Пређи на садржај

Бајчетина

Координате: 43° 51′ 31″ С; 20° 53′ 19″ И / 43.8585° С; 20.8885° И / 43.8585; 20.8885
С Википедије, слободне енциклопедије
Бајчетина
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ОпштинаКнић
Становништво
 — 2022.12
Географске карактеристике
Координате43° 51′ 31″ С; 20° 53′ 19″ И / 43.8585° С; 20.8885° И / 43.8585; 20.8885
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина809 m
Бајчетина на карти Србије
Бајчетина
Бајчетина
Бајчетина на карти Србије
Остали подаци
Позивни број034
Регистарска ознакаKG

Бајчетина је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 12 становника (према попису из 2011. било је 32 становника).[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Бајчетина се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Бајчетина улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[2] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Овде се налази манастир Светог Димитрија, задужбина Томислава Николића. Освећен је 27. маја 2017. године[3] од стране Патријарха српског Иринеја.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Бајчетина живи 29 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 68,1 година (65,5 код мушкараца и 70,0 код жена). У насељу има 21 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 1,38.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 269
1953. 251
1961. 211
1971. 147
1981. 97
1991. 52 51
2002. 29 29
2011. 32
2022. 12
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
29 100,0%
непознато
  
0 0,0%
Бајчетина у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[6]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 7 7 14 6 6 5 6 6 6 6 6 6
Пореске главе* - 10 13 9 8 10 12 10 9 9 10 9
Арачке главе** 24 21 45 21 18 18 18 19 17 17 17 17
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година
Становништво према полу и старости[7]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 51 49 48 40 35 24 21


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 14 6 1 0 0 0 0 0 0 0 1,38
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 12 2 7 3 0 0
Женски 17 0 7 10 0 0
УКУПНО 29 2 14 13 0 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 7 6 0 0 1
Женски 7 7 0 0 0
Укупно 14 13 0 0 1
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 0 0
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 0 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 0

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Поповић, Љубодраг. Марковић, Зоран, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 978-86-902609-5-9. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012. 
  3. ^ „Освећен храм Светог Димитрија у Бајчетини (СПЦ, 28. мај 2017)”. Архивирано из оригинала 31. 05. 2017. г. Приступљено 30. 05. 2017. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]