Афрички језици

Из Википедије, слободне енциклопедије
Групе афричких језика

Афрички језици се деле у пет великих група:

  • афро-азијски језици користи се још и назив семитско-хамитски језици - у Африци међу њима су најраспрострањенији Арапски, Амхара, група берберских језика, група кушитских језика (Оромо, Сомалијски), Хауса.
  • нило-сахарски језици - у Кенији (Луо, Масаи), у Уганди (Ланго, Ачоли), у Малију и Нигеру (Сонгај група, нпр. Ђерма), у Нигеру и Нигерији (Канури), Судан, Чад итд.
  • нигер-конгоански језици - дели се на две подгрупе: група језика западне Африке (најраспрострањенији су Јоруба, Игбо, Фулани, Волофски, Манде група међу којима су Мандинка, Бамбара) и Банту група (најраспрострањенији су Свахили, Кирунди, Лингала, Киконго, Зулу, Шона, Чичева)
  • којсански језици - говоре се у југоисточној Африци (Боцвана, Намибија, Ангола) и типично је присуство кликтања језиком при изговарању речи, становништво које говори ове језике су Бушмани и Хотентоти
  • малгашки језик који припада групи аустронезијских језика

Поред ових пет аутохтоних група у Африци се говоре и индоевропски језици као резултат колонизације — Африканс је језик који се говори у Јужноафричкој републици. У бившим енглеским, француским и португалским колонијама су присутни језици ових земаља у њиховом уобичајеном облику или модификовани у виду Креолских језика.

Према проценама у Африци се говори око 2000 језика.[1] Велика лингвистичка разноликост афричких држава (само у Нигерији се говори око 250 језика, што уједно представља и једну од највећих концентрација лингвистичке разноликости у свету) је довела до тога да је језичка политика једна од важних тема у пост-колонијалном периоду. У 21. веку су афричке државе постале у потпоуности свесне вредности коју представља њихова језичка баштина. Језичка политика се данас усмерава највише у смеру мултилингвизма. Афричка унија је 2006. годину прогласила годином афричких језика.[2] Иако се све чешће афрички језици користе у медијима или у образовању, а неки језици су добили статус државних језика као што је на пример случај у Демократској републици Конго где су поред француског државни језици и Лингала, Киконго, Чилуба и Свахили.

Афрички језици са највећим бројем говорника (2010. године)[уреди]

име језика број говорника матерњи језик подручје у којем се говори група којој припада подгрупа
арапски 130 100 северна Африка, Рог Африке афро-азијски семитски
берберски 44 40 северна Африка афро-азијски семитски
свахили 85 5 источна Африка нигер-конго банту
хауса 40 25 западна Африка афро-азијски чадски
оромо 35 25 Етиопија, Кенија, Сомалија афро-азијски кушитски
зулу 25 9 Јужна Африка нигер-конго банту
сомали 20 15 Рог Африке афро-азијски кушитски
јоруба 21 19 Нигерија, Того, Бенин нигер-конго јужни волта, западни бенуе
игбо 19 18 Нигерија, Екваторијална Гвинеја, Камерун нигер-конго јужни волта, западни бенуе
малгашки 17 17 Мадагаскар аустронезијски малајско-полинезијски
амхарски 17 14 Етиопија, Египат, Џибути афро-азијски семитски
шона 17 15 Зимбабве, Мозамбик, Замбија нигер-конго банту
фулани 16 10 западна Африка нигер-конго атлантски
бамбара 13 10 западна Африка нигер-конго манде
африканс 12 6 Јужна Африка индо-европски германски
лингала 12 2 Демократска Република Конго нигер-конго банту
нијанџа 10 10 Малави, Мозамбик, Замбија, Зимбабве нигер-конго банту
тви 10 8 Гана нигер-конго јужни волта, ква
луганда 10 6 Уганда нигер-конго банту
ибибо 10 10 Нигерија нигер-конго јужни волта, источни бенуе
хоза 7 7 Јужна Африка нигер-конго банту
кињаруанда 7 7 Руанда нигер-конго банту
киконго 7 7 басен Конга нигер-конго банту
тигриња 7 7 Етиопија, Еритреја афро-азијски семитски
гбе (еве, фон) 7 7 Гана, Того, Бенин, Нигерија нигер-конго јужни волта, западни бенуе
чилуба 6 6 басен Конга нигер-конго банту
волоф 6 3 Сенегал, Гамбија, Мауританија нигер-конго атлантски
кикују 5 5 Кенија нигер-конго банту
море 5 5 западна Африка нигер-конго северни волта, гур
кирунди 5 5 Бурунди, Танзанија, ДР Конго, Уганда нигер-конго банту
сото 5 5 Јужна Африка нигер-конго банту
луја 4 4 Кенија нигер-конго банту
цвана 4 4 Јужна Африка нигер-конго банту
канури 4 4 око језера Чад нило-сахарски сахарски
умбунду 4 4 Ангола нигер-конго банту

Референце[уреди]

  1. ^ „Africa“. UNESCO. 2005 Приступљено 1. 3. 2009.. 
  2. ^ African Union Summit 2006 Khartoum, Sudan. SARPN

Спољашње везе[уреди]