Архимандрит Виктор (Гиздавић)
| Виктор (Гиздавић) | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Световно име | Велимир Гиздавић |
| Датум рођења | 8. новембар 1874. |
| Место рођења | Чечина код Ивањице, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 22. децембар 1952. (78 год.) |
| Место смрти | Манастир Студеница, |
| Гроб | Манастир Студеница код Краљева |
| игуман Манастира Љубостиње | |
| Године | 1909—1911 |
| Претходник | Венијамин Павићевић |
| игуман Манастира Студенице | |
| Године | 1930—1940 |
| Наследник | Алексије (Јовановић) |
Виктор (световно Велимир Гиздавић; Чечина, код Ивањице, 8. новембар 1874 — Манастир Студеница, 22. децембар 1952) био је игуман Манастира Љубостиње и Студенице, архимандрит.
Биографија[уреди | уреди извор]
Архимандрит Виктор (Гиздавић) рођен је 8. новембара 1874. године у Чечини, код Ивањице од честитих родитеља Петра и Саве. Основно образовање завршио је у Ивањици и Богословију Светог Саве у Београду у 1901. године.[1]
Замонашио се у Манастиру Студеница. Рукоположен је за јерођакона 1896. године, а учин јеромонаха презвитера 1898.[2] После Студенице (1903) прелази у Манастир Вујан код Горњег Милановаца и добија чин игумана, а од 1905. до 1911. године је игуман у Манастиру Љубостињи,[3] након чега је премештен у Манастир Сретење кабларско.[2]
Уочи и за време Великог рата игуман Виктор је у овчар-кабларском Манастиру Свете Тројице и у Жичи. Године 1919. владика жички Николај Велимировић га је псотавио за старешину Манастира Жича.[4] Од 1923. године поново је у Студеници, а од 1930. до 1934. године је архимандрит студенички и старешина Манастира Студенице.[5] Управу мад Манастиром Вујан је поново примио 1934. године. У овом манастиру је 1935. завршио конак који је започео његов претходник, јеромонах Теодосије Гачић. Исте године је о свом трошку доградио припрату на цркви Свете Богородице (подигнута 1824. године) године у бањи Горња Трепча, која је метох Манастира Вујна. На спомен плочи се уписао као Студеничанин.[2]
У Студеницу се вратио 1937. године.[2] Архимандрит Виктор Гиздавић се упокојио 22. децембра 1952. године у Манастиру Студеници код Краљева и сахрањен је на монашком гробљу.[6]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Манастир Студеница - TIENGTRUNG.CN”. tiengtrung.cn (на језику: српски). Архивирано из оригинала 23. 02. 2022. г. Приступљено 2022-02-23.
- ^ а б в г Српски биографски речник. Књ. 2, В-Г. Нови Сад: Матица српска. 2006. стр. 684—685.
- ^ „Манастир Љубостиња”. Живе Речи Утехе (на језику: српски). Архивирано из оригинала 28. 08. 2020. г. Приступљено 2022-02-23.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Tako je govorio Aleksandar Deroko”. www.rts.rs. Приступљено 2022-02-23.
- ^ „Staza zdravlja-Trepča banja.”. Wikiloc | Rutas del Mundo (на језику: шпански). Приступљено 2022-02-23.
- ^ „Manastir Studenica — skinija srpskog naroda [zadužbina Stefana Nemanje]”. www.riznicasrpska.net. Архивирано из оригинала 23. 02. 2022. г. Приступљено 2022-02-23.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
