Пређи на садржај

Бартеров синдром

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Гителманов синдром.
Бартеров синдром
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностендокринологија

Бартеров синдром (енгл. Bartter’s syndrome) је болест која се карактерише; ниским нивоом калијума у крви (хипокалијемијом која настаје због губитка калијума преко тубуларног система бубрега), повишеном ренинском активношћу плазме, излучивањем алдостерона и нормалним артеријским крвним притиском.[1]

Главни узрок синдрома је поремећај кретања електролита унутар бубрежних каналића (тубула), тако да у њему поред сниженог нивоа калијума у крви, постоји и повишено излучивање магнезијума (хипермагнезиурија), као и снижен ниво магнезијума у крви (хипомагнеземија).[2]

Синдром који се наслеђује аутозомно-рецесивно (преко две копије гена), према епидемиолошким истраживањима о броју оболелих не спада у групу честих наследних болести.

Историја

[уреди | уреди извор]

Фредерик Бартер са сарадницима,[3] 1962. године први су описали два болесника са клиничком сликом хипокалијемијске метаболичке алкалозе, хипералдостеронизмом, нормалним притиском крви, смањеним вазопресорним одговором на ангиотензин-2 у интравенској инфузији, и хиперплазијом ћелија јукстагломерулског апарата бубрега. Од тада, у литератури се слични поремећаји код деце и одраслих особа описују под називом Бартеров синдром.[4][3][5][6][7]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Бартеров синдром је ретка болест, чија учесталост варира од земље до земље.

  • У Сједињеним Америчким Државама, њена тачна учесталост је непозната.
  • У Костарики, учесталост неонаталног облика Бартеровог синдрома је око 1,2 на 100.000 живорођене деце (мада је заправо нешто већа ако се узму у обзир сви превремени порођаји).[8]
  • У Кувајту, преваленција између сродника или сродних породица код пацијената са Бартеровим синдромом је већа од 50%, а преваленција у општој популацији је 1,7 на 100.000 становника.[9]
  • У Шведској, учесталост је 1,2 на 1 милион становника.[10]

Неонатални облик Бартеровог синдром може да се дијагностикује пре рођења или одмах након рођења. У класичном облику, симптоми почињу код новорођенчади или код одојчади и деце узраста од 2 године или млађе. Међутим Гителманов синдром се често не дијагностикује до адолесценције или раног одраслог доба.[11][12]

Патофизиологија

[уреди | уреди извор]

Основни патофизиолошки поремећај код Бартеровог синдрома одиграва се у тубулима бубрега, због поремећене реапсорпција јона хлора, шо повлачи за собом и појачано екскрецију натријума, калцијума и калијума мокраћом.[13]

Екскреција калијума мокраћом одвија се највећим делом под дејством система ренин-ангиотензин-алдостерон (РААС), који је у овом синдрому активиран секундарно, као последица хипонатремијске дехидратације.[14]

Хиперпродукција простагландина је, слично активисању система ренин-ангиотензин-алдостерон (РААС), секундарна појава, док је недостатак Там-Хорсфаловог протеина, са становишта патогенезе Бартеровог синдрома, још увек нејасан.[15]

Од правог Бартеровог синдрома треба разликовати тзв. „лажни Бартеров синдром” (или „псеудо - Бартер”) који се карактерише хипохлоремијом услед губитка јона хлора екстрареналним путем, што се дешава код булимије и цикличног повраћања, код хлоридне дијареје, претеране употребе лаксативних лекова, и код цистичне фиброзе или код губитка хлора путем бубрега услед примене диуретских средстава.[16][17]

Током 1966. године из групе „правог”, или „класичног Бартеровог синдрома”, издвојена је варијанта са хипомагнезијемијом и хипокалциуријом и која је названа је Гителманов синдром, по др Гителману,[18] који је болест први описао код три одрасла болесника са епизодама слабости мишића, тетанијом, хипокалијемијом и хипомагнезијемијом.

Осамдесетих година прошлог века издваја се и друга, неонатусна варијанта Бартеровог синдрома,[19][20] чији први клинички описи потичу из 1971. године.[21] Овај тип Бартеровог синдрома одликује полиурија фетуса (која изазива полихидрамнион) и превремено рађање детета. После рођења, овај тип синдрома карактерише се развојем нефрокалцинозе, изостенурије, перзистентне хиперкалциурије и губитак соли мокраћом, док хипокалијемијска алкалоза није посебно тешка. Штавише, у раном периоду неонатус, код њега се уместо хипокалијемије може наћи хиперкалијемија, због чега се ово стање може погрешно дијагностиковати као псеудохипоалдостеронизам.

Генетски ентитети Бартеровог синдрома

[уреди | уреди извор]

Данас се, на основу резултата научних испитивања, посебно у области молекуларне биологије, Бартеров синдром дели на три различита генетска и клиничком ентитета:[22]

1. Бартеров синдром неонатуса

Овај облик Бартеров синдром (који се јавља се код новорођенчета), одликује се полиуријом фетуса, превременим рођењем, епизодама тешке дехидратације после рођења, застојем у расту, хиперкалциуријом и раном појавом нефрокалцинозе.[23]

Последица је мутације гена који је одговоран за активност котранспорта натријум-калијум-хлора у тубулима бубрега или мутације другог гена који управља каналом калијума зависним од АТП.[24]

2. Касични Бартеров синдром

Класични облик Бартеровог синдрома јавља се код млађе деце карактерише се полиуријом, хипокалијемијом, застојем у расту. Последица је дефекта гена за канал хлора (CIC-Kb) на дисталном тубул бубрега.[25]

3. Гителманов синдром.

Гителманов синдром се јавља у касном детињству или адолесценцији. Настаје као последица мутације гена одговорних за котранспорт натријум-хлора на дисталном тубул. Болесниици са Гителмановим синдромом повремено показују слабост мишића или тетанију, хипокалијемију и хипомагнезијемију.[26][27]

Подела Бартеровог и Гителмановог синдрома на различите подврсте на основу гена укључених у процес мутације.[28]
Ентитет Тип Бартеровог синдрома Мутација кодираног гена Оштећење
Бартеров синдром неонатуса
тип 1
NKCC2
 Na-K-2Cl симпортер
Бартеров синдром неонатуса
тип 2
ROMK
 K+ канали растуће дебљине од колена Хенлеове петље
Класични Бартеров синдром
тип 3
CLCNKB
 Cl- канали
Бартеров синдром са губитка слуха
тип 4
BSND[29]
 Cl- поједини делови канала
Бартеров синдром повезан са аутозомно доминантном хипокалцемијом
тип 5
CASR[30]
 Активирање мутација калцијум-сензитивних рецептора
Гителманов синдром
-
SLC12A3 (NCCT)
 Натријум-хлоридни симпортер

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]

У клиничкој слици доминирају следећи симптоми:

  • Мишићна слабост, или периодична парализа, као последица хипокалијемије
  • Повећано излучивање мокраће (полиурија)
  • Нормалан артерики крвни притисак

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Дијагноза болести пре рођења детета са неонатусним Бартеровим синдромом првенствено се заснивала на налазу високе концентрације јона хлора у амнионској течности. У новије време дијагностика је прецизнија јер је заснована на анализи ДНК из трофобласта.[31][32][33]

Терапија

[уреди | уреди извор]

Лечење Бартеровог синдрома заснива се на примени лекова инхибитора синтезе простагландина, мада се код класичног облика често додају и соли калијума и диуретска средства која штеде калијум. Инхибиција синтезе простагландина индометацин, ибупрофен, или аспирином има варијабилан успех. Бета-адренергични блокатори (бета блокатори) могу да снизе производњу ренина.[34]

Употреба инхибитора простагландина не препоручује се у пренатусном и раном неонатусном периоду.[35][36]

Код Гителмановог синдрома примењују се соли магнезијума (најбоље магнезијум хлорида).

Прогноза

[уреди | уреди извор]

Гителманов и Бартеров синдром су аутозомно рецесивно поремећаји, па су као такви неизлечиви.[37][38] Прогноза болесника зависи од степена дисфункције тубуларних преносника. У случају типичне клиничке слике акутног бубрежног синдрома, без лечења знатни су морталитет и морбидитет. Ако се лечење започне правовремено, прогноза је добра, без знатног скраћења животног века, а у мањег процента болесника развија се споропрогресивни отказ бубрега.[39][40]. У болесника са атипичном клиничком сликом, и код појединаца који су способни да воде нормалан живот, прогноза је добра, при чему треба водити рачуна на учинке хипокалиемија због могућих срчаних аритмија.[41][42]

Ефекти инхибиције синтетазе простагландина, који се користе у терапији доводе до:

Тако да свеукупно гледано терапија побољшава клиничко стања и омогућава правилан раст и развој детета. Коштана старост обично одговара хронолошкој старости, а пубертет и интелектуални развој су нормални, ако је спроведана правилна трерапија. Код неких болесника може се јавити понављање хипокалемије, што се може регулисати прилагођавањем дозе индометацина или применом калијум суплементима.[43]

Оба синдрома се не јављују у болесника након трансплантације бубрега.

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Bartter Syndrome and Gitelman Syndrome - Children's Health Issues”. Merck Manuals Consumer Version (на језику: енглески). Приступљено 16. 1. 2021. 
  2. ^ Castrop, Hayo; Schießl, Ina Maria (2014-09-03). „Physiology and pathophysiology of the renal Na-K-2Cl cotransporter (NKCC2)”. American Journal of Physiology-Renal Physiology. 307 (9): F991—F1002. ISSN 1931-857X. PMID 25186299. doi:10.1152/ajprenal.00432.2014. 
  3. ^ а б Bartter, P. C.; Pronove P; Gill JR Jr, MacCardle RC (1962). „Hyperplasioa of juxtaglomerular complex with hyperaldosteronisam and hypokalemic alkalosis”. The American Journal of Medicine. 33: 811—28. PMID 13969763. doi:10.1016/0002-9343(62)90214-0. 
  4. ^ Clive, D. M. (1985). „Bartter's syndrome: The unsolved puzzle”. Am J Kidney Dis. 25 (6): 813—23. PMID 7771476. doi:10.1016/0272-6386(95)90562-6. .
  5. ^ Proesmans, W. (2006). „Threading through the mizmaze of Bartter syndrome”. Pediatr. Nephrol. 21 (7): 896—902. PMID 16773399. S2CID 26270693. doi:10.1007/s00467-006-0113-7. 
  6. ^ synd/2328 на сајту Who Named It
  7. ^ „Bartter's syndrome”. www.whonamedit.com. 
  8. ^ Madrigal G, Saborio P, Mora F, Rincon G, Guay-Woodford LM (јун 1997). „Bartter syndrome in Costa Rica: a description of 20 cases”. Pediatric Nephrology. 11 (3): 296—301. .
  9. ^ Abdel-al YK, Badawi MH, Yaeesh SA, Habib YQ, al-Khuffash FA, al-Ghanim MM; et al. (јун 1999). „Bartter's syndrome in Arabic children: review of 13 cases”. Pediatr Int. 41 (3): 299—303. .
  10. ^ Rudin A. Bartter's syndrome. „A review of 28 patients followed for 10 years”. Acta Med Scand. 224 (2): 165—71. 1988. .
  11. ^ Fallen K, Banerjee S, Sheehan J; et al. (2009 Jan-Feb). „The Kir channel immunoglobulin domain is essential for Kir1.1 (ROMK) thermodynamic stability, trafficking and gating”. Channels (Austin). 3 (1): 57—68.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
  12. ^ Dane B, Dane C, Aksoy F, Cetin A, Yayla M (2010). „Antenatal Bartter syndrome: analysis of two cases with placental findings”. Fetal Pediatr Pathol. 29 (3): 121—6. .
  13. ^ Rodríguez-Soriano, Juan (1998). „Bartter and related syndromes: The puzzle is almost solved”. Pediatric Nephrology. 12 (4): 315—327. PMID 9655365. S2CID 41782906. doi:10.1007/s004670050461. 
  14. ^ Knoers, Nine V.A.M.; Bindels, René J. (2016). „MAGE-D2 and the Regulation of Renal Salt Transporters”. New England Journal of Medicine. 374 (19): 1888—1890. PMID 27168439. S2CID 31460247. doi:10.1056/NEJMe1603856. hdl:1874/336856. 
  15. ^ McCredie DA (1996). „Variants of Bartter’s syndrome”. Pediatric Nephrology. 10: 419—21. 
  16. ^ Mersin, S. S.; Rimelli GP; Laux-End R; Bianchett MG (1995). „Urinary chlorideexcretion distinguishes between renal and extrarenal metabolic alkalosis”. Eur J Pediatr. 154: 979—82. .
  17. ^ D’Avanzo M, Santinelli R, Tolone C et all (1995). „Concealed adiministrationof furosemide simulating Bartter syndrome in a 4,5-year-old boy”. Pediatr Nephroh. 9: 749—50. .
  18. ^ Gitelman, H. J.; Graham, J. B.; Welt, L. G. (1966). „A new familial disorder characterized by hypokalemia and hypomagnesemia”. Trans Assoc Am Physicians. 79: 221—3. .
  19. ^ Rodriguez Pereira R, Hasaart T (1982). „Hydramnion and observations inBartter’s syndrome”. Acta Obstet Gynecol Scand. 61: 477—8. .
  20. ^ Ohlsson A, Sieck U, Cumming W, Akhtar M, Serenius F (1984). „A variant ofBartter’s syndrome. Bartter’s syndrome associated with hydramnio,prematurity, hypercalciuria and nephrocalcinosis”. Acta Paediatr Scan. 73: 868—74. .
  21. ^ Fanconi A, Schachenmann G, Nuessli R, Prader A. Chronic hypokaliemia with growth retardation, normotensive hyperrenin-hyperaldosteronism (Bartter’s syndrome) and hypercalciuria. „Report of two cases with emphasis on natural history and on catch-up growth during treatment”. Helv Paediatr Acta. 6: 144—63. 1998. .
  22. ^ Seyberth, H. W. (2008). „An improved terminology and classification of Bartter-like syndromes”. Nat Clin Pract Nephrol. 4: 560—7. .
  23. ^ Hegde, Deeparaj; Mondkar, Jayashree; Abdagire, Nitinkumar (2017-09-01). „Neonatal bartter syndrome in an extremely low birth weight baby”. Saudi Journal of Kidney Diseases and Transplantation (на језику: енглески). 28 (5): 1162—1164. ISSN 1319-2442. PMID 28937079. doi:10.4103/1319-2442.215121 Слободан приступ. 
  24. ^ Kumar, P. S.; Deenadayalan M; Janakiraman L; Vijayakumar M (2006). „Neonatal Bartter syndrome”. Indian Pediatr. 43: 735—7. .
  25. ^ H. J. Gitelman: Unresolved issues in the pathogenesis of Bartter's syndrome and its variants. „Current Opinion in Nephrology and hypertension”. London. 3: 471—474. 1994. .
  26. ^ Rodriguez-Soriano J (1998). „Bartter and related sundromes: the puzzle is almost solved”. Pediatric Nephrology. 12: 315—27. .
  27. ^ Simon, David B.; Nelson-Williams, Carol; Johnson Bia, Margaret; Ellison, David; Karet, Fiona E.; Morey Molina, Antonio; Vaara, Ivar; Iwata, Fujihiko; Cushner, Howard M.; Koolen, Marianne; Gainza, Francisco J.; Gitelman, Hillel J.; Lifton, Richard P. (1996). „Gitelman's variant of Barter's syndrome, inherited hypokalaemic alkalosis, is caused by mutations in the thiazide-sensitive Na–Cl cotransporter”. Nature Genetics. 12 (1): 24—30. PMID 8528245. S2CID 1547909. doi:10.1038/ng0196-24. .
  28. ^ Fremont, O. T.; Chan, J. C. (2012). „Understanding Bartter syndrome and Gitelman syndrome”. World J Pediatr. 8: 25—30. 
  29. ^ Zaffanello M, Taranta A, Palma A, Bettinelli A, Marseglia GL, Emma F (2006). „Type IV Bartter syndrome: report of two new cases”. Pediatr. Nephrol. 21 (6): 766—70. PMID 16583241. S2CID 34031819. doi:10.1007/s00467-006-0090-x. 
  30. ^ Vezzoli, G.; Arcidiacono, T.; Paloschi, V. (2006). „Autosomal dominant hypocalcemia with mild type 5 Bartter syndrome”. Journal of Nephrology. 19 (4): 525—8. PMID 17048213. 
  31. ^ Proesmans W, Massa G, Vanderberghe K, Assache AV (1987). „Prenatal diagnosisin Bartter suyndrome”. Lancet. 1: 394. .
  32. ^ Konard M, Kockerling A, Leonhardt A, Karoly L, Seyberth HW (1997). „Preandpostnatal diagnosis of hyperprostaglandin E syndrome followingmolecular diagnosis from amniocytes”. J Am Soc Nephrol. 8: 90. .
  33. ^ Dane B, Yayla M, Dane C, Cetin A (2007). „Prenatal diagnosis of Bartter syndrome with biochemical examination of amniotic fluid: Case report”. Fetal Diagn Ther. 22: 206—8. .
  34. ^ „Bartter Syndrome”. The Lecturio Medical Concept Library. Приступљено 3. 7. 2021. 
  35. ^ Kaplan, B. S.; Resiano I; Raual DS; Gottlieb RP; Bernstein J (1994). „Renal failurein the neonate associated with in utero exposure to nesteroidal anti-inflamatoryagens”. Pediatric Nephrology. 8: 700—4. .
  36. ^ Marlow N, Chiswick ML (1982). „Neonatal Bartter’s syndrome, indometacinand necrotizing enterocolitis”. Acta Paediatr Scand. 1: 1031—2. .
  37. ^ Adachi M, Asakura Y, Sato Y, Tajima T, Nakajima T, Yamamoto T; et al. (2007). „Novel SLC12A1 (NKCC2) mutations in two families with Bartter syndrome type 1”. Endocr J. 54 (6): 1003—7. .
  38. ^ Aoi N, Nakayama T, Tahira Y, Haketa A, Yabuki M, Sekiyama T; et al. (април 2007). „Two novel genotypes of the thiazide-sensitive Na-Cl cotransporter (SLC12A3) gene in patients with Gitelman's syndrome.”. Endocrine. 31 (2): 149—53. .
  39. ^ Al Shibli A, Narchi H (2015). „Bartter and Gitelman syndromes: Spectrum ofclinical manifestations caused by different mutations.”. World J Methodol. 5: 55—61. .
  40. ^ Naesens M, Steels P, Verberckmoes R, Vanrenterghem Y, Kuypers D (2004). „Bartter’s and Gitelman’s syndromes: from gene to clinic.”. Nephron Physiol. 96: 65—78. 
  41. ^ Simon, D. B.; Karet FE; Rodriguez-Soriano J; Hamdan JH; DiPietro A; et al. (октобар 1996). „Genetic heterogeneity of Bartter's syndrome revealed by mutations in the K+ channel, ROMK.”. Nat Genet. 14 (2): 152—6. .
  42. ^ Simon, D. B.; Nelson-Williams C; Bia MJ; Ellison D; Karet FE, Molina AM; et al. (јануар 1996). „Gitelman's variant of Bartter's syndrome, inherited hypokalaemic alkalosis, is caused by mutations in the thiazide-sensitive Na-Cl cotransporter.”. Nat Genet. 12 (1): 24—30. .
  43. ^ Ataoglu, E.; Civilibal, M.; Ozkul, A. A.; et al. (2009). „Indomethacin-induced colon perforation in Bartter’s syndrome.”. Indian J Pediatr. 76: 322—3. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • P. Pronove, R. C. MacCardle, F. C. Bartter (1960). „Aldosteronism, hypokalemia, and a unique renal lesion in a five year old boy”. Acta Endocrinologica. Copenhagen. 51 (Supplement 6): 167—168. .
  • F. C. Bartter, P. Pronove, J. R. Gill Jr, R. C. MacCardle (1962). „Hyperplasia of the juxtaglomerular complex with hyperaldosteronism and hypokalemic alkalosis: a new syndrome”. American Journal of Medicine. 33: 811—828. PMID 13969763. doi:10.1016/0002-9343(62)90214-0. .

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бартеров_синдром&oldid=28348173”