Љиљана Дугалић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Љиљана Дугалић
DugalicLjiljana.jpg
Љиљана Дугалић
Датум рођења1959.
Место рођењаИнђија
 ФНР Југославија
НаградеВенац Лазе Костића
Андрићева награда
Српска култура
Grb Nemanjica mini transparent.png
Живот и обичаји
Уметност
Образовање и наука
Издаваштво и медији
Споменици
Разно

Љиљана Дугалић (1959, Инђија) је српски песник, приповедач, есејист и документариста.

Оснивач је и председник Удружења Колевка или Мајка које се бави афирмацијом дружељубља између деце и особа са инвалидитетом и деце и особа без сличних сметњи. Живи у Београду. Члан је Српског књижевног друштва. [1]

Објављена дела[уреди]

Књиге поезије[уреди]

  • Иза бордо капије (Књижевна заједница Новог Сада, 1990),
  • Дрво сред врта (БИГЗ, 1992),
  • Реквијем за свица (Књижевна заједница Новог Сада, 1993),
  • Катедрала у коферу (Плато, 2002), диптих-збирка раних, путописних песама Љ. Д. и слика Душана Јевтовића (1951-2000), проф. Факултета ликовних уметности у Београду. Иначе, корице свих њених књига илустроване су репродукцијама слика овог сликара.[2]

Књиге за децу[уреди]

  • Лука у чаробном дворишту (Знамење, Пирот, 2013),[3] друго издање књиге је изашло 2015. године у издању „Дуга Књига“ из Сремских Карловаца.
  • Лукин камени брод, друга књига из едиције о Луки (Дуга књига, Сремски Карловци, 2015),

Књиге прозе[уреди]

  • Рам (Нолит, 1995),
  • Човек из (Плато, 2001),
  • Акт (Ауторско издање, 2007), [4]
  • Цртеж на длану (Стубови културе, 2009) [5]

Друга дела[уреди]

  • Распето Косово, сарадник је на тексту ове публикације (издавач Рашко-призренска епархија). Публикација од 1999. године има више издања на свим важнијим светским језицима и на албанском, у тиражу од неколико десетина хиљада примерака. У публикацији су сабране фотографије о насилно порушеним српским, православним храмовима на Косову и Метохији.
  • De routes et de reves - Путевима и Сновима, art-book, ументичка књига (Centre de diffusion Presse Papier, Trois-Rivieres, Canada, 2008), коауторство с песникињом Моник Жито, сликарком Елизабет Матје и сликарком и графичарком Биљаном Вуковић. Уметничка књига поред радова наведених сликарки садржи и реликвије из манастира Студенице и сувенире из Вишеграда.
  • У шведском часопису ARTES (Стокхолм, 1998) преведене су јој и објављене приче, док је поезија уведена у антологију српске поезије објављене на руском језику у двојезичном издању (Москва, 2005). Налази се у прегледу српске поезије објављене 2008. године у италијанском часопису Trasse, Пескара. Публицистика јој је објављена у италијанском часопису Eupolis, 2007.
  • Пише записе, есеје, репортаже, новинске чланке и објављује их у свим значајним књижевним часописима, ревијама и новинама на српском језику.
  • Аутор је документарних, радио записа емитованих у емисији Говори да бих те видео на Радио Београду 2 и серијала у дневним новинама о животу патријарха српског г. Павла.
  • Сценариста је и продуцент документарног филма Извините што касним с темом инклузије. Филм је награђен Наградом публике на Међународном филмском фестивалу БОСИ 2010.
  • Од 2012. године приређује Црквени гласник цркве Светог Симеона Мироточивог на Новом Београду.[6]
  • Приредила публикацију „Покренимо се! повежимо се!“, у питању је документарни дијалог на тему инклузије с поднасловом: Да не губимо време, чији је издавач НВО „Помоћ породици“, Београд 2013.

Организатор програма[уреди]

  • Недеље задужбинарства – Твоје од Твојих,
  • Никољданског дечјег сабора и других хуманитарних акција.

Награде[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]