Љубичаста гљивица

С Википедије, слободне енциклопедије

Љубичаста гљивица
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
L. amethystina
Биномно име
Laccaria amethystina
Синоними
Laccaria laccata var. amethystina (Cooke) Rea

Љубичаста гљивица (лат. Laccaria amethystina) врста је јарко обојене гљиве која припада фамилији Hydnangiaceae, реду Agaricales. Распрострањена је у Европи, Азији и већем делу Северне Америке. Микоризна је гљива. Насељава листопадне шуме (букове, храстове), а може се пронаћи и у четинарским, као и мешовитим шумама. Одговара јој влажно земљиште. Често расте на маховини или на иглицама четинара. Расте у групи, на веома малом простору их може бити и по неколико десетина. Плодоноси од лета до краја јесени. Јестива и честа врста. Име рода коме припада Laccaria на персијском значи обојен и све гљиве овог рода су јарке боје.[1] Име врсте amethystina је добила по драгом камену аметисту, услед сличне обојености.[2]

Опис плодног тела[уреди | уреди извор]

Клобук је љубичасте боје, по сувом времену бледи. Док је млада конвексан је, затим постаје раван. У средини је често удубљен, руб подвијен, неправилан, заталасан. Пречник клобука је 2—6 центиметара. Дршка је идентичне обојености као и клобук, вијугава, танка и висока до 12 центиметара. У почетку је пуна, а затим шупља. Листићи су танки, размакнути, срасли уз дршку или се спуштају низ њу. Љубичасте боје. Могу попримити беличасту боју од спора. Месо је танко, светлије љубичасте боје, без израженог укуса и мириса. Не губи боју приликом кувања.

Микроскопија[уреди | уреди извор]

Споре су округле са бодљама, 9—11 x 7,5—9,5 µm.[3] Отисак спора је беле боје.

Јестивоот[уреди | уреди извор]

Цела гљива је јестива, мада се обично користи као додатак јелу јер нема велику вредност. Често се користи као украс јелима јер кувањем не губи љубичасту боју. Треба бити на опрезу јер на загађеном земљишту акумулира арсен.

Хемијске реакције[уреди | уреди извор]

Са КОХ реагује тако да клобук поприма браонкасту боју.

Сличне врсте[уреди | уреди извор]

Због своје јарке обојености готово је немогуће побркати ову врсту са неком другом. Међутим, старији, бледи примерци се могу помешати са отровном гљивом Inocybe geophylla var. liliacina. Најлакше их је разликовати по томе што отровни двојник има прстен на дршци, док га љубичаста гљивица никада нема.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Rogers, R. & Solomon, P.W. (2011): The Fungal Pharmacy: The Complete Guide to Medicinal Mushrooms and Lichens of North America. Books
  2. ^ Gligić V. (1959)Etimološki rečnik gljiva. Sarajevo: "Veselin Masleša"
  3. ^ „Boletus.hr - Baza Gljiva - Prikaz gljive[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 16. 09. 2017. г. Приступљено 16. 09. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Uzelac B. BGV Logic Beogad, 2009.
  • Mushrooms. Phillips R. Macmillan London, 2006
  • Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba.Flik M. Marso Beograd, 2010
  • Atlas gljiva. Giuseppe P. Prosvejta Zagreb, 1997

Спољашње веѕе[уреди | уреди извор]

  1. http://bioras.petnica.rs/home.php Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2017)
  2. http://www.indexfungorum.org/
  3. http://www.plantea.com.hr/ljubicasta-gljivica/
  4. http://www.naturefg.com/pages/fu-basidiomycota2.htm
  5. https://web.archive.org/web/20171230060313/http://www.wildfooduk.com/mushroom-guides/amethyst-deciever-mushroom/
  6. http://www.indexfungorum.org/names/NamesRecord.asp?RecordID=303338