Албанци у Црној Гори

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Албанци у Црној Гори
Укупна популација
30.439 [1]
Региони са значајном популацијом
Улцињ, Подгорица, Бар, Плав и Рожаје
Језици
црногорски и албански
Религија
ислам и католицизам
Сродне етничке групе
Албанска дијаспора

Албанци у Црној Гори су најбројнија несловенска мањина у Црној Гори. По попису становништва 2011. Албанци по националности чине 4,91 % становништва односно 30.439 лица, а албански језик је матерњи 5,27% становништва односно 32,671 лица.

Албанци чине већину у Општини Улцињ (70,66 % са 14,076 лица), а значајан део становништва чине и у Главном граду Подгорица (5,13 % са 9,538 лица), Општини Бар (5,98 % са 2,515 лица), Општини Гусиње (40,77 % са 1,642 лица), Општини Рожаје (5,04 % са 1,158 лица) и Општини Плав (са 833 лица).

Историја[уреди]

Албанци у Цетињу, 1906. године
Број Албанаца у Црној Гори од 1900. године до 2011. године
Албанаци у Црној Гори у процентима по насељима 2011.

Албанци у Црној Гори су аутохтонско становништво. Након територијалне експанзије Црне Горе према територијама настањене од стране Албанаца 1878. године, Албанци су по први пут постали грађани те државе. Албанци који су узели црногорско држављанство су били муслимани и католици, а живели су у градовима Бар и Улцињ са окружењем, на обали реке Бојане и Скадарскога језера, као и у Затријебачи.

После Балканских ратова, у састав Црне Горе су ушле нове територије настањене Албанцима. Црна Гора је тада добила део Малесије, укључујући Хот и Груду, односно град Тузи као седиште, Анамали, Плав, Гусиње, Крајину, Ругову, Пећ и Ђаковицу. На подручју Плава, Гусиња и Пећи, локалне црногорске власти су у првим месецима 1913. године извршиле злочине над муслиманима тих градова.

Са стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенца, након Првог светског рата, Албанци у Црној Гори су били дискриминисани и одузета су им њхова права. Положај Албанца ће се побољшати у вријеме Титове Југославије. Средином 20. века, у Црној Гори је живело око 20.000 Албанаца и њихов број ће расти све до краја тог века. Од краја 20. века број Албанаца је почео да опада као резултат миграција.

Култура[уреди]

Језик[уреди]

Албанци у Црној Гори говоре гегијски дијалекат албанског језик, док по Попису становништва у Црној Гори 2011. године 32.671 говорника се изјасноло да им је албански језик матерњи (5,27% популације).[2]

Албански језик (заједно са српским, хрватским и бошњачким језиком) је језик у службеној употреби, службено признат као мањински језик.[3]

Вера[уреди]

По верској припадности, Албанци у Црној Гори су већина муслимани (73,13%), док су остали католици (26,13%).[2] 

Општина Албанци
Укупно Муслимани Католици
Улцињ 14,076 12,313 1,704
Подгорица 9,538 3,521 5,929
Бар 2,515 2,451 46
Плав (и Гусиње) 2,475 2,344 108
Рожаје 1,158 1,157 1

Образовање[уреди]

Албанска народна ношња са територије општине Рожаје.

Влада Црне Горе обезбеђује образовање на албанском језику на основном и средњом образаовању, док од 2004. године постоји самостални студијски програм за образовање учитеља на албанском језику на Универзитету Црне Горе.

Осново образовање на албанском језику се реализује се у 12 основних школа. Средње образовање на албанском језику се реализира у гимназији у Тузима, средњу мешовиту школу "Бећо Башић" у Плаву и средњу мешовиту школу "Братство-јединство" у Улцињу, као и у приватну гимназију "Дрита" у Улцињу.[4]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]