Грофовија Триполи

С Википедије, слободне енциклопедије
Грофовија Триполи
Comitatus Tripolitanus
Грб Грофовије Триполи
Грб
Map Crusader states 1135-en.svg
Грофовија Триполи 1135.
Географија
Континент Азија
Регија Блиски исток
Главни град Триполи
Друштво
Службени језик Латински, Стари Француски, Грчки, Италијански, Арапски
Религија Католицизам
Политика
Облик државе Грофовија
 — Гроф Триполија
Историја
Историјско доба Развијени средњи вијек
 — Оснивање 1109
 — Укидање 1289
Догађаји  
 — Крсташки ратови 1103
 — Освојена од стране Мамелука 27. април 1289. 
Земље претходнице и наследнице
Грофовије Триполи
Претходнице: Наследнице:
Rectangular green flag.svg Фатимидски Калифат Мамелуци (Каиро) Mameluke Flag.svg

Грофовија Триполи је била крсташка држава на простору данашњег Леванта са престоницом у Триполију. Простирала се на територијама данашњег северног Либана и западне Сирије.

Грофовија Триполи је последња крсташка држава на подручју Блиског истока. Настала је 1109. године након освајања града. Освајање је започео Ремон од Сен Жила, а завршио Бертранд од Тулуза поставши тако њен први владар. У почетку, он је био вазал јерусалимског краља Балдуина. У 13. веку, грофовија Триполи пада у вазалан однос под Кнежевину Антиохију. Средином 13. века, Боемунд VI дао је вазалну заклетву монголском владару. Због тога је грофовију напао мамелучки султан Куалавун и срушио је 1289. године.

Вазалства[уреди | уреди извор]

Грофовија Триполи била је јако слаба, па се због тога увек приклањала моћнијим суседима. 1109. године постаје вазал Јерусалимског краљевства. У бици код Хатина (1189) Јерусалимско краљевство дефинитивно губи моћ. Саладинове трупе улазе у Јерусалим. Седиште државе је тада пребачено у Акру. Седам година раније, Кнежевина Антиохија ослободила се византијског утицаја и тако постала најмоћнија крсташка држава. Тако грофовија Триполи постаје вазал Антиохије. Вазалство је трајало све до пада Антиохије 1268. године. Триполи је доживео исту судбину 1289. године, а Акра је освојена 1291. године.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]