Антеј

С Википедије, слободне енциклопедије
Борба Хераклеа и Антеја

Антеј је личност из грчке митологије. Антеј је див из Либије, син Посејдона, бога мора и Геје, богиње земље.[1]

Путнике који долазе у његову земљу је изазивао на двобој, убијао их и од њихових лобања је градио дворац оцу Посејдону. Антеј је неисцрпну снагу добијао од мајке Геје, с којом је био у сталном додиру, док је у ваздуху био рањив, као и остали људи. Херакле је схватио да Антејева моћ лежи у повезаности са земљом, па га је подигао са тла и удавио у ваздуху.

Мит о Антеју јавља се и у митологији Бербера.

Одраз на уметност[уреди | уреди извор]

Борба Антеја и Херакла је била популарна тема у скулптури и сликарству древног и ренесансног доба.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „A Dictionary of Greek and Roman biography and mythology, Antaeus”. www.perseus.tufts.edu. Приступљено 2019-11-04. 

Литература[уреди | уреди извор]