Антун Канижлић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Антун Канижлић
Датум рођења (1699-11-20)20. новембар 1699.
Место рођења Пожега
Хрватска Хрватска под Хабзбурзима
Датум смрти 24. август 1777.(1777-08-24) (77 год.)
Место смрти Пожега
Хрватска Хрватска под Хабзбурзима
Најважнија дела
Света Рожалија, панормитанска дивица

Антун Канижлић (Пожега, 20. новембар 1699Пожега, 24. август 1777) је био хрватски барокни песник.

Рођен је у Пожеги, а школовао се у родном граду, Загребу, Грацу и Трнави. Приступио је реду језуита. Његово књижевно деловање уско је повезано са верско-просветним радом. У теолошкој и црквено-историјској расправи „Камен прави смутње велике“ (1780), делу од преко хиљаду страна, Канижлић расправља о узроцима раскола хришћанске цркве и зато оптужује грчког патријарха Фоција. Главно његово дело је поема „Света Рожалија, панормитанска дивица“ (1780). Поема је заснована на легенди о светој Розалији из Палерма која на дан своје веридбе напушта световни живот и посвећује се пустињаштву. Дело је написано у облику писама која Розалија шаље родитељима и родбини. Поред ових, Канижлић је написао и следећа дела: „Богољубство“ (1759), „Уточиште Блаженој Дивици Марији“ (1759), „Богољубност молитвена“ (1766).

На Канижлића су највише утицали дубровачки писци, највише Иван Гундулић, Игњат Ђурђевић и Бунић Вучић. Од стихова и строфа најчешће користи осмерачке катрене и секстине и двоструко римоване дванаестерце, а од стилских фигура метафору, метонимију, перифразу, анафору и епифору. Иако је одликује доста општих места, његова поезија има и лепих, лирских, искрених тренутака. Према свим тим особинама Канижлића сматрају закаснелим представником барока у хрватској књижевности.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Хрватска књижевност неокласицизма и романтизма (свеучилишни приручник), др Иван Бошковић, Сплит, 2007.