Арман де Перигор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Арман де Перигор
Armoiries Armand de Périgord.svg
Грб Армана де Перигора
Датум рођења 1178.
Место рођења
Датум смрти 1247.

Арман де Перигор (франц. Armand de Périgord) био је шеснаести велики мајстор витезова Темплара, на тој функцији био је од 1232. до 1244.

Господар[уреди]

Арман де Перигор је био господар Апулије и Сицилије од 1205. па све до преузимања функције великог мајстора 1232. Перигор је почео са нападима на муслиманске положаје у Сирији и око Галилејског језера али сви ти напади били су неуспешни.

Масакр[уреди]

Године 1236. на граници између Сирије и Турске Темплари су кренули у освајање тврђаве (енгл. Trapessac), у ово освајање са Темпларима, којих је било 120, кренуо је и мањи број стрелаца. У почетној фази битке витезови су стигли до тврђаве али их је ту сачекао жесток отпор, браниоцима је ускоро стигла помоћ из Алепа и Темплари доживљавају тежак пораз, једна група витезова успела је да се врати у хришћанско утврђење (енгл. Bagras) које се налазило петнаест километара од места битке. Вратило их се двадесетак.

Коалиција са султаном[уреди]

У септембру 1239. велики мајстор је стигао у Акре. Направио је споразум о сарадњи са султаном у Дамаску истовремено када су то Хоспиталци урадили са султаном у Египту. Мир је трајао све до 1244. када је султан из Дамаска захтевао темпларску помоћ у борби против Ајубида и њихово протеривање из Мале Азије. Битка између Темплара, Хоспиталаца, Тевтонских витезова и војске султана из Дамаска против Египатског султана и његових савезника одиграла се у октобру, (енгл. Battle of La Forbie) 1244. Хришћанско-муслиманска коалиција тешко је поражена са више од 30.000 убијених војника, неки витезови спасли су се одласком у Аскалон који је још увек био у хришћанским рукама. Није познато да ли је Арман де Перигор погинуо у овом сукобу или је заробљен и потом остао у заробљеништву све до 1247. године, јер се ова година узима као година његове смрти. На месту великог мајстора наследио га је Ришар де Бир.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Demurger, Alain (1986). Auge y caída de los Templarios. Barcelona: Ediciones Martínez Roca, S.A.. ISBN 84-270-1024-9. 
  • Walker, Martin (1993). La historia de los Templarios. Bararcelona: Edicomunicación, S.A.. ISBN 84-7672-503-5. 
  • Anton, Karl Gottlieb (1779). Versuch einer Geschichte des Tempelherrnordens. A.F. Böhme, Leipzig. 
  • Barber, Malcolm (1995). The new knighthood. A history of the Order of the Temple. Canto (Cambridge University Press). ISBN 0-521-55872-7. 

Спољашње везе[уреди]