Герион
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |

Лувр, Париз

Национална библиотека, Париз
Герион (грч. Geryones, лат. Geryones) је див са три тела, син дива Хрисаора и окенаиде Калироје.[1]
Митологија[уреди | уреди извор]
Герион је живео на острву Еритеји, које се налазило усред Океана. На острву је Герион узгајао стадо предивних говеда, које су чували див Еуритион и двоглави пас Ортар.
То стадо је чезнуо да има за себе микенски краљ Еуристеј, и наредио је великом јунаку Хераклу да стадо по сваку цену дотера у Микену. Херакло је морао, по заповести Зевса да слуша наређења и заповести микенског краља.
Погибија Гериона[уреди | уреди извор]
На путу до Еритеје, Херакло је прешао либијску пустињу и био љут због врућине те је испалио стрелицу на Хелиоса, бога Сунца. Хелиос га је молио да престане, а Херакло је захтевао велики златни пехар који је потом користио да би пловио морем.
Тако је стигао до Еритеје где се, одмах на обали, прво суочио с двоглавим псом Ортаром ког је, после краће борбе, убио својом тољагом.
Еуритион који је чувао стадо, када је зачуо галаму и комешање, прискочио је у помоћ Ортару, али је и њега Херакло веома брзо убио. Чувши гужву и комешање, Герион је дотрчао и то наоружан са три копља, три штита, и три кациге. Борба Гериона и Херакла је била жестока и тешка, али на крају, Гериона је Херакло убио стрелом, коју је умочио у отровну крв лернејске Хидре.
О Гериону[уреди | уреди извор]
Гериона су Грци приказивали као дива са троструким телом, што се најбоље може видети на:
- „Херакло у борби са Герионом“ - Ваза из 540. година пре нове ере, Лувр, Париз
- „Херакло у борби са Герионом“ - Ваза из 550. године пре нове ере, Градски музеј, Арезе
- „Герион“ - Фреска у етрурској гробници, 210. година пре нове ере, Таркванија
- „Герион“ - мозаик, 200. година пре нове ере, Музеј Бардо, Тунис
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Замаровски 1985, стр. 113.
Литература[уреди | уреди извор]
- Замаровски, Војтех (1985). Јунаци античких митова: Лексикон грчке и римске митологије. Загреб.