестре француског краља Филипа VI. Када је имала 7 година 1334. заручена је за шестогодишњег рођака Андрију Калабријског из мађарског огранка Анжујаца. Андрија Калабријски је био син Карла Роберта и млађи брат Лудовика I Анжујског.

Када је Роберт Напуљски умро 1343. без мушких наследника, оставио је опоруку по којој Андрија Калабријски треба бити крунисан као краљ Напуља.

Јована I Напуљска се уз помоћ напуљског племства опирала опоруци, што је довело до нереда. Умешао се и папа Клемент VI, који је послао кардинала Америка, да поништи Робертову опоруку и да привремено преузме контролу над Напуљском краљевином. Кардинал је крунисао Јовану Напуљску у Риму 1344. године.[2] Андрија Калабријски је убијен 1345, вероватно по Јованином наређењу.[3] Јована се после тога удавала још три пута.

Сукоби међу Анжујцима

[уреди | уреди извор]

Током њене власти долази до жестоких политичких сукоба међу Анжујцима. Убиство Андрије Калабријског изазвало је мржњу мађарских Анжујаца и доводи до инвазије, коју предводи Лудовик I Анжујски. Њен рођак Филип II Тарантски оставља јој право на Ахајску кнежевину. Отворила је 1347. у Авињону велики бордел, који је опслуживао богаташе и племиће из целе Европе. Касније је морала да папи прода све некретнине у Авињону и оконча зараду на борделима у Авињону.

Свргавање са трона

[уреди | уреди извор]

Подржавала је Авињонско папство током периода Западне шизме. Француска јој је била савезник, а усвојила је и Луја I Анжујског (сина од Јована II Доброг) као свог наследника. Француска и антипапа Клемент VII рачунали су на Напуљску краљевину као упориште у случају ратног решавања проблема западне шизме. Због тога папа Урбан VI проглашава да Јована више није краљица и додељује Напуљску краљевину Карлу III Напуљском, који је био њен усвојени наследник. Уз мађарску помоћ Карло III Напуљски је заузео Напуљ и утамничио Јовану Напуљску. Дао је да је удаве у затвору 12. маја 1382. године.

Наставак сукоба две гране Анжујаца око Напуља

[уреди | уреди извор]

Карло III Напуљски је постао нови краљ, а следећих неколико декада настављени су ратови око наслеђивања. Лудовик I Анжујски није признао Карла III Напуљског за краља Напуља, па је водио ратове против Карла. Луј је запосео Провансу и Форкалкије, који су били у саставу Напуљске краљевине. Филип II Тарантски је с друге стране поново након Јованине смрти полагао право на Ахајску кнежевину.

Александар Дима Отац је написао роман Јована Напуљска.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Карло I Анжујски
 
 
 
 
 
 
 
8. Карло II Напуљски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Беатрис од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
4. Роберт Напуљски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Стефан V Угарски
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Угарска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Јелисавета Куманка
 
 
 
 
 
 
 
2. Карло Калабријски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ђауме I од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
10. Пере III од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Јоланда од Угарске
 
 
 
 
 
 
 
5. Yolanda of Aragon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Манфред Сицилијански
 
 
 
 
 
 
 
11. Констанца од Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Беатриче Савојска
 
 
 
 
 
 
 
1. Јована I Напуљска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Луј IX
 
 
 
 
 
 
 
12. Филип III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Маргарета од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
6. Шарл Валоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Ђауме I од Арагона (= 20)
 
 
 
 
 
 
 
13. Изабела Арагонска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Јоланда од Угарске (= 21)
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Валоа, војвоткиња Калабрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Guy III, Count of Saint-Pol
 
 
 
 
 
 
 
14. Guy IV, Count of Saint-Pol
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Матилда од Брабанта
 
 
 
 
 
 
 
7. Махо од Шатијона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Жан II, војвода Бретање
 
 
 
 
 
 
 
15. Marie of Brittany
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Беатрис Енглеска
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Panache, Madame (1824). „Historical life of Joanna of Sicily: queen of Naples and countess of Provence”. London, UK: Baldwin, Cradock, and Joy. стр. 109—111(footnote 17). OCLC 679328015. Приступљено 4. 6. 2016. 
  2. ^ а б Steele 1910.
  3. ^ Léonard 1954, стр. 347.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Steele, Francesca (1910). The Beautiful Queen, Joanna I of Naples. New York: Dodd, Mead and Company. Приступљено 31. 10. 2014. 
  • Léonard, Émile-G (1954). Les Angevins de Naples. Paris: Presses universitaires de France. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јована_I_Напуљска&oldid=27519609”