Пређи на садржај

Аутоморфизам

С Википедије, слободне енциклопедије

У математици, аутоморфизам је изоморфизам са неког математичког објекта на самог себе. Аутоморфизам се може посматрати у одређеном смислу као симетрија објекта, и као врста пресликавања објекта на самог себе, уз очување његове структуре. Скуп свих аутоморфизама на објекту гради групу.

Дефиниција

[уреди | уреди извор]

Тачна дефиниција аутоморфизма зависи од типа математичког објекта о коме је реч, и шта тачно гради изоморфизам тог објекта. Најопштији оквир у коме ови изрази имају значење је апстрактна грана математике, теорија категорија. Теорија катеогорија се бави апстрактним објектима и морфизмима између тих објеката.

У теорији категорија, аутоморфизам је ендоморфизам (тј. морфизам са објекта на самог себе) који је уједно и изоморфизам (у категоријском смислу речи).

Ово је врло апстрактна дефиниција, јер у теорији категорија морфизми нису обавезно функције а објекти нису обавезно скупови. Међутим, у већини конкретних случајева, објекти су скупови са неком додатном структуром, а морфизми су функције које очувавају ову структуру.

У контексту апстрактне алгебре, на пример, математички објекат је алгебарска структура као што је група, прстен, или векторски простор. Изоморфизам је једноставно бијективни хомоморфизам. (Наравно, дефиниција хомоморфизма зависи од типа алгебарске структуре; на пример погледати: хомоморфизам групе, хомоморфизам прстена, и линеарни оператор).

Аутоморфизам група

[уреди | уреди извор]

Аутоморфизам објекта гради групу у односу на композицију морфизама. Ова група се назива аутоморфизам група од . Једноставно је утврдити да се заиста ради о групи:

  • Затвореност: композиција два ендоморфизма је нови ендоморфизам.
  • Асоцијативност: композиција функција је увек асоцијативна.
  • Неутрал: неутрал је идентитет морфизма са објекта на самог себе, који постоји по дефиницији.
  • Инверзи: по дефиницији сваки изоморфизам има инверз, који је такође изоморфизам, а како је инверз такође ендоморфизам на истом објекту, онда је то аутоморфизам.

Група аутоморфизма објекта у категорији се означава као AutC(X), или простије Aut(X) ако је категорија јасна из контекста.

  • У елементарној аритметици, скуп целих бројева, Z, када се посматра као група у односу на сабирање, има јединствени нетривијални аутоморфизам: негацију. Међутим, ако се посматра као прстен, има само тривијални аутоморфизам. Опште узев, негација је аутоморфизам сваке Абелове групе, али не прстена и поља.
  • Аутоморфизам групе је изоморфизам групе са неке групе на саму себе. Неформално, то је пермутација елемената групе, таква да се структура не мења. За сваку групу G постоји природни хомоморфизам групе G → Aut(G) чије је језгро центар групе G. Стога, ако G нема центар, може се утопити у сопствени аутоморфизам групе. (Види разматрање о унутрашњим аутоморфизмима доле).
  • У теорији графова аутоморфизам графа је пермутација чворова која очувава гране и не-гране. Другим речима, ако су два чвора повезана граном, и њихове слике под пермутацијом ће бити повезане граном.

Унутрашњи и спољашњи аутоморфизми

[уреди | уреди извор]

У неким категоријама–посебно у групама, прстенима и Лијевим алгебрама–је могуће разликовати аутоморфизме два типа, унутрашње и спољашње аутоморфизме.

У случају група, унутрашњи аутоморфизми су конјугације по самим елементима групе. За сваки елемент a групе G, конјугација по a је операција φa : G → G дефинисана као φa(g) = aga−1 (или a−1ga). Лако се може проверити да је конјугација по a ауотоморфизам групе. Унутрашњи аутоморфизми граде нормалну подгрупу од Aut(G), која се означава са Inn(G). Остали аутоморфизми се називају спољашњим аутоморфизмима. Количничка група Aut(G) / Inn(G) се обично означава као Out(G); нетривијални елементи су косети који садрже спољашње аутоморфизме.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Yale, Paul B. (1966). „Automorphisms of the Complex Numbers”. Mathematics Magazine. 39 (3): 135—141. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]