Портал:Северна Америка

С Википедије, слободне енциклопедије


Портал Северне Америчке

Location North America.svg
Сателитски снимак Северне Америке

Северна Америка је континент на Земљиној северној и западној хемисфери. Она је ограничена на северу са Северним леденим океаном, на истоку са северним Атланским океаном, на југоистоку са Карипским морем, и на југу и западу са северним Тихим океаном; Јужна Америка лежи на југоистоку. Она покрива површину од око 24.709.000 квадратних километара, око 4,8% површине планете или око 16,5% планетне копнене површине. Према проценама из јула 2008. њено становништво је имало 529 милиона људи. То је трећи по величини површине континент, након Азије и Африке, и четврти по популацији након Азије, Африке, и Европе. Северна Америка и Јужна Америка су колективно познате као Америке или једноставно Америка.

Генерално се сматра да су Северна и Јужна Америка добиле име по италијанском истраживачу Америгу Веспучију, који је истраживао Јужну Америку између 1497. и 1502. године, и који је био први Европљанин који је сматрао да Америке нису источна Индија. Научници су развили неколико теорија о пореклу ране људске популације у Северној Америци. Сами урођенички народи Северне Америке имају мноштво креативних митова, којима тврде да су били присутни на земљи од њеног настанка. Пре контакта са Европљанима, урођеници Северне Америке су били подељени у многе различите облике владавине, од малих група са неколико породица до великих империја. Они су живели у неколико „културних области”, које грубо кореспондирају географским и биолошким зонама и дају јасне индикације о главним типовима начина живота или занимањима људи који су живили у њима.

Земље и територије

Територије, зависне територијe, i административне јединице земље која није примарно лоцирана у Северној Америци су написане курзивом.

Изабрани чланак

Канада
Канада (енгл. О овој звучној датотеци Canada, франц. О овој звучној датотеци Canada) федерална је парламентарна уставна монархија на сјеверном дијелу Сјеверне Америке. То је заједница десет покрајина и три територије које се протежу од Атлантског до Тихог океана и на сјеверу према Сјеверном леденом океану, покривајући око 9,98 милиона km2, што Канаду чини другом највећом земљу на свијету по укупној површини, а четвртом земљом по површини копна. На југу Канада се граничи са САД-ом, а њихова граница је најдужа граница двије државе на свијету.

Већи дио земље има хладу или јако хладну зимску климу, али су јужна подручја топла током љета. Канада је ријетко насељена земља, највећим дијелом копнене територије преовлађују шуме и тундре, као и Стјеновите планине. Земља је високо урбанизована, 82% од преко 35 милиона становника живи у већим или средњим градовима, од којих се многи налазе у близини јужне границе. Главни град државе је Отава, а највеће метрополитске области су Торонто, Монтреал и Ванкувер.

Територију данашње Канаде су, прије европске колонијације, већ неколико хиљада година насељавали бројни аутохтони народи. Почевши од краја 16. вијека, успостављане су британске и француске колоније, а прва је била колонија Канада коју је Француска успоставила 1533. године. Као посљедица разних оружаних сукоба, Британска Сјеверна Америка је стицала и губила територије, све до краја 18. вијека када је контролисала већину онога што је данас Канада. Дана 1. јула 1867. године, колоније тадашње Канаде, Њу Брансвик и Нова Шкотска су се ујединиле како би формирале полуаутономни федерални Доминион под именом Канада. Након овога услиједило је окупљање нових покрајина и територија у састав Доминиона, да би данас тај број износио: десет покрајина и три територије, које чине савремену Канаду. Године 1931, Канада је постигла скоро потпуну независност Вестминстерским статутом 1931, изузев моћи измјене свог устава. Са Актом о Канади из 1982. године, Канада је преузела и то овлашћење (као закључак Партијације).

Изабрана слика

circular crop fields
Заслуга: ASTER (NASA)
Сателитска слика кружних пољских усева, карактеристичних за централно пивотну иригацију, у округу Хаскел у Канзасу) у касном јуну 2001.

Да ли сте знали...

Castillo de los Tres Reyes Magos del Morro

Изабрана биографија

Вејн Грецки
Вејн Даглас Грецки (енгл. Wayne Douglas Gretzky; Брантфорд, 26. јануара 1961) је бивши канадски професионални хокејаш и тренер. Грецки, звани Велики (енгл. The Great One), важи за једног од најбољих хокејаша свих времена и најбољег хокејаша НХЛ лиге свих времена. У време одласка у пензију, 18. априла 1999. године, држао је 40 рекорда у регуларној сезони, 15 у плејофу, те шест рекорда у Ол стар утакмицама. Једини је који је успео да у једној сезони НХЛ лиге постигне преко 200 поена, што је њему пошло за руком четири пута, а петнаест пута је постигао више од 100 поена. Чак девет пута је проглашаван за најкориснијег играча лиге у десет везаних сезона (од 1979/80 до 1986/87, и 1988/89). Вејнов дрес са бројем 99 једини је дрес који су из употребе повукли сви НХЛ клубови.

Рођен и одрастао у Брантфорду, Онтарио, Грецки је своје вештине усавршавао на клизалишту које је његов отац направио у дворишту породичне куће, те је одувек играо на вишем нивоу него његови вршњаци. Иако крхкије грађе која је лимитирала и његову снагу и окретност, Вејнова интелигенција и читање игре били су ненадмашиви. Вешто је избегавао налете хокејаша противничке екипе, али и био у стању да предвиди где ће се пак одбити, те одабрати прави потез у право време. У НХЛ лиги је играо за клубове: Њујорк ренџерсе, Сент Луис блуз, Лос Анђелес кингсе и Едмонтон ојлерсе са којима је освојио четири Стенли купа. За канадску репрезентацију је наступио на једним олимпијским играма и једном светском првенству у хокеју, када је освојио бронзану медаљу.

Категорије

Категорије Северне Америке

Изабрани цитат

Седећи Бик 19. јун 1868

Остали википортали