Алутити

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Алутити
Сугпијати
AlutiiqDancer.jpg
Алутитски играч са Агнгвак'-ом
Укупна популација
 Аљаска ~ 4.000[1]
Језици
Алутитски језик, енглески језик
Религија
Руска православна црква, традиционалне религије
Сродне етничке групе
Јуити, Централноаљаски Јупици
Алутијско село, Олд Харбор, острво Кодијак

Алутити или Сугпијати (енгл. Alutiiq, Sugpiaq, Alutiit, Sugpiat; рус. Алутиик, Сугпиак, Алутиит, Сугпиат) су аутохтони народ Арктика, једна су од подгрупа Ескима Јупика. Руски трговци крзном су их грешком именовали Алеутима, не правећи разлику између њих и суседних Алеута.[2][3][4][5] Познати су и по свом старом имену „Сугпијак” (једнина) или у множини „Сугпијати” (енгл. Sugpiaq, IPA/ˈsʊɡpiˌæk/, множина енгл. Sugpiat; рус. Сугпиак, множина рус. Сугпиат). Такође се употребљава назив Пацифички Ескими или Пацифички Јупици и они су један од јужних обалских аутохтоних народа Аљаске. Њихов језик се зове алутитски језик или сугпијачки језик. Ово је један од ескимских језика, који припада јупичкој грани ескимских језика.[6] Не смеју се мешати са Алеутима који живе западније на врху полуострва Аљаска и на Алеутским острвима.

Терминологија[уреди]

Данас су најчешће у употреби ови термини: Алутик (једнина) - Алутики (двојина) - Алутити (множина). Међутим, сви ови називи су изведени од имена Алеута, а први су их користили руски промишљеници који су дошли на Аљаску у потрази за крзном.[7]

Израз Сугпијака за Алеуте је Алутик и због тога су неки староседеоци Аљаске из ове области заговарали коришћење назива којима се локални становници описују. На пример: Сугпиак (једнина) Сугпиаки (двојина) и Сугпиати (множина) са значењем „прави људи”, док су Сугстун, Сугцестун, Сугт'стун, Сугстестун термини који означавају језик.

Данас су у употреби сва три имена (Сугпијак, Алутик и Алеут) и користе се по личном нахођењу,[8] а поред ових етнонима, коришћени су и многи други.[9]

Историја[уреди]

Руска окупација је почела 1784. године и резултирала је масакром стотина Сугпијата на острвцу Рефјуџ Рок (енгл. Refuge Rock, алут. Аваук), близу обале острва Ситкалидак на коме се данас налази село Олд Харбор, тј. Нунијак на локалном језику.[10]

Период од 1784—1818 назива се најтамнијим добом алутитске историје, окончан је сменом руководства Руско-америчке компаније.[11]

Начин живота[уреди]

Алутити традиционално живе поред обала и зависе од лова на лососе, иверке и китове, мада они који живе мало унутар копна сакупљају бобице и лове копнене животиње. Пре контакта са руским трговцима, Алутити су живели у полуподземним кућама (циклуак).

У 21. веку, Алутити живе у обалским рибарским заједницама где раде у свим аспектима модерне економије. То их чини конкурентнијима и помаже да одрже своју стару културу. Године 2010, средња школа у Кодијаку је одговорила позитивно на предлог ђака да се у школи учи алутитски језик. Кодијачки дијалекат овог језика је тада говорило само 50 људи, пре свега старијих становника и био је пред изумирањем.[12]

Традиционална територија[уреди]

Традиционалне домовине два алутитска (сугпијатска) племена су Залив Принца Вилијама и полуострво Кенај на којима живе Чугачи Сугпијаци и архипелаг Кодијак и полуострво Аљаска на којима живе Кодијаци Алутити. С` почетка 19. века постојало је око 60 алутитских села на кодијачком архипелагу са процењеном величином популације од око 13.000 људи. Данас има преко 4.000 Алутита на Аљасци.[13]

Познати Алутити[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ alutiiqmuseum.org: Народ Алутити/Сугпјаки, Музеј Алутита
  2. ^ Luehrmann 2008, стр. 3.
  3. ^ „Индијанци Аљаске”. ТраговимаАљаске Генеалогије. Приступљено 10. 9. 2017. 
  4. ^ „Процена утица активности на околину Аљаске” (PDF). Приступљено 10. 9. 2017. 
  5. ^ „Картирање домородачких језика Аљаске”. Феирбанкс Универзитет Аљаске. Архивирано из оригинала на датум 11. 9. 2017. Приступљено 10. 9. 2017. 
  6. ^ Michael Krauss: "Alaska Native Languages in Russian America." In: Barbara S. Smith & Redmond J. Barnett, Russian America: The Forgotten Frontier, pp. 205–213. Washington State Historical Society, Tacoma, WA, 1990.
  7. ^ „Регулација мистерије: наука, колонијализам и политика народа Пацифика”. Бибилотека дигиталне конзервације. Приступљено 10. 9. 2017. 
  8. ^ "Гледање на обе стране", Природњачки музеј, Смитсонијан Институт
  9. ^ „"What is in a Name?: The Predicament of Ethnonyms in the Sugpiaq-Alutiiq Region of Alaska". Arctic Anthropology. Приступљено 10. 9. 2017. 
  10. ^ „Асимилација и идентитет Кодијачких Сугпијата” (PDF). Универзитет у Квебеку. Приступљено 10. 9. 2017. 
  11. ^ Black, 1992.
  12. ^ "Час алутитског језика у кодијачкој средњој школи", 12-17-2010
  13. ^ alutiiqmuseum.org: "Alutiiq / Suqpiaq Nation", Alutiiq Museum
  14. ^ „2007 Fellows Individual Pages - MacArthur Foundation[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2012. Приступљено 7. 9. 2018.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Додатна литература[уреди]

  • Braund, Stephen R. & Associates. Effects of the Exxon Valdez Oil Spill on Alutiiq Culture and People. Anchorage, Alaska: Stephen R. Braund & Associates, 1993.
  • Crowell, Aron, Amy F. Steffian, and Gordon L. Pullar (2001). Looking Both Ways; Heritage and Identity of the Alutiiq People. Fairbanks, Alaska: University of Alaska Press. ISBN 978-1-889963-30-3. 
  • Harvey, Lola. Derevnia's Daughters, Saga of an Alaskan Village. A story about the Old Village of Afognak up to and including the strongest earthquake ever recorded on the North American continent and the resulting tsunami of March 27, 1964. 1991. ISBN 978-0-89745-135-2.
  • Lee, Molly. 2006. ""If It's Not a Tlingit Basket, Then What Is It?": Toward the Definition of an Alutiiq Twined Spruce Root Basket Type", Arctic Anthropology. 43, no. 2: 164.
  • Luehrmann, Sonja (2008). Alutiiq Villages Under Russian and U.S. Rule. Fairbanks: University of Alaska Press. ISBN 978-1-60223-010-1. 
  • Mishler, Craig. 1997. "Aurcaq: Interruption, Distraction, and Reversal in an Alutiiq Men's Dart Game", The Journal of American Folklore. (Vol. 110, no. 436): 189-202.
  • Mishler, Craig. 2003. Black Ducks and Salmon Bellies: An Ethnography of Old Harbor and Ouzinkie, Alaska. Donning Company Publishers. Distributed by the Alutiiq Museum & Archaeological Repository, Kodiak, Alaska.
  • Mishler, Craig, and Rachel Mason. 1996. "Alutiiq Vikings: Kinship and Fishing in Old Harbor, Alaska", Human Organization : Journal of the Society for Applied Anthropology (Vol.55, no. 3): 263-269.
  • Mulcahy, Joanne B. (2001). Birth & Rebirth on an Alaskan Island; The Life of an Alutiiq Healer. Athens: University of Georgia Press. ISBN 978-0-8203-2253-7. 
  • Partnow, Patricia H. (2001). Making History Alutiiq/Sugpiaq Life on the Alaska Peninsula. Fairbanks, Alaska: University of Alaska Press. ISBN 978-1-889963-38-9. 
  • Simeonoff, Helen J., and A. L. Pinart. Origins of the Sun and Moon Alutiiq Legend from Kodiak Island, Alaska, Collected by Alphonse Louis Pinart, March 20, 1872. Anchorage, Alaska (3212 West 30th Ave., Anchorage 99517-1660): H.J. Simeonoff, 1996.
  • „The Afognak Alutiiq People: Our History and Culture” (PDF). Afognak Native Corporation. 2008. Приступљено 15. 11. 2014. [мртва веза]
  • „Afognak Village Timeline”. Afognak Native Corporation. Приступљено 15. 11. 2014. 
  • East Prince William Sound Landscape Assessment. „East Prince William Sound Landscape Assessment” (PDF). 
  • Fitzhugh, Ben (2003). The Evolution of Complex Hunter-Gatherers: archaeological evidence from the North Pacific. Kluwer Academic/Plenum Publishers. 
  • United States Census Office (1893). „Report on Population and Resources of Alaska at the Eleventh Census: 1890”. 
  • Haakanson, Sven (2010). Written Voices Become History. Left Coast press. 
  • Holton, Gary. „Mapping Alaska's Native languages”. Alaska Native Language Center. Архивирано из оригинала на датум 6. 1. 2015. Приступљено 15. 11. 2014. »Names derived from a combination of Russian and Native words include: Alutiiq, from the Russian word Aleut; plus the Russian plural suffix -y; plus the Native singular suffix -q« 
  • Miller, Gwenn A. (2010). Kodiak Kreol: Communities of Empire in Early Russian America. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4642-9. 
  • „About the Alutiiq People”. 
  • Resnick, Jacob. „Kodiak High School Adding Alutiiq Language Class”. Alaska Public Radio Network. 
  • Laurie Shannon Richmond (2011). Regulating a Mystery: Science, colonialism, and the politics of knowing in the Pacific halibut commons (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 1. 2013. Приступљено 10. 9. 2017. 
  • Lydia T. Black The Russian Conquest of Kodiak // Anthropological Papers of the University of Alaska. — 1992. — Т. 24, № 1—2.

Спољашње везе[уреди]