Амфиоксус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Branchiostoma lanceolatum
Branchiostoma lanceolatum.jpg
Амфиоксус (Branchiostoma lanceolatum)
Научна класификација
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Подтип: Cephalochordata
Ред: Leptocardii
Породица: Branchiostomidae
Род: Branchiostoma
Врста: B. lanceolatum

Амфиоксус (латински: Branchiostoma lanceolatum) или (латински: Amphioxus lanceolatus), познат и као копљаста рибица или копљача је врста примитивних хордата из рода латински: Branchiostoma. Најпростији је хордат риболиког, прозрачног тела, дужине 6—8 cm, зашиљеног на оба краја. Живи до главе заривен у песак, по плићацима морских обала.[1]

Грађа амфиоксуса[уреди]

Тело му је покривено једнослојном кожом и скоро је прозрачно. Испод коже се налазе мишићи распоређени у две снажне мишићне масе које се пружају дуж бокова тела. Да би се ефикасније кретали, мускулатура амфиоксуса је сегментирана (мишићи су издељени мишићним опнама). Нема лобању, удове, ни срце, а уместо кичменице, на леђној страни, од главе до репа, као осовински орган, протеже се штапићарста леђна хорда (свитњак).[1]

Изнад хорде налази се крвни суд и нервни систем у облику цеви са које полазе метамерно распоређени нерви, по два у сваком сегменту. Амфиоксус има цеваст нервни систем. Педњи део ове цеви је нешто проширен и представља прапочетак мозга. Испод хорде налази се црево. Почиње усним отвором око којег се налазе трепље. У њима се налазе чулне ћелије за мирис. Чулни органи имају сасвим примитиван карактер. Дише на шкрге које се налазе у ждрелу. Због великог броја шкржних прореза у проширеном предњем делу цревног канала, амфиоксус је и добио свој други назив (латински: Branchiostoma).[2] У ларвеној фази свог развоја, шкрге директно комуницирају са спољашњим светом, док се касније, два уздужна кожна набора образују окошкржасту дупљу, у коју продире вода из шкрга.[3]

Крвни систем је затворен, чине га два крвна суда, један је дорзална артерија, која се налази изнад, други вентрална вена испод црева, међусобно повезаних бочним судовима.[2] Крв циркулише захваљујући контрактилности трбушне аорте која има проширења (bulbuilli), која врше улогу срца, које није диференцирано. С обзиром да је амфиоксус слабо активна животиња, њена крв је безбојна, не садржи крвне ћелије нити пигменте, садржи само леукоците и лимфоците,[2], а кисеоник се директно раствара у крвној течности. Екскреторни систем чине метамерно распоређени нефридијални органи. Распоређени су у два уздужна низа, са сваке стране ждрела по један.

Шема попречног и уздужног пресека амфиоксуса
1.мождани одељак; 2.нотохорда; 3.нервна цев; 4.анално пераје; 5.анални отвор; 6.црево; 7.крвни систем; 8.атријални отвор; 9.околождрелна дупља; 10.пора; 11.ждрело; 12.вестибулум; 13.усне трепље; 14.усни отвор; 15.гонаде; 16.светлосни рецептор; 17.нерви; 18.плеурални набор

Размножавање[уреди]

Размножава се полно. Полни систем је просте грађе. Чине га низови жлезда метамерно распоређених у области околождрелне дупље. Прскањем њихових зидова, полне ћелије се ослобађају у околождрелну дупљу, па кроз атријални отвор, заједно са водом у спољашњу средину. Оплођење је спољашње, у води. Ове животиње су гонохористи, али је разлика између полних жлезда веома мала, а полови се не могу разликовати ни споља, ни по гонадама.[3]

Постоји стадијум ларве, који се знатно разликује од одраслих јединки.

Историја[уреди]

Амфиоксуса је први описао Палас (немачки: Peter Simon Pallas) 1774. године, под називом латински: Limax lanceolatus сматрајући га врстом пужа голаћа. Тек 1834. Коста (италијански: Oronzio Gabriele Costa) га је поново описао као врсту рибе под називом латински: Branchiostoma lanceolatum, који се и данас користи. Јарел (енглески: William Yarrell) је 1836. утврдио осовински скелет у виду хорде и због тога му дао назив амфиоксус. Исцрпна поручавања је извршио Јохан Милер (немачки: Johan Müller) 1839, a Коваљевски (руски: Алекса́ндр Ону́фриевич Ковале́вский) је 1867. утврдио сличност његовог ембрионалног развитка са плашташима. У исто време, Хекел (немачки: Ernst Heinrich Philip Haeckel) је утврдио да најстарији прапреци свих кичмењака воде порекло од неких прапредака, чији је једини преживели представник амфиоксус, а целу групу животиња, које немају лобањску чауру, нити јасно деференциран мозак, којој припада веома мали број искључиво морских животиња назвао латински: acrania, (латински: Cephalochordata), односно копљаши.[4]

Значај[уреди]

Амфиоксус у еволутивном погледу је значајан по томе што поред особина кичењака има и примитивније особине,[1] због чега је послужио за објашњене порекла кичмењака.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Калезић М. 2000. год. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
  • Радовановић, Милутин (1959). „VI Класа Mamalia - сисари”. Ур.: Боривој Јовановић. Зоологија са основама еволуције (друго допуњено изд.). Београд: Научна књига. стр. 433. 
  • Матовић, Маријана (2004). „Доброслав М. Ружић (1854-1918)” (PDF). Глас библиотеке. Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“. Приступљено 29. 10. 2015.  Непознати параметар |volumen= игнорисан [|volume= се препоручује] (помоћ)

Спољашње везе[уреди]