Антон Еберст

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Антон Еберст
Anton Eberst, klarinet.jpg
Основне информације
Датум рођења27. април 1920.
Место рођењаВршац
Краљевина Југославија
Датум смрти19. фебруар 2005.(2005-02-19) (84/85 год.)
Место смртиНови Сад
Србија

Антон Еберст (Вршац, 27. април 1920, Србија, Краљевина ЈугославијаНови Сад, 19. фебруар 2005, Србија) био је српски кларинетиста, професор кларинета у Средњој музичкој школи „Исидор Бајић“, Нови Сад, организатор музичког живота у Новом Саду, музички писац, аутор бројних књига о кларинету и о дувачким инструментима.

Музичко образовање[уреди]

Антон Еберст је 1938. године завршио Војну музичку школу у Вршцу и Средњу музичку школу „Исидор Бајић“ у Новом Саду, Наставнички одсек 1948. године. Студије кларинета уписао је 1949. године на Музичкој академији у Београду, у класи реномираног педагога Бруна Бруна[1], а завршио је 1953. године.

Извођачка делатност[уреди]

Био је оркестарски и камерни музичар у Новом Саду и Београду. Радио је као виолончелиста Симфонијског оркестра и кларинетиста дувачког оркестра Краљеве гарде у Београду све до 1939., a од 1941. бива четири године диригент салонског оркестра. Један је од првих музичара који је 1946. свирао у оркестру Војвођанског народног позоришта, a затим у оркестру Опере Српског народног позоришта у Новом Саду, све до 1960. У то време ради и као солиста Новосадске филхармоније и солиста и члан оркестра Радио Новог Сада и Новосадског камерног оркестра.

Наступао је и као солиста на кларинету.[2]

Педагошки и уреднички рад[уреди]

У Музичкој школи „Исидор Бајић“, Антон Еберст је 1946. године основао Одсек за дувачке инструменте. Tу je, као наставник кларинета и камерне музике, радио пуних 25 година, до 1971. године. Једно време је био и шеф тог одсека.

Од 1958. године ради као главни уредник музичког програма Радио Нови Сада, након чега 1972. постаје и директор Уметничке продукције РТВ Нови Сад, све до 1983. године када се пензионисао.

Друштвене и јавне активности[уреди]

Антон Еберст је био личност изузетних организационих способности. Био је велики покретач и оснивач многих оркестара, ансамбала и музичких фестивала и установа у Новом Саду и бившој Југославији. Основао је:

  • Новосадски камерни ансамбл.
  • Плесни оркестар Радио-Новог Сада.
  • Новосадски камерни оркестар.
  • Југословенски фестивал забавне музике који се звао „Кантаутори“.
  • Фестивал подунавских земаља народне музике „Дунаве, Дунаве плави“, чији је био и директор.
  • Новосадски камерни хор.
  • Новосадске музичке свечаности - НОМУС, чији је био и директор.
  • Био је председник Удружења музичких педагога Новог Сада и предавач на семинарима.
  • У више наврата био је председник Удружења музичких уметника Новога Сада и Војводине.
  • Био је председник Савеза музичких уметника Југославије.
  • Био је секретар, после потпредседник и председник Новосадске филхармоније.
  • Био је селектор многих Фестивала музичких уметника Југославије.

Рад на издавачкој делатности[уреди]

  • Аутор је више уџбеника за кларинет и друге дувачке инструменте (око 30 књига) које су преведене на немачки, руски, италијански и пољски језик: Кларинет и кларинетисти, Основна школа за кларинет, Оркестарски албум за кларинет, I и II свеска, Основи методике наставе кларинета, Приручник за све дувачке инструменте „Лествица и акорд“ и многе друге.
  • Бавио се и музичком историографијом (Музиика хроника столећа, 1966.; Музички бревијар Војводине, 1972.; Музички аматери Војводине, 1974.; Музички бревијар града Вршца, 1978.; 30 година Савеза удружења музичких уметника Југославије, 1980. и др.).

Награде и признања[уреди]

За свој велики рад и животно дело, Антон Еберст је добио многа признања и награде. Поменимо само неке:

  • Вукова награда
  • Октобарска награда Новог Сада (два пута)
  • Специјалног признања града Вршца
  • Орден Вука Караџића Другог степена и др.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Бруно Брун - Легенда кларинетске педагогије[непоуздан извор?]
  2. ^ Лексикон југославенске музике, Загреб, 1984, св. I, 224.

Литература[уреди]

  • 40 година Фаkултета музичke уметности (Mузичke akадемије) 1937-1977, Универзитет уметности у Београду, Београд, 1977, 89 стр.
  • 50 година Фаkултета музичke уметности (Mузичke akадемије), Универзитет уметности, Београд, 1988, 140 стр.

Спољашње везе[уреди]