Јурај Тушјак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јурај Тушјак
Датум рођења(1935-01-26)26. јануар 1935.
Место рођењаБачки Петровац
  Краљевина Југославија
Датум смрти17. јануар 1986.(1986-01-17) (50 год.)
Место смртиИришки Венац
  СФРЈ

Јурај Тушјак (svk. Juraj Tušiak; Бачки Петровац, 26. јануар 1935Иришки Венац, 17. јануар 1986) био је словачки песник, прозни писац и преводилац.

Биографија[уреди]

Образовање[уреди]

Завршио је гимназију „Јан Колар” у родном месту (1953). Потом је студирао на Педагошком факултету у Новом Саду (1954-1956).

Учитељ[уреди]

Неко време је предавао у основним школама, а затим се посветио новинарском и уредничком раду. Као учитељ радио је у школама у Челареву (1956-59), Бачком Петровцу (1959-60) и Маглићу (1960-63).[1]

Фотографија (с лева на десно) Павела Мучаја (песника, прозног писца и аутора за децу), Данијела Пиксиадеса (учитеља и књижевника), Михала Бабинке (књижевника, новинара и преводиоца) и Јураја Тушјака (око 1960. године)

Новинар и уредник[уреди]

У листу Hlas Ľudu прво је био новинар (1953-54), па уредник у два наврата (1963-67, док се редакција још налазила у Бачком Петровцу и 1967-70, по преласку редакције у Нови Сад).

Уређивао је и омладински часопис Vzlet (1970-72), књижевни часопис Nový život (од 1972) и дечији часопис Naši pionieri (касније Pionieri) (од 1963. године; од 1973. постао је главни уредник).[1]

Књижевно стваралаштво[уреди]

Објавио је збирке поезије Maliny v januári (1962), Modrá báseň (1977), збирку четири приповетке Krčma (1973), књиге поезије посвећене деци Za priehršť radosti (1959), Jednoduché slová (1969), Otčina (1982) и збирке приповедака, бајки и кратке прозе (O bielom jeleňovi, 1961; Maximilián v meste, 1971; Muška Svetluška a hračky, 1972; Postavím si kaštieľ vežičkový, 1973; Štvrtácka jar, 1975; Cirkus Pikolo a iné, 1978; Kráľovské rozprávky, 1981; Čarodejný zvonček, 1986).

Године 1985. објавио је избор својих песама и бајки за децу под називом Zelený zajko. Бројне песме и кратка проза Тушјака су уврштени у антологије за децу, уџбенике и читанке.[1]

Преводилаштво[уреди]

Бавио се и превођењем са српскохрватског, словеначког, русинског, чешког и словачког. На српскохрватски је превео дела Prázdniny so strýcom Rafaelom Винцента Шикуле (1974) и Zbojnícka mladosť Људа Ондрејова (1982). Објавио је и словачки превод антологије русинских приповедака.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Juraj Tušiak”. slovackizavod.org.rs/. 

Спољашње везе[уреди]