Пређи на садржај

Јожеф Ајзенхофер

С Википедије, слободне енциклопедије
Јожеф Ајзенхофер
(Eisenhoffer József)
Јожеф Ајзенхофер
Лични подаци
Датум рођења (1902-11-21)21. новембар 1902. (121 год.)
Место рођења Будимпешта, Аустроугарска
Датум смрти 13. фебруар 1945.(1945-02-13) (44 год.)
Место смрти Будимпешта,, К. Мађарска
Држављанство Мађарска мађарско
Позиција десно крило
Јуниорска каријера
1912—1917. Будимпешта ТК
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1917—1920. Хонвед Бп.
1920—1924. Ференцварош
1923—1924. → ФК Макаби Брно
1924—1926. ФК Хакоа Беч
1926—1928. ФК Бруклин вондерерс 90 (32)
1928—1929. ФК Хакоа Њујорк
1929. ФК Хакоа Бруклин 5 (3)
1929—1931. ФК Бруклин вондерерс 66 (16)
1931—1933. ФК Хакоа Беч 67 (21)
1932—1936. Олимпик Марсељ 58 (19)
1939—1941. Олимпик Марсељ 8 (2)
Репрезентативна каријера**
1920—1924. Мађарска 8 (17)
Тренерска каријера
1935—1938.
1938.		 Олимпик Марсељ
Ланс
1938—1941. Олимпик Марсељ
** Датум актуелизовања: 10. август 2024.

Јожеф Ајзенхофер (мађ. Eisenhoffer József, Aczél József)[1] је био мађарски фудбалер јеврејског порекла. Могао је да игра подједнако добро на неколико различитих позиција у тиму. Ајзенхофер је играо професионално у Мађарској, Аустрији, Француској и САД. Такође је шест сезона водио Олимпик из Марсеја и одиграо је осам утакмица за репрезентацију Мађарске. Био је члан мађарске олимпијске фудбалске репрезентације 1924. године.[2]

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Ајзенхофер је рођен у Будимпешти, у Мађарској. Преобративши се у јудаизам, почео је своју фудбалску каријеру када је потписао уговор са Будимпешта ТЦ 1912. Тада је имао дванаест година. Године 1917. прешао је у Кишпешт где је играо три сезоне. Године 1920. прелази у Ференцварош где је играо до 1924. године, уз позајмицу у Мекаби дес Брно током сезоне 1923–1924. Године 1924. прелази у истакнути аустријски јеврејски клуб Хакоа Беч.[3]

Године 1926. Хакоа је био на турнеји по Сједињеним Државама. Неколико играча је било импресионирано релативно високом платом и ниским антисемитизмом тамо. Сходно томе, неколико, укључујући Ајзенхофера, остало је у САД и потписало уговор са локалним клубовима. У јуну 1926. Нат Агар, власник Бруклин Вондерерса америчке фудбалске лиге, потписао је Ајзенхофера.[4] Играо је већину пет сезона, осим пет утакмица 1929. године.[5]

Године 1928, АСЛ је покренуо борбу са Фудбалском федерацијом Сједињених Држава за контролу фудбала у САД. Овај сукоб, познат као „Фудбалски рат“ довео је до тога да је УСФА прогласила АСЛ „лигом ван закона“. Када се то догодило, Ајзенхофер је већ одиграо осам утакмица у сезони 1928–1929, али је онда пешао у њујоршки Хакоа из потпуно признате Источне професионалне фудбалске лиге. Њујорк Хакоа је освојио Национални куп изазова 1929. године, а Ајзенхофер је постигао један гол у победи у првој утакмици над Сент Луис Медисон Кенелом. Када је АСЛ склопио мир са УСФА 1929, Њујорк Хакоа је ушао у АСЛ.

Ајзенхофер се сада вратио у лигу из које је побегао и са уговором који је још увек на снази са Вондерерсима. Агар је одмах тужио Ајзенфера због кршења уговора.[3] У међувремену, Ајзенхофер је одиграо пет утакмица са Хокоахом у АСЛ. У децембру 1929. тужба је повучена, а Ајзенхофер је кажњен са 500 долара и дозвољено му је да се врати Вондерерсима.[4] Ова међусобна битка је на крају уништила АСЛ и 1931. је пропала.

Ајзенхофер је напустио САД и вратио се у Аустрију где је потписао уговор са Хакоа из Беча. Беч га је 1933. послао у француску Лигу 1, Олимпик из Марсеја, где је завршио каријеру. Ајзенхофер је доживео значајан успех са Олимпиком, идући на Куп Француске 1934, 1935. и 1940. године. Док је Олимпик изгубио 1934, победио је следеће године.

Године 1935, Ајзенхофер је постао менаџер тима као и играч и одвео Олимпик до титуле првака 1936–1937. Такође је накратко управљао РЦ Ленсом 1938. пре него што се вратио у Олимпик. Каријеру је завршио једном утакмицом за Олимпик у сезони 1940–1941. Током совјетског ваздушног напада на Будимпешту 1944. је био рањен. Његова рана није лечена и на крају је довела до његове смрти.[5]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]
Реп. Мађарске 1924. Ференц Хирцер трећи са лева Карољ Фогл, Золтан Опата, Ференц Хирцер, Рудолф Јени, Јожеф Ајзенхофер, Бела Гутман, Ђула Манди, Габор Обиц, Јожеф Браун, Ђерђ Орт, голман Јанош Бири и селектор Ђула Киш

Ајзенхофер је одиграо осам утакмица за мађарску репрезентацију између 1920. и 1924. Године 1924. био је члан мађарског олимпијског тима. Одиграо је две утакмице првог кола и постигао један гол у победи Мађарске над Пољском.[6]

Достигнућа

[уреди | уреди извор]

Клуб

[уреди | уреди извор]

Тренер

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Јожеф Ацел (-Ајзенхофер)”. Sports-Reference.com. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 13. 6. 2016. 
  2. ^ „József Eisenhoffer”. Olympedia. Приступљено 23. 8. 2021. 
  3. ^ „Глобе, 15. август 1929.”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2009. г. 
  4. ^ „Глоб, 19. децембар 1929.”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2009. г. 
  5. ^ „Јожеф Ајзенхофер, тренер-играч и легенда | OM”. www.om.fr (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-25. 
  6. ^ „Олимпијски фудбалски турнир Париз 1924: Извештај са утакмице: Мађарска - Пољска”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 14. 6. 2010. г. „Joszef EISENHOFFER” 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јожеф_Ајзенхофер&oldid=28352564”