Портал:Северна Америка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу


Портал Северне Америчке

Location North America.svg
Сателитски снимак Северне Америке

Северна Америка је континент на Земљиној северној и западној хемисфери. Она је ограничена на северу са Северним леденим океаном, на истоку са северним Атланским океаном, на југоистоку са Карипским морем, и на југу и западу са северним Тихим океаном; Јужна Америка лежи на југоистоку. Она покрива површину од око 24.709.000 квадратних километара, око 4,8% површине планете или око 16,5% планетне копнене површине. Према проценама из јула 2008. њено становништво је имало 529 милиона људи. То је трећи по величини површине континент, након Азије и Африке, и четврти по популацији након Азије, Африке, и Европе. Северна Америка и Јужна Америка су колективно познате као Америке или једноставно Америка.

Генерално се сматра да су Северна и Јужна Америка добиле име по италијанском истраживачу Америгу Веспучију, који је истраживао Јужну Америку између 1497. и 1502. године, и који је био први Европљанин који је сматрао да Америке нису источна Индија. Научници су развили неколико теорија о пореклу ране људске популације у Северној Америци. Сами урођенички народи Северне Америке имају мноштво креативних митова, којима тврде да су били присутни на земљи од њеног настанка. Пре контакта са Европљанима, урођеници Северне Америке су били подељени у многе различите облике владавине, од малих група са неколико породица до великих империја. Они су живели у неколико „културних области”, које грубо кореспондирају географским и биолошким зонама и дају јасне индикације о главним типовима начина живота или занимањима људи који су живили у њима.

Земље и територије

Територије, зависне територијe, i административне јединице земље која није примарно лоцирана у Северној Америци су написане курзивом.

Изабрани чланак

Куба
Куба, званично Република Куба (шп. República de Cuba), држава је и архипелаг у северним Карибима који се налази између Карипског мора, Мексичког залива и Атлантског океана. Куба је највеће острво на Карибима, а са више од 11 милиона становника је друга после Хиспаниоле, мада са мањом густином становништва од већине држава у региону. Државу чине главно острво Куба, острво Исла де Хувентуд и неколико архипелага. Главни и највећи град је Хавана, а остали већи градови су Сантијаго де Куба, Камагеј, Олгин, Санта Клара и Гвантанамо. Северно од Кубе се налазе САД и Бахами, на западу Мексико, на југу Кајманска острва и Јамајка, а на југоистоку Хаити.

Оство Кубу су насељавала разна мезоамеричка племена пре искрцавања истраживача Кристофера Колумба 1492. који ју је присвојио у име Краљевине Шпаније. Куба је остала шпанска колонија све до Шпанско-америчког рата 1898, када су њоме кратко управљале САД све до стицања номиналне независности 1902. Крхка република је прошла кроз период друштвене нестабилности, и упркос покушајима да се ојача њен демократски систем, Куба је 1952. потпала под диктатуру бившег председника Фулгенсија Батисте. Све већи немири и нестабилност довели су до Батистиног збацивања јануара 1959. од стране Покрета 26. јул, који је после тога успоставио социјалистичку владу под вођством Фидела Кастра. Од 1965. Куба је једнопартијска држава којом управа Комунистичка партија Кубе.

Изабрана слика

Territorial evolution of Canada
Заслуга: Golbez
Анимирана слика приказује територијалну еволуцију Канаде.

Да ли сте знали...

Calico Jack

Изабрана биографија

Зелда Фицџералд
Зелда Фицџералд (енгл. Zelda Fitzgerald), рођена Сејр (енгл. Zelda Sayre; Монтгомери, 24. јул 1900Ешвил, 10. март 1948) била је америчка књижевница и супруга америчког писца Ф. Скота Фицџералда, на чије је стваралаштво снажно утицала.

Рођена у Монтгомерију, Алабама, била је примећена због своје лепоте и ведрог духа и била је проглашена од стране свог супруга првом америчком флаперком. Скот и она постали су симбол доба џеза, што су и до данас остали. Тренутни успех Скотовог првог романа Ова страна раја (1920) увео их је у високо друштво, али је њихов брак мучило неумерено опијање, издаја и жестоке оптужбе. Ернест Хемингвеј, кога Зелда није волела, кривио је њу због смањења бројности Скотових књижевних дела, иако је она била жртва супругове доминације. Након што јој је дијагностификована шизофренија, она је већину времена проводила у специјалистичким клиникама и супружници су живели одвојено када је Скот изненада умро 1940. године. Зелда је умрла касније, током пожара у болници у Ешвилу, Северна Каролина.

Недавни писци и научници приказивали су Зелду као креативни таленат који је игнорисан у патријархалном друштву. Биографија из 1970. чији је аутор Ненси Милфорд, ушао је у ужи избор за Пулицерову награду. Године 1992, Зелда је постхумно примљена у Алабамину кућу славних жена.

Категорије

Категорије Северне Америке

Изабрани цитат

Теодор Рузвелт Државни сајам Минесоте, 3. септембар 1901.

Остали википортали