Пређи на садржај

Атлас (митологија)

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Атлас (вишезначна одредница).
Статуа Атласа у шпанској Галицији

Атлас (грч. Ἄτλας [Átlas], лат. Atlas) или Атлант, је у грчкој митологији био син титана Јапета и океаниде Климене[1] или Азије или Посејдона и Клито.[2] Атлас је Титан осуђен да држи небеса или небо за вечност након Титаномахије. Атлас такође игра улогу у митовима о два највећа грчка хероја: Херакле (Херкулес у римској митологији) и Персеј. Према древном грчком песнику Хесиоду, Атлас је стајао на крајевима земље на крајњем западу.[3] Касније се уобичајено поистовећивао са планинама Атлас у северозападној Африци и за њега се говорило да је био први краљ Мауретаније (данашњи Мароко, што не треба мешати са данашњом земљом Мауританија).[4] За Атласа се говорило да је био вешт у филозофији, математици и астрономији. У антици је био заслужан за проналазак прве небеске сфере. У неким текстовима му се чак приписује и изум саме астрономије.[5]

Атлас је био син титана Јапета и океаниде Азије[6] или Климене.[7] Он је био брат Епиметеја и Прометеја.[8] Имао је много деце, углавном кћери, Хесперида, Хијада, Плејада и нимфу Калипсо која је живела на острву Огигија.[9]

Термин Атлас се користи за описивање збирке мапа од 16. века када је фламански географ Герардус Меркатор објавио своје дело у част митолошког Титана.

„Атлантски океан” је изведен из „Атласког мора”. Име Атлантиде које се помиње у Платоновом дијалогу о Тимеју потиче од „Атлантис несос“ (стгрч. Ἀτλαντὶς νῆσος), што дословно значи „Атласово острво“.[10]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Етимологија имена Атлас је неизвесна. Вергилије је преводио етимологије грчких имена комбинујући их са придевима који су их објашњавали: за Атласа његов придев је durus, „тврд, издржљив“,[11] што је сугерисало Џорџу Доигу да је Вергилије био свестан грчког τλῆναι „издржати“; Доиг нуди даљу могућност да је Вергилије био свестан Страбонове опаске[12] да је изворно северноафричко име за ову планину било Douris.[13] Пошто се Атласке планине уздижу у региону који насељавају Бербери, сугерисано је да би име могло бити преузето из једног од берберских језика, тачније од речи ádrār „планина“.

Фарнезеов атлас, најстарији сачувани приказ небеске сфере као небеског глобуса.

Традиционално, историјски лингвисти етимологизирају старогрчку реч Ἄτλας (генитив: Ἄτλαντος) као састављену од копулатива α- и протоиндоевропског корена *telh₂- „подупирати, подржавати“ (одатле и τλῆναι), а која је касније преобликована у nt-основу.[14] Међутим, Роберт С. П. Бикс тврди да се не може очекивати да овај древни Титан носи индоевропско име, већ уместо тога сугерише да је реч прегрчког порекла, јер се такве речи често завршавају на -ant.[14]

Митологија

[уреди | уреди извор]

Атласова супруга је била Океанида Плејона, Хесперида или Етра. Имао је много кћери чији су потомци постали чланови многих краљевских породица, међу којима су и Калипсо и Мера,[2] али и Диона према Хигину и Овидијевим „Метаморфозама“[15]. Он је отац Плејада, Хијада и Хесперида. Имао је и два сина, Хијанта и Хеспера.[16]

После неуспеле побуне титана против богова са Олимпа, у којој је учествовао и Атлас, био је кажњен да носи заувек небески свод на својим леђима. Веровало се да Атлас заправо држи стубове на којима почива небо и то на крајњем западу у врту богова.[16] Познији митографи су схватили Атланта само као персонификацију планине Атлас у северозападној Африци, чији врх изгледа као да подупире небеса; али су, по Хомеру, стубови који су подупирали свод стајали далеко у Атлантском океану, који је касније, према Херодоту, добио назив у част Атланта (Атласа). Он је, вероватно, у почетку био титан другог дана недеље, онај који је раздвојио воде небеског свода од вода на земљи. Киша најчешће долази у Грчку са Атлантика, нарочито са првим изласком звезда Атлантових кћери Хијада, што делом и објашњава и зашто му се дом налазио на западу.[17] По другим предањима Атлант држи небо у северној Африци, у Аркадији, у земљи Хиперборејаца, у Беотији, Италији или Фригији. Само једанпут му се пружила прилика да се ослободи свог терета и то када је, на његову земљу дошао Херакло да микенском краљу Еуристеју донесе златне јабуке са стабла кога су чувале Атласове кћерке Хеспериде.[16]

Атлас и Хеспериде, Џон Сингер Сарџент (1925).

Атлас се понудио да сам убере јабуке, ако би се Херакло прихватио да уместо њега придржи само на тренутак небески свод. Знајући да јабуке чува несавладив змај који никада не спава, Херакло је прихватио Атласову понуду. Када се овај вратио са јабукама, понудио се да сам однесе јабуке до микенског краља. Херакло је знао да је то Атласов лукави план да се ослободи мука држања небеског свода. Зато је пристао на Атласов предлог, али га је замолио да само на трен придржи свод како би узео мало сламе и ставио на рамена које свод болно притиска. Када га је Атлас одменио, Херакло му се захвалио на златним јабукама и нестао са њима. Атлас је морао носити свој терет све до своје смрти, али га се није ослободио ни након ње.[16]

Постоји мит по коме Атлас није веровао странцима због старог пророчанства, па није пустио у земљу јунака Персеја, који је преко његове земље хтео да се врати са острва Горгона, на коме је убио чудовиште Медузу. При томе га је Атлас увредио рекавши му да је богохулна лаж његово хвалисање о Медузином убиству. Да би му доказао да он није лажов, Персеј је извадио одсечену Медузину главу, а Атлас се скаменио угледавши је. Тако се Атлас претворио у камену планину, а његова се глава губила у плаветнилу неба чији свод он мора да држи до завршетка света.[16]

Рат и казна

[уреди | уреди извор]

Атлас и његов брат Менетије су стали на страну Титана у њиховом рату против Олимпљана, Титаномахији. Када су Титани поражени, многи од њих (укључујући Менетија) су затворени у Тартар, али је Зевс осудио Атласа да стоји на западној ивици Земље и држи небо на својим раменима.[18] Тако је он био Атлас Теламон, „трајни Атлас“, и постао је дублет Кеја, оличење небеске осе око које се небеса окрећу.[19]

Уобичајена заблуда данас је да је Атлас био приморан да држи Земљу на својим раменима, али класична уметност приказује Атласа како држи небеске сфере, а не земаљски глобус; чврстина мермерног глобуса који носи Фарнезеов Атлас можда је допринела изједначавању, појачаном у XVI веку развојем употребе атласа за описивање корпуса земаљских мапа.

Сусрет са Персејем

[уреди | уреди извор]

Грчки песник Полиид око 398. године пре нове ере[20] прича причу о Атласу, тада пастиру, који сусрео Персеја који га је претворио у камен. Овид касније даје детаљнији приказ догађаја, комбинујући га са митом о Хераклу. У овом извештају, Атлас није пастир, већ краљ Мауретаније.[21] Према Овидију, Персеј стиже у Атласово краљевство и тражи склониште, тврдећи да је Зевсов син. Атлас, уплашен пророчанства које је упозоравало да ће Зевсов син украсти његове златне јабуке из воћњака, одбија Персејево гостопримство.[22] У овом извештају, Персеј не претвара у камен само Атласа, већ читав планински ланац: Атласову главу као врх, његова рамена као гребене и његову косу као шуму. Пророчанство се није односило на Персејеву крађу златних јабука, већ на Херакла, још једног Зевсовог сина и Персејевог праунука.[23]

Сусрет са Хераклом

[уреди | уреди извор]
Херкулес и Атлас од Лукаса Кранаха Старијег

Један од дванаест задатака јунака Херакла био је да донесе неке од златних јабука које расту у Хериној башти, коју су неговале Атласове наводне кћери, Хеспериде (које су се називале и Атлантиде), а чувао их је змај Ладон. Херакле је отишао код Атласа и понудио му да држи небеса док Атлас не добије јабуке од својих кћери.

Међутим, по повратку са јабукама, Атлас је покушао да превари Херакла да трајно носи небо нудећи му да сам испоручи јабуке, јер свако ко намерно преузме терет мора га носити заувек, или док га неко други не узме. Херакле, сумњајући да Атлас не намерава да се врати, претварао се да пристаје на Атласову понуду, тражећи само да Атлас поново преузме небо на неколико минута како би Херакле могао да намести свој плашт као подлогу на раменима. Када је Атлас спустио јабуке и поново узео небо на рамена, Херакле је узео јабуке и побегао.

У неким верзијама,[24] Херакле је уместо тога саградио два велика Херкулова стуба како би одвојио небо од земље, ослободивши Атласа баш као што је ослободио Прометеја.

Други митолошки ликови по имену Атлас

[уреди | уреди извор]

Поред Титана, постоје и други митолошки ликови који су такође називани Атлас:

Краљ Атлантиде

[уреди | уреди извор]
Атлас и Херакле, метопа из Зевсовог храма у Олимпији.

Према Платону, први краљ Атлантиде се такође звао Атлас, али тај Атлас је био син Посејдона и смртнице Клеито.[25] Дела Јевсевија[26] и Диодора[27] такође дају извештај о Атласу. У њима, Атласов отац је био Уран, а мајка Геја. Његов деда је био Елијум „краљ Феникије“ који је живео у Библосу са својом женом Берут. Атласа је одгајила његова сестра, Басилија.[27][28][29]

Краљ Мавретаније

[уреди | уреди извор]

Атлас је такође био легендарни краљ Мавретаније, земље Маури у антици која је отприлике одговарала данашњем Мароку. У XVI веку, Герхард Меркатор је саставио прву збирку мапа која је названа „Атлас“ и посветио своју књигу „краљу Мауретаније“.[28][29]

Атлас је временом почео да се повезује са северозападном Африком. Био је повезан са Хесперидама, или „нимфама“, које су чувале златне јабуке, и Горгонама, за које се говорило да живе иза Океана, на крајњем западу света, још од Хесиодове Теогоније.[30] Диодор и Палефат помињу да су Горгоне живеле на Горгадама, острвима у Етиопском мору. Главно острво се звало Церна, а данас се износе аргументи да ова острва могу одговарати Зеленортским Острвима због феничанских истраживања.[31]

Регион северозападне Африке појавио се као канонски дом краља преко различитих извора. Конкретно, према Овидију, након што Персеј претвори Атлас у планински ланац, он лети изнад Етиопије, а крв Медузине главе даје порекло либијским змијама. До времена Римског царства, обичај повезивања Атласовог дома са планинским ланцем, Атласским планинама, које су се налазиле близу Мавретаније и Нумидије, био је чврсто укорењен.[32]

Остало

[уреди | уреди извор]

Име Арил, које потврђује идентификацију, уписано је на два етрурска бронзана предмета из V века пре нове ере: огледало из Вулчија и прстен са непознатог локалитета.[33] Оба предмета приказују сусрет Атласа са Херкулом — етрурским Хераклом — идентификованим натписом; представљају ретке случајеве када је лик из грчке митологије увезен у етрурску митологију, али име није. Етрурско име Арил је етимолошки независно.

Генеалогија

[уреди | уреди извор]

Извори описују Атласа као оца, са различитим богињама, бројне деце, углавном ћерки. Некима од њих се у различитим изворима приписују супротстављени или преклапајући идентитети или родитељи.

Са Хесперис:

Са Плејоном (или Етра[35]):

Од једне или више неодређених богиња:

Хигин, у својим Фабулама, додаје старијег Атласа који је син Етера и Геје.[41]

Културни утицај

[уреди | уреди извор]

Атласова најпознатија културна асоцијација је у картографији. Први издавач који је повезао Титанов Атлас са групом мапа био је штампар Антонио Лафрери, који је укључио приказ Титана на гравираној насловној страни коју је примењивао на своје им хок збирке мапа, Tavole Moderne di Geografia de la Maggior parte del Mondo di Diversi Autori (1572).[42] Међутим, Лафрери није користио реч „Атлас“ у наслову свог дела; ово је била иновација Герхарда Меркатора, који је своје дело назвао Atlas Sive Cosmographicae Meditationes de Fabrica Mundi et Fabricati (1585–1595),[43] користећи реч Атлас као посвету посебно у част Титановог Атласа, у његовом својству краља Мавретаније, ученог филозофа, математичара и астронома.

У психологији се Атлас користи метафорички да опише личност некога чије је детињство обележила прекомерна одговорност.[44]

Ајн Ренд у роману „Атлас је слегнуо раменима“ позива се на популарну заблуду да Атлас држи цео свет на својим леђима, упоређујући капиталистичку и интелектуалну класу са "модерним Атласима" који држе модерни свет на велику штету себе. 1957. 

Мајкл Џ. Андерсон објашњава да најраније грчке вазе и скулптуре приказују Атласа у крутом ставу, представљајући његово ношење терета Зевсове вечне казне. Приказ Атласа као мишићаве фигуре под тежином небеског глобуса или свода визуелно изражава грчки концепт патње, који је резултат ароганције и побуне. Ови уметнички обрасци истражују веће теме грчке уметности које приказују Титане као симбол божанске казне и космичког поретка.

Ликовна уметност

[уреди | уреди извор]

У ликовној уметности Атлас је увек приказиван како држи небо. На вазама из архајског и класичног доба представљан је као наг и брадат мушкарац који држи безоблично небо или у облику плоче. Приказиван је и на храмовима. Од 4. века п. н. е. често је карикиран, нарочито на јужноиталским вазама, па је представљан са животињским ушима. Скулптуре из хеленистичког доба га приказују са болним изразом лица.[16]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 80. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ а б Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- Greek Mythology Link: Atlas; -{Family
  3. ^ Hesiod, Theogony 517–520.
  4. ^ Smith, s.v. Atlas
  5. ^ Referencing Diodorus:
    • "[Atlas] perfected the science of astrology and was the first to publish to mankind the doctrine of the sphere. and it was for this reason that the idea was held that the entire heavens were supported upon the shoulders of Atlas, the myth darkly hinting in this way at his discovery and description of the sphere." Bibliotheca historica, Book III 60.2
    • "Atlas was so grateful to Heracles for his kindly deed that he not only gladly gave him such assistance as his Labour called for, but he also instructed him quite freely in the knowledge of astrology. For Atlas had worked out the science of astrology to a degree surpassing others and had ingeniously discovered the spherical nature of the stars, and for that reason was generally believed to be bearing the entire firmament upon his shoulders. Similarly in the case of Heracles, when he had brought to the Greeks the doctrine of the sphere, he gained great fame, as if he had taken over the burden of the firmament which Atlas had borne, since men intimated in this enigmatic way what had actually taken place." Bibliotheca historica, Book IV 27.4-5
  6. ^ Apollodorus, 1.2.3.
  7. ^ Hesiod,Theogony 507. It is possible that the name Asia became preferred over Hesiod's Clymene to avoid confusion with what must be a different Oceanid named Clymene, who was mother of Phaethon by Helios in some accounts.
  8. ^ Roman 2010, стр. 92
  9. ^ Homer, Odyssey, 1.14, 1.50. Calypso is sometimes referred to as Atlantis (Ατλαντίς), which means the daughter of Atlas, see the entry Ατλαντίς in Liddell & Scott, and also Hesiod, Theogony, 938.
  10. ^ „What does "Atlantis" mean? And why is the Space Shuttle Atlantis named after something underwater?”. 8. 7. 2011. 
  11. ^ Aeneid iv.247: "Atlantis duri" and other instances; see Robert W. Cruttwell, "Virgil, Aeneid, iv. 247: 'Atlantis Duri'" The Classical Review 59.1 (May 1945), pp. 11.
  12. ^ Strabo, стр. 173.2: οἱ μὲν Ἕλληνες Ἄτλαντα καλοῦσιν οἱ βάρβαροι δὲ Δύριν.
  13. ^ Doig, George (1968). „Vergil's Art and the Greek Language”. The Classical Journal. 64 (1): 1—6. ISSN 0009-8353. JSTOR 3296525.  . The Classical Journal. 64  (1):: 1–6. . .
  14. ^ а б Beekes, Robert; van Beek, Lucien (2010). Etymological Dictionary of Greek. 1. . Brill. pp. 163.
  15. ^ theoi.com: Atlas
  16. ^ а б в г д ђ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  17. ^ Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  18. ^ Hesiod, Theogony 517–520; Gantz (1993), pp. 46
  19. ^ The usage in Virgil's maximum Atlas axem umero torquet stellis ardentibus aptum (Aeneid, iv.481f, cf vi.796f), combining poetic and parascientific images, is discussed in P. R. Hardie, "Atlas and Axis" The Classical Quarterly N.S. 33.1 (1983:220–228).
  20. ^ Polyeidos, fr. 837 Campbell; Ovid, Metamorphoses 4.627.
  21. ^ Ovid, Metamorphoses 4.617 ff. (on-line English translation at Theoi Project).
  22. ^ William Godwin (1876). Lives of the Necromancers.  London, F. J. Mason. pp. 39.
  23. ^ Ogden 2008, стр. 49, 108, 114
  24. ^ a lost passage of Pindar quoted by Strabo (3.5.5) was the earliest reference in this context: "the pillars which Pindar calls the "gates of Gades" when he asserts that they are the farthermost limits reached by Heracles"; the passage in Pindar has not been traced.
  25. ^ Plato, Critias 133d–114a
  26. ^ The "testimony of Eusebius" was "drawn from the most ancient historians" according to Mercator. Eusebius' Praeparatio evangelica gives accounts of Atlas that had been translated from the works of ancient Phoenician Sanchuniathon, the original sources for which predate the Trojan War (i.e. 13th century BCE).
  27. ^ а б For further comment on Mercator's chosen Titanic genealogy see Keuning (1947), Akerman (1994) and Ramachandran (2015), pp. 42
  28. ^ а б Mercator & Lessing J. Rosenwald Collection (Library of Congress) (2000)
  29. ^ а б See Bibliotheca historica, Book III, Eusebius' Praeparatio evangelica references the same mythology as Diodorus stating "These then are the principal heads of the theology held among the Atlanteans".
  30. ^ See Gantz (1993), pp. 401 and Ogden (2008), pp. 47–49
  31. ^ For instance, the Phoenician Hanno the Navigator is said to have sailed as far as Mount Cameroon in the 5th or 6th century BC. See Lemprière (1833), pp. 249–250 and Ovid, The Metamorphoses, commented by Henry T. Riley ISBN 978-1-4209-3395-6
  32. ^ Lemprière 1833, стр. 249–250
  33. ^ Paolo Martini, Il nome etrusco di Atlante, (Rome:Università di Roma) 1987 investigates the etymology of aril, rejecting a link to the verbal morpheme ar- ("support") in favor of a Phoenician etymon in an unattested possible form *'arrab(a), signifying "guarantor in a commercial transaction" with the connotation of "mediator", related to the Latin borrowing arillator, "middleman". This section and note depend on Rex Wallace's review of Martini in Language 65.1 (March 1989:187–188).
  34. ^ Diodorus Siculus, 4.27.2; Gantz (1993), pp. 7.
  35. ^ Hyginus, De astronomia 2.21.4, 2.21.6; Ovid, Fasti 5.164
  36. ^ а б Hyginus, Fabulae 192
  37. ^ Hesiod, Works and Days 383; Apollodorus, 3.10.1; Ovid, Fasti 5.79
  38. ^ Homer, Odyssey 1.52; Apollodorus, Epitome 7.24
  39. ^ Hyginus, Fabulae 82 & 83
  40. ^ Pausanias, 8.12.7 & 8.48.6
  41. ^ Hyginus, Fabulae Preface
  42. ^ Ashley Baynton-Williams. "The "Lafreri school" of Italian mapmakers". Archived from the original on April 23, 2016. Retrieved February 26, 2013.
  43. ^ van Egmond, Marco. "The 'Atlas' by Mercator and Hondius". Utrecht University. Retrieved 21 September 2023.
  44. ^ Vogel, L. Z.; Savva, Stavroula (1993). „Atlas personality”. British Journal of Medical Psychology. 66 (4): 323—330. PMID 8123600. doi:10.1111/j.2044-8341.1993.tb01758.x. . ISSN 2044-8341. PMID 8123600.}}

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Атлас на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Атлас_(митологија)&oldid=30757290”