Људски скелет

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Људски скелет
Детаљи
Идентификатори
Грчкиσκελετός
TAA02.0.00.000
Анатомска терминологија

Људски скелет је унутрашња стрктура подршке људског тијела. Састоји се од око 270 костију при рођењу, при чему се укупан број костију код одраслих смањи на око 206 костију након што се неке кости срасту заједно.[1] Коштана маса костура достиже максималну густину око 21. године живота. Људски скелет се може подијелити на аксијални и апендикуларни скелет.[2] Аксијални скелет састоји се од лобање, кичменог стуба и грудног коша, са укупно 80 костију. Апендикуларни скелет, који је причвршћен на аксијални скелет, чине кости удова, лопатице и карлице, са укупно 126 костију.

Људски скелет обавља шест главних функција: подршка, кретање, заштита, производња крвних ћелија, складиштење минерала и ендокрина регулација.

Људски скелет није тако полно диморфан као код многих других врста примата, али постоје суптилне разлике међу половима у морфологији лобање, зуба, дугих костију и карлице. Уопште, женски скелетни елементи имају тенденцију да буду мањи и мање робусни од одговарајућих мушких елемената у одређеној популацији. Женска карлица се такође разликује од мужјака како би се олакшао порођај.[3] За разлику од већине примата, људски мужјаци немају кости пениса.[4]

Подјела скелета[уреди | уреди извор]

Аксијални скелет[уреди | уреди извор]

Аксијални скелет (80 костију) састоји се од кичменог стуба (32–34 кости; број пршљенова се разликује од човјека до човјека, јер се доња два дијела, сакрална и кокцигеална кост могу разликовати у дужини), грудног коша (12 пари ребара и грудна кост) и лобање (22 кости и 7 придружених костију).

Аксијални скелет омогућава усправно држање људи, преносећи тежину са главе, трупа и горњих екстремитета према доњим екстремитетима зглобова кукова. Кости кичме су подупрте многим лигаментима.

Апендикуларни скелет[уреди | уреди извор]

Апендикуларни скелет (126 костију) састоји се од грудног појаса, горњих удова, карличног појаса или карлице, те доњих удова. Апендикуларни скелет омогуће кретање и заштиту главних органа за варење, излучивање и размножавање.

Функције[уреди | уреди извор]

Људски костур изложен у Музеју за остеологију, Оклахома Сити, Оклахома

Скелет има шест главних функција: подршка, кретање, заштита, производња крвних ћелија, складиштење минерала и ендокрина регулација.

Подршка[уреди | уреди извор]

Костур пружа оквир који подржава тијело и одржава његов облик. Карлица, повезани лигаменти и мишићи пружају подлогу за карличне структуре. Без ребара, косталних хрскавица и интеркосталних мишића, плућа би се урушила.

Кретање[уреди | уреди извор]

Зглобови између костију омогућавају кретање, неки омогућавају шири опсег покрета од других. Кретање покрећу скелетни мишићи који су причвршћени на скелет на разним мјестима на костима. Мишићи, кости и зглобови пружају главну механику покрета, а све координира нервни систем.

Вјерује се да је смањење густине коштане кости у праисторијско вријеме смањило окретност и спретност људског кретања. Прелазак са лова на пољопривреду довео је до тога да се густина костију људи значајно смањила.[5][6][7]

Заштита[уреди | уреди извор]

Костур помаже у заштити многих виталних унутрашњих органа од оштећења.

Производња крвних ћелија[уреди | уреди извор]

Скелет је мјесто хематопоезе, развоја крвних ћелија који се одвија у коштаној сржи. Код дјеце се хематопоеза јавља, прије свега, у мозгу дугих костију попут бутне кости и тибије. Код одраслих се јавља углавном у карлици, лобањи, пршљеновима и грудној кости.[8]

Складиште минерала[уреди | уреди извор]

Коштани матрикс може да складишти калцијум и учествује у метаболизму калцијума, а коштана срж може да складишти гвожђе у феритину и учествује у метаболизму гвожђа. Међутим, кости нису у потпуности направљене од калцијума, већ од мјешавине хондроитин сулфата и хидроксиапатита, при чему хидроксиапатити чине 70% костију. Хидроксиапатит се састоји од 39,8% калцијума, 41,4% кисеоника, 18,5% фосфора и 0,2% водоника. Хондроитин сулфат је шећер који се примарно састоји од кисеоника и угљеника.

Ендокрина регулација[уреди | уреди извор]

Коштане ћелије ослобађају хормон зван остеокалцин, који доприноси регулацији шећера у крви (глукозе) и таложењу масти. Остеокалцин повећава излучивање инзулина и осјетљивост, поред тога што појачава број ћелија које производе инзулин и смањује залихе масти.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Mammal anatomy : an illustrated guide. New York: Marshall Cavendish. 2010. стр. 129. ISBN 9780761478829. 
  2. ^ „SKELETNO MIŠIĆNI SISTEM ČOVEKA” (PDF). Institut za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu. 
  3. ^ Thieme Atlas of Anatomy, (2006), p 113
  4. ^ Patterns of Sexual Behavior Clellan S. Ford and Frank A. Beach, published by Harper & Row, New York in 1951. ISBN 0-313-22355-6
  5. ^ „Switching Farming Made Human Bone Skeleton Joint Lighter”. Smithsonian Magazine. 23. 12. 2014. 
  6. ^ „Light human skeleton may have come after agriculture”. Приступљено 4. 3. 2017. 
  7. ^ „With the Advent of Agriculture, Human Bones Dramatically Weakened”. 22. 12. 2014. Приступљено 4. 3. 2017. 
  8. ^ Fernández, KS; de Alarcón, PA (децембар 2013). „Development of the hematopoietic system and disorders of hematopoiesis that present during infancy and early childhood.”. Pediatric Clinics of North America. 60 (6): 1273—89. PMID 24237971. doi:10.1016/j.pcl.2013.08.002. 
  9. ^ Lee, Na Kyung; Sowa, Hideaki; Hinoi, Eiichi; Ferron, Mathieu; Ahn, Jong Deok; Confavreux, Cyrille; Dacquin, Romain; Mee, Patrick J.; McKee, Marc D. (2007). „Endocrine Regulation of Energy Metabolism by the Skeleton”. Cell. 130 (3): 456—69. PMC 2013746Слободан приступ. PMID 17693256. doi:10.1016/j.cell.2007.05.047.