Пређи на садржај

Атлас (митологија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Статуа Атласа у шпанској Галицији

Атлас (грч. Ἄτλας [Átlas], лат. Atlas) или Атлант, је у грчкој митологији био син титана Јапета и океаниде Климене[1] или Азије или Посејдона и Клито.[2] Атлас такође игра улогу у митовима о два највећа грчка хероја: Херакле (Херкулес у римској митологији) и Персеј. Према древном грчком песнику Хесиоду, Атлас је стајао на крајевима земље на крајњем западу.[3] Касније се уобичајено поистовећивао са планинама Атлас у северозападној Африци и за њега се говорило да је био први краљ Мауретаније (данашњи Мароко, што не треба мешати са данашњом земљом Мауританија).[4] За Атласа се говорило да је био вешт у филозофији, математици и астрономији. У антици је био заслужан за проналазак прве небеске сфере. У неким текстовима му се чак приписује и изум саме астрономије.[5]

Атлас је био син титана Јапета и океаниде Азије[6] или Климене.[7] Он је био брат Епиметеја и Прометеја.[8] Имао је много деце, углавном кћери, Хесперида, Хијада, Плејада и нимфу Калипсо која је живела на острву Огигија.[9]

Термин Атлас се користи за описивање збирке мапа од 16. века када је фламански географ Герардус Меркатор објавио своје дело у част митолошког Титана.

Атлантски океан” је изведен из „Атласког мора”. Име Атлантиде које се помиње у Платоновом дијалогу о Тимеју потиче од „Атлантис несос“ (стгрч. Ἀτλαντὶς νῆσος), што дословно значи „Атласово острво“.[10]

Митологија[уреди | уреди извор]

Атласова супруга је била Океанида Плејона, Хесперида или Етра. Имао је много кћери чији су потомци постали чланови многих краљевских породица, међу којима су и Калипсо и Мера,[2] али и Диона према Хигину и ОвидијевимМетаморфозама[11]. Он је отац Плејада, Хијада и Хесперида. Имао је и два сина, Хијанта и Хеспера.[12]

После неуспеле побуне титана против богова са Олимпа, у којој је учествовао и Атлас, био је кажњен да носи заувек небески свод на својим леђима. Веровало се да Атлас заправо држи стубове на којима почива небо и то на крајњем западу у врту богова.[12] Познији митографи су схватили Атланта само као персонификацију планине Атлас у северозападној Африци, чији врх изгледа као да подупире небеса; али су, по Хомеру, стубови који су подупирали свод стајали далеко у Атлантском океану, који је касније, према Херодоту, добио назив у част Атланта (Атласа). Он је, вероватно, у почетку био титан другог дана недеље, онај који је раздвојио воде небеског свода од вода на земљи. Киша најчешће долази у Грчку са Атлантика, нарочито са првим изласком звезда Атлантових кћери Хијада, што делом и објашњава и зашто му се дом налазио на западу.[13] По другим предањима Атлант држи небо у северној Африци, у Аркадији, у земљи Хиперборејаца, у Беотији, Италији или Фригији. Само једанпут му се пружила прилика да се ослободи свог терета и то када је, на његову земљу дошао Херакло да микенском краљу Еуристеју донесе златне јабуке са стабла кога су чувале Атласове кћерке Хеспериде.[12]

Атлас се понудио да сам убере јабуке, ако би се Херакло прихватио да уместо њега придржи само на тренутак небески свод. Знајући да јабуке чува несавладив змај који никада не спава, Херакло је прихватио Атласову понуду. Када се овај вратио са јабукама, понудио се да сам однесе јабуке до микенског краља. Херакло је знао да је то Атласов лукави план да се ослободи мука држања небеског свода. Зато је пристао на Атласов предлог, али га је замолио да само на трен придржи свод како би узео мало сламе и ставио на рамена које свод болно притиска. Када га је Атлас одменио, Херакло му се захвалио на златним јабукама и нестао са њима. Атлас је морао носити свој терет све до своје смрти, али га се није ослободио ни након ње.[12]

Постоји мит по коме Атлас није веровао странцима због старог пророчанства, па није пустио у земљу јунака Персеја, који је преко његове земље хтео да се врати са острва Горгона, на коме је убио чудовиште Медузу. При томе га је Атлас увредио рекавши му да је богохулна лаж његово хвалисање о Медузином убиству. Да би му доказао да он није лажов, Персеј је извадио одсечену Медузину главу, а Атлас се скаменио угледавши је. Тако се Атлас претворио у камену планину, а његова се глава губила у плаветнилу неба чији свод он мора да држи до завршетка света.[12]

Ликовна уметност[уреди | уреди извор]

У ликовној уметности Атлас је увек приказиван како држи небо. На вазама из архајског и класичног доба представљан је као наг и брадат мушкарац који држи безоблично небо или у облику плоче. Приказиван је и на храмовима. Од 4. века п. н. е. често је карикиран, нарочито на јужноиталским вазама, па је представљан са животињским ушима. Скулптуре из хеленистичког доба га приказују са болним изразом лица.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 80. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ а б Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- Greek Mythology Link: Atlas; -{Family
  3. ^ Hesiod, Theogony 517–520.
  4. ^ Smith, s.v. Atlas
  5. ^ Referencing Diodorus:
    • "[Atlas] perfected the science of astrology and was the first to publish to mankind the doctrine of the sphere. and it was for this reason that the idea was held that the entire heavens were supported upon the shoulders of Atlas, the myth darkly hinting in this way at his discovery and description of the sphere." Bibliotheca historica, Book III 60.2
    • "Atlas was so grateful to Heracles for his kindly deed that he not only gladly gave him such assistance as his Labour called for, but he also instructed him quite freely in the knowledge of astrology. For Atlas had worked out the science of astrology to a degree surpassing others and had ingeniously discovered the spherical nature of the stars, and for that reason was generally believed to be bearing the entire firmament upon his shoulders. Similarly in the case of Heracles, when he had brought to the Greeks the doctrine of the sphere, he gained great fame, as if he had taken over the burden of the firmament which Atlas had borne, since men intimated in this enigmatic way what had actually taken place." Bibliotheca historica, Book IV 27.4-5
  6. ^ Apollodorus, 1.2.3.
  7. ^ Hesiod,Theogony 507. It is possible that the name Asia became preferred over Hesiod's Clymene to avoid confusion with what must be a different Oceanid named Clymene, who was mother of Phaethon by Helios in some accounts.
  8. ^ Roman, Luke; Roman, Monica (2010). Encyclopedia of Greek and Roman Mythology (на језику: енглески). Infobase Publishing. стр. 92. ISBN 978-1-4381-2639-5. 
  9. ^ Homer, Odyssey, 1.14, 1.50. Calypso is sometimes referred to as Atlantis (Ατλαντίς), which means the daughter of Atlas, see the entry Ατλαντίς in Liddell & Scott, and also Hesiod, Theogony, 938.
  10. ^ „What does "Atlantis" mean? And why is the Space Shuttle Atlantis named after something underwater?”. 8. 7. 2011. 
  11. ^ theoi.com: Atlas
  12. ^ а б в г д ђ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  13. ^ Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]