Портал:Северна Америка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу


Портал Северне Америчке

Location North America.svg
Сателитски снимак Северне Америке

Северна Америка је континент на Земљиној северној и западној хемисфери. Она је ограничена на северу са Северним леденим океаном, на истоку са северним Атланским океаном, на југоистоку са Карипским морем, и на југу и западу са северним Тихим океаном; Јужна Америка лежи на југоистоку. Она покрива површину од око 24.709.000 квадратних километара, око 4,8% површине планете или око 16,5% планетне копнене површине. Према проценама из јула 2008. њено становништво је имало 529 милиона људи. То је трећи по величини површине континент, након Азије и Африке, и четврти по популацији након Азије, Африке, и Европе. Северна Америка и Јужна Америка су колективно познате као Америке или једноставно Америка.

Генерално се сматра да су Северна и Јужна Америка добиле име по италијанском истраживачу Америгу Веспучију, који је истраживао Јужну Америку између 1497. и 1502. године, и који је био први Европљанин који је сматрао да Америке нису источна Индија. Научници су развили неколико теорија о пореклу ране људске популације у Северној Америци. Сами урођенички народи Северне Америке имају мноштво креативних митова, којима тврде да су били присутни на земљи од њеног настанка. Пре контакта са Европљанима, урођеници Северне Америке су били подељени у многе различите облике владавине, од малих група са неколико породица до великих империја. Они су живели у неколико „културних области”, које грубо кореспондирају географским и биолошким зонама и дају јасне индикације о главним типовима начина живота или занимањима људи који су живили у њима.

Земље и територије

Територије, зависне територијe, i административне јединице земље која није примарно лоцирана у Северној Америци су написане курзивом.

Изабрани чланак

Канада
Канада (енгл. О овој звучној датотеци Canada, франц. О овој звучној датотеци Canada) федерална је парламентарна уставна монархија на сјеверном дијелу Сјеверне Америке. То је заједница десет покрајина и три територије које се протежу од Атлантског до Тихог океана и на сјеверу према Сјеверном леденом океану, покривајући око 9,98 милиона km2, што Канаду чини другом највећом земљу на свијету по укупној површини, а четвртом земљом по површини копна. На југу Канада се граничи са САД-ом, а њихова граница је најдужа граница двије државе на свијету.

Већи дио земље има хладу или јако хладну зимску климу, али су јужна подручја топла током љета. Канада је ријетко насељена земља, највећим дијелом копнене територије преовлађују шуме и тундре, као и Стјеновите планине. Земља је високо урбанизована, 82% од преко 35 милиона становника живи у већим или средњим градовима, од којих се многи налазе у близини јужне границе. Главни град државе је Отава, а највеће метрополитске области су Торонто, Монтреал и Ванкувер.

Територију данашње Канаде су, прије европске колонијације, већ неколико хиљада година насељавали бројни аутохтони народи. Почевши од краја 16. вијека, успостављане су британске и француске колоније, а прва је била колонија Канада коју је Француска успоставила 1533. године. Као посљедица разних оружаних сукоба, Британска Сјеверна Америка је стицала и губила територије, све до краја 18. вијека када је контролисала већину онога што је данас Канада. Дана 1. јула 1867. године, колоније тадашње Канаде, Њу Брансвик и Нова Шкотска су се ујединиле како би формирале полуаутономни федерални Доминион под именом Канада. Након овога услиједило је окупљање нових покрајина и територија у састав Доминиона, да би данас тај број износио: десет покрајина и три територије, које чине савремену Канаду. Године 1931, Канада је постигла скоро потпуну независност Вестминстерским статутом 1931, изузев моћи измјене свог устава. Са Актом о Канади из 1982. године, Канада је преузела и то овлашћење (као закључак Партијације).

Изабрана слика

Да ли сте знали...

Изабрана биографија

Бети Дејвис
Бети Дејвис (енгл. Bette Davis; Лоуел, 5. април 1908Неји сир Сен, 6. октобар 1989) је била америчка филмска, позоришна и телевизијска глумица, неретко навођена као Прва дама америчког филма и једна од највећих филмских дива свих времена. Прве улоге на филму добила је тридесетих година, након неколико успешних представа на Бродвеју. Током своје шездесетогодишње каријере одиграла је преко сто улога у филмовима. Била је тражена и цењена због спремности да игра негативне ликове, и толико успешна у томе да су филмови у којима је, како је сама говорила, глумила кучку, рекламирани под слоганом: „Ко је бољи од зле Бети?“. Била је једна од малобројних холивудских дива које су каријеру изградиле једино захваљујући глумачком таленту. Поред маестрално одиграних улога, Дејвисова је такође била позната по својој плаховитој и егоцентричној природи. Сматрали су је за ратоборну и наглу особу због честог супротстављања режисерима и продуцентима.

На самом почетку каријере, привукла је пажњу филмских критичара улогама у драмама Људски окови, Победа над тамом и Писмо. Већ почетком четрдесетих година 20. века била је најтраженија, најплаћенија и најутицајнија америчка филмска звезда, са биоскопским и критичким хитом Мале лисице иза себе. Сценаристи су преправљали сценарио на њен захтев, а режисери јој дозвољавали да мења њихове одлуке, само да не би напустила снимање, и наставила да прави блокбастере попут филмова На раскршћу и Господин Скефингтон. Крајем четрдесетих Бетина каријера стагнира, да би 1950. поново почела вртоглаво да расте захваљујући улози Марго Ченинг у култном филму Све о Еви. Ипак, био је то врхунац њене каријере, након чега њена популарност опет опада. Иако је већ била сматрана звездом која се полако гаси, два пута је опет успела да привуче пажњу јавности на себе: први пут када је улогом психопате у трилеру Шта се догодило са Беби Џејн? освојила млађу публику, а други пут као осамдесетогодишња глумица у дирљивој драми Августовски китови. Дејвисова, која је била прва председница Америчке академије наука и уметности, два пута је награђена Оскаром за најбољу главну глумицу — за улоге у филмовима Опасна из 1935. и Џезебел из 1937. године.

Бети Дејвис је била најплаћенија и најпопуларнија холивудска звезда од 1940. до средине педесетих. Прва је глумица која је добила Награду за животно дело од Америчког филмског института и прва особа која је била номинована за десет Оскара. Тај број надмашили су само Мерил Стрип, Кетрин Хепберн, Лоренс Оливије и Џек Николсон. Поред Хепбернове, Бети Дејвис се сматра најбољом глумицом двадесетог века. Виртуозност пред филмским камерама донела јој је репутацију једне од најпоштованијих филмских звезда свих времена, док су јој улоге које је бирала и њено ексцентрично понашање обезбедили статус истинске геј иконе.

Категорије

Категорије Северне Америке

Изабрани цитат

Палиндром , Ли Мерсер, 13. новембар 1948

Остали википортали